Marko Maričić ima 25 godina i do sada je 17 puta dobrovoljno dao krv, ali tokom poslednja dva odlaska u Zavod za transfuziju krvi u Zemunskoj bolnici primetio je nešto neobično – prostorije i hodnici su bili prazni.
„Nikoga nije bilo, bio sam sam, a medicinske sestre su mi rekle da je broj davalaca generalno u padu“, kaže on.
Apeli nadležnih za dobrovoljno davanje krvi sve su češći – bilo ih je u martu, julu, novembru, decembru i ove godine u januaru.
„Nestašica je praktično od marta, kada je proglašeno vanredno stanje zbog korona virusa, imali smo mnogo otkazanih akcija“, kaže Gordana Antuljeskov iz Zavoda za transfuziju.
- Mitovi i istina o davanju krvi
- Očajnička terapija – može li krvna plazma da pomogne teškim pacijentima
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
Dok je krvi sve manje, potreba u epidemiji Kovida-19 sve je veća.
„Radili smo praktično od dana do dana – sve što bismo prikupili danas odmah bismo obradili, procesirali, testirali i slali tamo gde je potrebno“, dodaje Antuljeskov.
U međuvremenu je pao i sneg, što znači klizanje, sankanje, ali i dosta povreda, tako da je bolnicama potrebno više krvi nego inače.
Šta se desilo?
Antuljeskov kaže da je prošle godine – pre svega zbog korone – prikupljeno 20 odsto manje jedinica krvi nego u 2019. godini.
„Čitava svetska zajednica je suočena sa tim problemom“, kaže ona.
Nije bilo moguće sprovesti redovne akcije prikupljanja krvi u firmama, školama, na fakultetima.
„Sve je zavisilo od dobrovoljnog odziva građana“, objašnjava Antuljeskov.
Sreća u nesreći, kaže ona, jeste što su zbog korone otkazivani i pomerani brojni operativni programi, pa je krvi ipak bilo dovoljno za one kojima je najpotrebnija.
„Poštovani su prioriteti, tako da su zbrinuti svi hitni slučajevi i oni koji su na hroničnoj terapiji, poput onkoloških pacijenata“, navodi.
- Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa
- Plan vakcinacije u Srbiji protiv korona virusa – šta znamo dosad
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
Pojedine bolnice širom zemlje izlaze iz Kovid sistema, a to znači, kaže Antuljeskov, da je potrebno više krvi za njihovo funkcionisanje.
Poslednji veliki apel mediji su preneli početkom januara. kada su iz Zavoda istakli da su potrebne sve krvne grupe, a da je odziv manji zbog epidemije, izolacije i novogodišnjih praznika.
Sredinom januara je na stadionu Crvene Zvezde u Beogradu organizovana tradicionalna akcija prikupljanja „Crveno-bela krv“, a Antuljeskov ističe da je prikupljeno značajna količina – više od 500 jedinica.
Međutim, to nije dugotrajno rešenje, jer je na dnevnom nivou potrebno oko 250 jedinica, dodaje ona.
Da li smete da date krv ako ste vakcinisani protiv Kovida-19?
Da, kažu u Zavodu za transfuziju krvi.
„Oni koji su primili Fajzerovu ili kinesku vakcinu krv mogu da daju odmah, a oni koji su primili Sputnjik mogu kroz dve nedelje“, kaže Antuljeskov.
Kako navodi, to je tako zato što su vakcine dobijene na drugačiji način.
Masovna vakcinacija u Srbiji protiv korona virusa počela je 19. januara, a vakcinu je do sada primilo oko 450.000 ljudi.
Da li treba da date krv ako ste preležali koronu?
Apsolutno, čak je i poželjno.
Nadležni od početka epidemije rade na prikupljanju rekonvalescentne krvne plazme od ljudi koji su preležali Kovid-19 i imaju antitela.
„Do sada imamo više od 3.000 jedinica, a one se daju ljudima koji su pozitivni, kako bi lakše prebrodili virus“, ističe Antuljeskov.
Ona objašnjava da se terapija primenjuje i u drugim zemljama i do sada pokazuje dobre rezultate.
Za prijavu i sve dodatne informacije o doniranju rekovalescentne plazme možete se javiti na 064/8392967 ili 19819, kao i preko sajta Doniraj plazmu.
Za to je potreban pozitivan PCR test, da je prošlo 14 dana od prestanka simptoma ili pozitivan rezultat serološkog testa na antitela.
Takođe, potrebno je da ispunjavate neophodne kriterijume za selekciju davalaca plazme – da ste od 18 do 60 godina starosti, da nemate hronična oboljenja srca, pluća, bubrega, maligne ili autoimune bolesti.
Krvnu plazmu – tečni deo krvi bogat belančevinama – možete davati na 15 dana.
Ona se uzima plazmaferezom, postupkom kojim se pomoću aparata iz krvi davaoca izdvaja samo plazma, dok mu se krvne ćelije – crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i krvne pločice – vraćaju.
Zbog toga taj postupak traje nešto duže nego kod klasičnog davanja krvi.
Koje krvne grupe su najpotrebnije?
Suštinski sve, ali su negativne krvne grupe, kao i uvek, nešto potrebnije od drugih, kaže Antuljeskov.
„U poslednje vreme smo imali nekoliko izuzetno teških pacijenata koji su bili O-negativna krvna grupa i njima je bilo potrebno više jedinica krvi“, objašnjava.
Kako kaže, te krvne grupe su generalno najređe i ako ima nekoliko takvih pacijenata vrlo brzo dođe do nedostatka.
„Međutim, imamo sistem pozivanja davaoca preko kol-centra, šaljemo SMS poruke ili se preko medija obraćamo više nego inače.
„To je jedan od načina da se prevaziđe kriza“.
ruštvene mreže su u međuvremenu pune apela da se za nekoga ko je u teškom stanju donira krv.
„Tu je uglavnom reč o davanju trombocita, što se radi posebnim postupkom i za to je vrlo teško naći davaoce“, navodi Antuljeskov.
Da li je bezbedno dati krv tokom Kovida-19?
Da, ističe Antuljeskov.
„Kod redovnih davalaca koji se odazivaju i u ovim uslovima ne primećujemo strah.
„Zaista su u ovako teškim okolnostima prikazali izuzetno visok stepen odgovornosti i svesti“, navodi ona.
To kaže i Marko, koji je AB pozitivna krvna grupa. Kaže da se nije plašio.
„Ta prostorija je odvojena u Zemunskoj bolnici, u kojoj su inače ljudi koji su zaraženi. Nema kontakta sa njima“, kaže.
Antuljeskov navodi da su zbog Kovida-19 dodatno pooštrene bezbednosne mere.
„Do sada je važilo pravilo da dve nedelje po završetku neke respiratorne infekcije možete da date krv, a sada smo to povećali na četiri.
„To su preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Saveta Evrope“.
Takođe, ona ističe da se prilikom davanja krvi poštuju sve uobičajene bezbednosne mere.
„Meri se temperatura na ulazu, ko nema masku dobije je, dezinfikuju se prostorije na kraju i na početku svakog radnog dana, udaljenost od drugih davalaca je adekvatna…“
Možete da date krv ako ste…
- zdravi i dobrog opšteg stanja
- teži od 50 kilograma
- stari između 18 i 65 godina
Ukoliko želite da date krv, a niste sigurni da li možete iz bilo kog razloga, proverite na listi Instituta za javno zdravlje koji su sve razlozi za privremenu ili trajnu zabranu davanja krvi, odnosno kada sigurno možete da date krv.
Gde možete da date krv?
Institut za transfuziju krvi u Beogradu od sedam do 19 časova (subotom od osam do 15), KBC Zemun, VMA i Urgentni centar.
Takođe, postoje i mobilne ekipe – autobusi za davanje krvi – koji su u najfrekventnijim pozicijama u gradu.
Krv može da se da i u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu i Nišu, kaže Antuljeskov, ističući da svi oni imaju i mobilne ekipe.
„Izlazimo građanima u susret i trudimo se da budemo što dostupniji“, dodaje.
Šta dalje?
Neki su tokom godina dobrovoljno davali krv, ali namenski – za tačno određenu osobu, uglavnom nekoga bliskog ko mora na operaciju ili nešto slično.
Međutim, ta opcija bi trebalo da bude ukinuta Zakonom o tranfuzijskoj medicini iz 2017. godine.
„Cilj ne samo naš, već i cele svetske organizacije, jest da se postepeno pređe sa porodičnog na 100 odsto dobrovoljno davanje krvi“, kaže Antuljeskov.
Međutim, s obzirom na situaciju izazvanu epidemijom korona virusa, ukidanje te prakse je izgubilo smisao, dodaje, tako da će te promene potrajati.
„Dragocena je svaka jedinica krvi, dobijena na sve moguće načine“, ističe Antuljeskov.
Marko je upravo tako prvi put dao krv – za nekoga njemu dragog.
„To je bilo 2014. godine, za moju kumu koja je bila bolesna i kasnije sam nastavio… Eto, da bih pomogao drugima“, zaključuje on.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
