Više od nedelju dana prošlo je od kako u Izraelu ponovo rade barovi, restorani, muzeji i pozorišta, ali ulaz je dozvoljen samo uz, kako ga u Izraelu zovu, zeleni pasoš, odnosno uz vakcinalni ili kovid pasoš – dokument koji se izdaje nedelju dana nakon druge doze vakcine.
„Prošle nedelje bilo je baš hladno. Ljudi bez zelenih pasoša nisu mogli da uđu unutra, a kako se na terasi ne može dugo sedeti – brzo su i otišli“, govori vlasnik restorana u Jerusalimu Omer Ido.
Tokom razgovora sa Omerom, primetna su dva raspoloženja koja su sada zahvatila sve izraelske biznismene – radost što se sve vraća u normalu i gnev zbog gubitaka prouzrokovanih odlukom izraelskih vlasti.
U mnogim zemljama već dugo se raspravlja o mogućem uvođenju kovid pasoša, ali za sada jedini je Izrael prešao sa reči na dela.
Kina je odnedavno uvela obavezne vakcinalne pasoše za putovanja u inostranstvo.
Ipak, izraelsko iskustvo tiče se unutrašnjeg života zemlje, što je, nesumnjivo, složeniji i opsežniji eksperiment.
Koliko se promenio život Izraelaca, hoće li kovid pasoši postati normalna stvar u svetu i može li Izrael biti model po kojem će funkcionisati svet posle pandemije?
Privilegije za vakcinisane
Izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla krajem februara je u intervjuu američkom kanalu NBC nazvao Izrael globalnom laboratorijom, imajući u vidu nezabeležene razmere vakcinacije u zemlji, kao i upotrebu samo Fajzerove vakcine.
Prema njegovim rečima, Izrael je postao svojevrstan orijentir spram kojeg se može govoriti o uticaju vakcinacije na sferu javnog zdravlja i ekonomiju.
Izrael je jedna od prvih zemalja koja je odmah kupila milione doze vakcine, a od kraja decembra prošle godine više od polovine stanovništva primilo je bar jednu dozu. Za razliku od drugih zemalja, vakcinisani Izraelci imaju niz povlastica.
Sada se vakcinisani Izraelac može vratiti društvenom i kulturnom životu (rasprodate su karte za pozorišta i muzeje), nije dužan da sedi u karantinu po povratku sa putovanja i oslobađa se poštovanja pravila sistema za praćenje kontakata zaraženih.
To znači da ne mora u izolaciju ukoliko je bio u kontaktu sa osobom kojoj su ustanovili Kovid-19.
Zeleni pasoš od sada je potreban prilikom posete hotelima, bazenima, teretanama i sportskim događajima. Da bi deca mlađa od 16 godina, koja se za sada ne vakcinišu, mogla da posete ova mesta potrebno je da se testiraju na korona virus.
Pritom, vakcinacija ne oslobađa ljude od nošenja maski na javnim mestima i od poštovanja fizičke distance.
Kazna za nenošenje maske za svakog građanina, bez izuzetka, iznosi 1000 šekela (300 dolara).
Kovid pasoš nije potreban za ulazak u gradski prevoz i tržne centre.
Kako stoje stvari u Izraelu?
U celoj zemlji od 7. marta na mestima gde nije obavezna rezervacija stola, ljudi čekaju u dugačkim redovima da bi seli u omiljene lokale.
„Nas četvoro smo nekih 40 minuta stajali u redu za restoran, ali smo se okrenuli i otišli do bara na plaži gde ne moraš da čekaš na sto i gde sa pićem možeš sesti tik uz vodu“, kaže Ester iz Eilata, grada na samom jugu Izraela, blizu granice sa Egiptom.
„Redovi su svuda, ali ne zbog zelenih pasoša, njih pokažeš prilikom ulaska sa svog telefona i to ti oduzme sekund. Redovi su jer su ljudi poludeli za osećajem slobode, pa ne čudi što večera u restoranu dođe kao nagrada za višemesečnu patnju“, dodaje devojka.
Asaf je Palestinac sa izraelskim državljanstvom.
U Jerusalim je došao iz rodnog Bilina, koji je na zapadnoj obali i gde je sve zatvoreno od sredine decembra, da poseti rodbinu i iskoristio je zeleni pasoš da uđe u bar.
„Ovde stoji upozorenje da je obavezno pokazati pasoš i to treba poštovati.
Međutim, ne proveravaju svuda na isti način. Mislim da je to do lične odgovornosti pojedinca – da se pošteno ponaša“, smatra Asaf.
Bez zelenih pasoša jedino se može sedeti u baštama.
Pitanje svrsishodnosti ove podele postavlja se kada se vakcinisani klijent, koji sedi unutra, sretne u zajedničkom toaletu sa nevakcinisanim, koji sedi u bašti.
Vlasti objašnjavaju da je zeleni pasoš prvenstveno svojevrsna sigurnosna potvrda da njegov vlasnik ne predstavlja opasnost od zaraze. Međutim, i dalje nema međunarodnog naučnog konsenzusa povodom ovog pitanja i baš zato Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje uvođenje kovid pasoša.
Pored toga, prema mišljenju izraelskih vlasti, ovakva podela štiti vakcinisane od novih sojeva na koje sadašnja vakcina možda ne bude otporna.
„Ovakva ograničenja smatram uravnoteženim. Ovo nije zauvek, ali sada moramo da izolujemo vakcinisane i one koji su se oporavili od korona virusa“, kazao je bivši glavni koordinator za borbu protiv korona virusa u Izraelu Roni Gamzo.
Ako ne odvoji vakcinisane od nevakcinisanih, vlasnik lokala može da plati kaznu između pet i deset hiljada šekela (1500-3000 dolara).
Međutim, prema rečima sagovornika BBC-ja, stepen kontrolisanja da li se mere poštuju se razlikuje od mesta do mesta – od previše striktnih provera do njihovog odsustva.
Ko se usudi da falsifikuje zeleni pasoš, preti mu krivično gonjenje sve do zatvorske kazne.
Jeziv raskol
Izraelski antivakseri su besni. Za njihovu kampanju se ne može reći da je velikih razmera, ali očevici svedoče o strašnim skandalima koji su se događali na vratima restorana kada nisu puštali unutra nevakcinisane posetioce.
„Ne verujemo ovoj Vladi, niti sporazumu sa Fajzerom, ne znamo šta se nalazi unutar [epruveta]. Imam osećaj da smo postali deo najvećeg eksperimenta u istoriji čovečanstva, smatra 41-godišnji izraelski novinar Arnon Maoz.
„Ova situacija ne uliva poverenje, naša Vlada laže.“
Antivakserska organizacija Anšej Emet (Ljudi istine) početkom marta je podnela tužbu Međunarodnom krivičnom sudu protiv izraelskih vlasti.
Tužioci navode da izraelska vlada na sve moguće načine primorava stanovništvo da se vakciniše i samim tim čini, prema Nirnberškom kodeksu, zločin protiv čovečnosti, prema kojem se sudilo nacističkim zločincima zbog sprovođenja medicinskih eksperimenata nad živim ljudima.
Antivakseri napominju da se zeleni pasoš izdaje samo na šest meseci. Šta posle?
Premijer Benjamin Netanjahu u više navrata stavljao je do znanja da želi da pripremi zemlju na neophodnu vakcinaciju dva puta za godinu i po dana.
„Niko ne zna koliko traje imunitet koji pružaju vakcine, ali osnovano verujemo da će trajati i nakon jula, a to je ohrabrujuće“, kaže profesor Džonatan Halevi, direktor medicinskog centra Šarei Zedek. Prema njegovom mišljenju sledeća vakcinacija neće biti pre 2022. godine.
U pozadini ovakvih izjava, antivakseri dodaju da zeleni pasoš nije ništa drugo nego instrument pomoću kojeg prisiljavaju ljude da se vakcinišu jer će život bez te isprave biti veoma težak.
„U Izraelu vakcinacija nije, niti će biti obavezna. Ko ne želi da se vakciniše – ima pravo na to. Takođe, neće biti nikakvih sankcija protiv nevakcinisanih.
Bitno je shvatiti da je vakcina ogromna privilegija za sve nas, a koju brojne zemlje još nisu dobile“, umiruje sugrađane ministar zdravlja Izraela Julij Edeljštajn.
Ipak, da je bilo pokušaja prisilne vakcinacije u prosveti, potvrđuje učiteljica iz Tel Aviva Natalija Zolotar.
„Pre recimo tri nedelje nam je rečeno da nevakcinisani učitelji neće smeti da dođu na posao. Od tada je Ministarstvo obrazovanja promenilo taktiku u, nazovimo to, blagi pritisak. Sada se pozivaju na našu građansku dužnost kojekakvim videima i besedama“, priča Zolotar u intervjuu za ruski servis BBC-ja.
Prema njenim rečima, školska uprava vodi računa o tome ko se vakcinisao, a ko ne, ali i dalje, makar u njenom regionu, ne razmišljaju o ukidanju nastave.
U drugim gradovima možda važe druga pravila jer se odluke donose na opštinskom nivou.
„U planu je da se učiteljima ponude dve opcije – vakcina ili obavezni kovid test na svaka 72 sata. Jasno je da je druga opcija krajnje nezgodna, teško da će je neko izabrati“, navodi Zolotar.
Među doseljenicima iz Rusije postoji velika grupa koja u principu nije protiv vakcinacije, ali na to je spremna jedino ako primi rusku vakcinu Sputnjik V. Trenutno je u Izraelu dostupna samo Fajzerova vakcina.
„Još na samom početku vakcinacije, moja mama je rekla da želi Sputnjik V. Spada u grupu 60+,i dalje se nije vakcinisala, a naše zdravstveno osiguranje počelo je svako malo da joj piše. Ona je vrlo odana Rusiji i, da ne živimo daleko od centra, išla bi da glasa“, priča Rima K, koja živi na jugu Izraela.
„Moj očuh čeka rusku vakcinu. Negde je pročitao da postoje neke doze Sputnjika V u Izraelu i sada čeka da mu se ponude. Neće se vakcinisati američkom – rusku smatra najpouzdanijom i najbezbednijom vakcinom. Govori da je Amerikancima ovo način da naprave pare, dok su Rusi vakcinu pravili zbog ljudi“, kaže Nika iz Ramat-Gana.
Njena porodica se iz Donjecka preselila u Izrael.
Zagovornici vakcinacije izuzetno su agresivni prema antivakserima koji, prema njihovom mišljenju, vuku zemlju unazad, a naročito prema konzervativnoj jevrejskoj zajednici, u kojoj većina nije ni pomišljala da se pridržava epidemioloških mera tokom pandemije.
Na izraelskim društvenim mrežama u više navrata govorilo se o snimcima u kojima je policija kaznila ljude koji su sami, bez maske, šetali psa plažom, a sa druge strane nije ništa uradila povodom masovnih okupljanja u konzervativnim jevrejskim četvrtima.
Većina Izraelaca smatra da je konzervativcima sve dozvoljeno jer predstavljaju važan deo biračkog tela Netanjahua.
Međutim, čak će i njemu biti teško da ih ubedi da se vakcinišu jer samo mali procenat njihove zajednice podržava kampanju vakcinacije.
Zeleni pasoši većini članova konzervativnih zajednica nisu ni potrebni – skoro da ne idu po restoranima i muzejima, a noćni klubovi su za njih misaona imenica.
„Sa jedne strane imamo politička i izborna shvatanja, a sa druge imamo gubitak kontrole nad koronavirusom. […] A zapravo dobijamo još jedan karantin, odnosno svi ispaštaju zbog nepridržavanja mera jednog dela društva“, komentar je lidera partije Izrael je naša kuća, Avigdora Libermana izraelskim novinama Vesti na najnovije pooštravanje mera.
Izrael: Konzervativna jevrejska zajednica protiv karantina
Ko je sledeći?
Od samog početka pandemije, Izrael se svojim postupcima i odlukama izdvajao od drugih zemalja.
Prvi je odlučio da su veliki praznici ozbiljno leglo zaraze i uveo je karantin tokom glavnog jevrejskog praznika Pashe u aprilu prošle godine.
Kasnije je ceo svet sledio primer Izraela – ograničenja za praznike uvedena su svuda, od Dana zahvalnosti u SAD-u do Božića u Evropi.
Izrael je prvi koji je ponovo uveo karantin u septembru prošle godine, posle čega su i brojne druge zemlje uradile istu stvar.
Takođe je postao jedina zemlja koja nije dopustila ulazak svojim građanima kada je situacija, prema mišljenju vlasti, počela ozbiljno da izmiče kontroli. Međunarodni aerodrom Ben Gurion je više od mesec dana bio pod ključem – od 1. februara do 6. marta.
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Ćerka vladara Dubaija optužila oca da ju je držao kao taoca
Još jedna u nizu novina Izraela ne samo da je izazvala zamerke kod određene grupe stanovništva, nego i ozbiljne sumnje kod međunarodnih boraca za ljudska prava.
Šta je sa ljudima koji se zbog zdravstvenih problema ne mogu vakcinisati? Da li kovid pasoši podgrevaju društvene podele? Da li je otkrivanje istorije bolesti kršenje lekarske tajne?
Narodna poslanica izraelskog Kneseta, Tamar Zandberg, nedavno je apelovala da se ne sme zaboraviti etička strana borbe protiv korona virusa.
Parlament je omogućio opštinskim vlastima pristup informacijama o nevakcinisanim stanovnicima u cilju sprovođenja kampanje vakcinacije.
Zandberg je rekla da je država zakoračila na klizav put mešanja u privatni život svojih građana.
Takođe, nakon najave uspostavljanja sistema kovid pasoša za putovanje unutar Evropske unije, nekoliko država članica EU, kao i Velika Britanija, i dalje razmatraju ideju uvođenja vakcinalnih pasoša unutar zemlje.
„Mislim da će u borbi između etike i svrsishodnosti ipak pobediti biznis“, smatra izraelski biznismen Ofir Friš.
„Tehnološki giganti, međunarodna avio i turistička industrija, zapravo svi oni na koje tržišta najviše reaguju i čije korake vlade prate, zalažu se za što brže uvođenje sistema kontrole, u koji može da se uvrsti i kovid pasoš“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
