Grupa dobrovoljaca u Francuskoj izašla je iz pećine posle četrdesetodnevnog eksperimenta kojim se istražuju granice prilagođavanja ljudi na izolaciju.
Dobrovoljci, njih 15, živeli su u pećini na jugozapadu Francuske bez telefona, satova i sunčeve svetlosti.
Spavali su u šatorima, sami stvarali struju i nisu imali kontakt sa spoljnim svetom.
Cilj projekta da testira kako ljudi reaguju na nepostojanje svesti o vremenu i prostoru.
- Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
- Redovno vežbanje dobro za mentalno zdravlje
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
Osmorica muškaraca i sedam žena, starih između 27 i 50 godina, izašli su iz pećine u subotu, po završetku eksperimenta.
Naučnici koji vode projekat ušli su dan ranije u pećinu kako bi im saopštili da je eksperiment pri kraju.
Nasmejana, ali naizgled ošamućena družina je iz dobrovoljne izolacije izašla aplaudirajući.
Nosili su naočare za sunce kako bi im se oči prilagodile svetlosti.
Direktor projekta, francusko-švajcarski istraživač Kristijan Klot, rekao je da se čini da vreme sporije prolazi u pećini.
Jedna od dobrovoljki, 33-godišnja Marina Lankon, rekla je da je eksperiment bio kao pauziranje života.
Tokom izolacije, učesnici eksperimenta nisu smeli da koriste satove i druge merače vremena u organizaciji aktivnosti.
Dan su organizovali na osnovu sopstvenog biološkog sata i ciklusa spavanja.
U pećini su imali na raspolaganju vrlo malo moderne udobnosti – morali su da generišu sopstvenu električnu energiju pedalanjem bicikla, a vodu su vadili iz bunara na 45 metara ispod zemlje.
Naučnici koji su organizovali projekat kažu da će im iskustva učesnika pomoći u razumevanju načina na koji se ljudi prilagođavaju na ekstremne životne uslove.
Moždana aktivnost i kognitivna funkcija dobrovoljaca analizirani su pre nego što su ušli u pećinu, kako bi bili prikupljeni podaci za poređenje po izlasku iz pećine.
Svrha studije ima posebnu važnost tokom pandemije korona virusa, tokom koje su milioni ljudi bili u izolaciji.
„Naša budućnost kao ljudi na ovoj planeti će evoluirati“, rekao je Klot.
„Moramo da naučimo da bolje razumemo kako je naš mozak sposoban da pronađe nova rešenja, bez obzira na situaciju.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
