Korona virus i alternativna budućnost: Kako bi Srbija i svet izgledali da pandemija potraje pet godina

Na Berlinskom zidu se pojavila ilustracija Trampa i Si Đinpinga

Ljudi će se za pet godina zaljubljivati klikom na dugme, ali će biti intimni samo sa nekim koga dobro poznaju.

Krediti će biti najjeftiniji u istoriji pozajmica, ali će moći da ih uzmu samo oni retki koji su zadržali posao.

Među njima će biti lekari – oni će biti mali bogovi budućnosti.

Svet će se prilagoditi, ali bi mogla da strada demokratija.

Ovako bi ukratko izgledala alternativna budućnost Srbije i sveta – kada čovečanstvo ne bi pronašlo lek za korona virus ni za pet godina.

Sve rade roboti, a ljudi su odmalena sami

Pisac Radmilo Anđelković kaže da je „alternativna budućnost strahovito dobra tema za naučnu fantastiku“.

„Ipak bih se više pitao šta će biti za 100 godina posle korone, ne pet“, dodaje Anđelković, pisac dela iz žanra naučne fantastike.

Kako kaže, trenutno postoje dva sudara.

„Prvi je sudar sa koronom i sa time ćemo izaći na kraj, ne može drugačije da bude. Već znamo kako da se zaštitimo i kako da se ne zarazimo. To je manji problem.

„Međutim, problem su posledice korone, koje je više političko pitanje. Tu nam majčica Zemlja možda sprema veće iskušenje nego što možemo da zamislimo“, smatra Anđelković.

grafit — Da li bi maske mogle da postanu deo svakodnevnice u svakom trenutku?

I kako bi taj život mogao da izgleda?

Bezbednosne mere dovele su do sve ređeg rukovanja i grljenja.

„Ako ste čitali Asimova, on ima priču u kojoj ljudi ne žive zajedno i gde su svi udaljeni jedni od drugih. To za nas nije novost“, dodaje Anđelković.

Reč je o priči Golo sunce Isaka Asimova, jednog od najpoznatijih autora naučne fantastike, koja prati dešavanja na planeti sa strogo kontrolisanom populacijom od 20.000 ljudi.

Sve rade roboti, a ljude od malena uče da izbegavaju lične kontakte, dok svi žive na velikim imanjima ili sami ili sa partnerom.

Kako bi izgledalo društvo: „Fizička, a ne socijalna distanca“

Ljubav na dugme – ovako društvene i intimne odnose između ljudi, ako korona virus opstane duže nego što smo planirali vidi Čedomir Čupić, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Ljudi od početka pandemije govore o socijalnom distanciranju. To je velika greška“, kaže Čupić.

„Ono što mi sada radimo je fizičko distanciranje. Socijalna distanca je drugo. To je, na primer, odnos buržuja i radnika, odnos između različitih religijskih grupa.

„To još nismo dobili, ali bismo mogli da korona virus potraje“.

Da Srbija ostane u korona stilu ponašanja, ljudi bi počeli da se kreću ulicom ili da razgovaraju sa razdaljine – kao da stalno imaju raširene ruke, kaže Čupić.

„Interpersonalni prostor pokazuje koliko su vam bliski ljudi na osnovu toga koliko im blizu sedite ili stojite“, objašnjava on.

„Do 45 centimetara od nas su naša deca, roditelji, ljubavnici. Na razdaljini do 90 centimetara su prijatelji, dok oni koji su motivisani da uđu u našu intimu čekaju na tih 45 centimetara. Od 90 do 120 su dalji prijatelji i poznanici,

„Distanca u javnom prostoru, na primer između političara, iznosi 300 centimetara. Zato se mnogi radni stolovi prave do 160 centimetara dužine, za one prostore gde šefovi žele da izbegnu prisan odnos između zaposlenih“.

Ovu koncepciju potpuno bi mogao dugoročno da naruši korona virus, kaže Čupić, jer bi „potencijalni ljubavnici morali da stoje na tih 300 centimetara predviđenih za nekoga ko ne da vam nije partner, nego vam je i potencijalni protivnik“.

„U novom korona svetu bogati bi kupovali prostor i duži život. Tako bi samo oni i mogli da putuju i da uz to prave distancu“.

Psihičke posledice bi bile velike, misli profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

„Strah bi bio taj koji pravi distancu. Kontakata bi bilo manje, ali i kapaciteta čovečanstva“, kaže on.

Ono što bi korona mogla da stavi na tas jeste bliskost.

„Ljudska toplina bi bila ugrožena i pored sve ove tehnologije“, kaže Čupić.

„Mašina ne može da zameni ljudsku emociju i da napravi idealnu ljubav, ali može da olakša komunikaciju.

„U prevodu – nećete naći plavog i lepog muškarca od 190 centimetara, ali ako ste ga već našli – onda će vam internet pomoći da sa njim razgovarate“.

Ekonomija: Najjeftiniji krediti u istoriji, ako ima ko da ih uzme

Ekonomistu Đorđa Đukića, predavača na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sve češće pitaju da li je predvideo izbijanje pandemije korona virusa.

On je pre dve godine izdao knjigu „Svetska finansijska kriza, deset godina posle“, u kojoj je predvideo novi svetski krah na tržištima nakon onog dobro poznatog iz 2008. godine.

„Kriza je već tu, nema potrebe da se čeka pet godina“, kaže Đukić za BBC na srpskom.

„Ako pandemija potraje pet godina, ona će se samo produbiti“.

Uzrok je ono po čemu se finansijska kriza iz 2008. godine razlikuje od ove uslovljene korona virusom, kaže Đukić.

„Ljudi su 2008. masovno uzimali kredite, a globalna finansijska kriza je izbila jer su ih bankari odobravali ne gledajući da li neko može da ih vrati“, objašnjava profesor bankarstva.

„Ove 2020. svi masovno žele da prodaju nešto ali kupaca nema, ovo je kriza nelikvidnosti“.

Da li će običan građanin biti bogatiji ili siromašniji da pandemija potraje pola decenije – Đukić kaže da u odgovor ne treba sumnjati.

„To nije tema za raspravu uopšte jer će korona virus pojedina tržišta ostaviti potpuno bez posla i to bespovratno“, kaže on.

„Nije realno očekivati da se sve industrije brzo prilagode jer bi pojedine, poput turizma, ugostiteljstva i tekstila, bile trajno uništene i ne možemo da očekujemo da će tržište interneta to u potpunosti rešiti“.

O ekonomskim problemima razmišlja i pisac Anđelković, koji smatra da će za pet godina i dalje trajati borba za opstanak globalne ekonomije.

„Majka priroda je udarila na slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Rekla nam je ‘stop'“, ističe on.

Anđelković kaže da je svet i sada prenatrpan lošom robom koja se kvari odmah po isteku garantnog lista, zbog čega se samo gomila višak đubreta i plastike.

„Svi koji su proizvodili dobru robu su propali ili su došli u situaciju da moraju da proizvode lošu robu kako bi opstali, inače neće uspeti na tržištu.

„Dakle, kroz pet godina bih pisao o nekome ko proizvodi dobru robu i uspeva da opstane, a hoće da ga unište oni koji i dalje bi da proizvode ono što je loše“.

pijaca — Maske su u Srbiji obavezne na mestima gde nije moguće praviti odstojanje

Razlike između siromašnih i bogatih biće još drastičnije, dodaje profesor Đukić, a da korona potraje, misli da bi slobodno tržište u zemljama koje imaju liberalnu ekonomiju postalo – istorija.

„Kovid je na neki način porazio struju liberalnih ekonomista, jer se pokazalo da je uloga države presudna“, misli on.

„Među nama, američkim đacima, uloga države u ekonomiji se pominjala u pežorativnom smislu, a sada je država preuzela kormilo“.

Ako želite da uzmete povoljan kredit za stan, naša alternativna budućnost bi vam možda i pogodovala. Naravno, po cenu narušenog kolektivnog zdravlja planete.

„Dug bi se, kao takav, relativizovao, bez obzira da li se radi o malom kreditu pojedinca ili javnom dugu države“, kaže Đukić.

„Ono što je veliki problem jeste – ko bi i taj minimalni dug mogao da vrati, ako ljudi masovno ostanu bez posla“.

A woman wearing a protective mask holds a leaf as a smile in France, on 29 March 2020 — Pandemija nas je razdvojila od bližnjih, ali hoće li promeniti društvo zauvek?

Ugrožena demokratija

Ono što bi moglo da bude ugroženo, barem privremeno, za tih pet godina jeste koncept koji postoji već vekovima, a to je – demokratija.

„Ako pandemija potraje, imali bismo situaciju u kojoj bi bilo teško voditi klasičnu demokratiju“, kaže Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Sam izborni proces je jako teško održavati u ovim uslovima“.

U tom slučaju bi svet morao da se osloni na medije i digitalnu sferu, dodaje Pavićević.

„U Srbiji ne bismo mogli da očekujemo važnije promene vlasti“, kaže on.

„Odluke bi se donosile odozgo i bili bi na snazi mehanizmi prinude. To smo već videli za ovih nekoliko meseci i u Srbiji, ali i na svetskom nivou.

„Srbija bi bila u opasnosti da sklizne u neku vrstu otvorene diktature“

Demokratija ipak ne može da padne za pet godina, kaže Pavićević.

„Kao i tokom ratova i brojnih epidemija ranije, demokratija ne može da propadne, ali ne može ni da se razvija“, objašnjava Pavićević.

Iako nam se čini da su internet i društvene mreže potpuno promenile odnos prema javnosti i da je dovoljno nešto napisati na društvenim mrežama i da se cela zajednica podigne na noge, politikolog kaže da je uticaj virtuelne sfere „ambivalentan“.

„Internet sa jedne strane otvara opcije, ali prvobitna očekivanja da će doprineti široj demokratizaciji – pokazuju da svet ne ide u tom pravcu.

„Ljudi se informišu ili iz svojih niša, odnosno balona, ili iz masovnih medija kao ranije“, objašnjava Pavićević.

Da su ljudi u Srbiji ipak spremni da žrtvuju bezbednost i zdravlje da bi se pobunili protiv nečega što smatraju da je pogrešno pokazuju i protesti u Srbiji tokom zabrane okupljanja, kada je na ulicama Beograda bilo i upotrebe sile.

Šta se događalo letos na ulicama Beograda

Protest u Beogradu: Dan drugi, isto odstojanje

„Ukoliko ljudi pomisle da opasnost od korona virusa i nije toliko dramatična, a na drugom tasu imaju brutalno nasilje i ekonomiju koja je stradala – to može da bude okidač za pobunu“, kaže Pavićević.

„U tim situacijama ljudi procenjuju da je demokratija važnija od njihove potencijalne zaraze“.

Šta će biti sa pojedincem i njegovim mentalnim zdravljem

Prvo šta je psihološkinja Tanja Adamović pomislila kada je čula da u alternativnoj budućnost korona virus ostaje među svetom jeste da će se ljudi – prilagoditi.

„Kao i tokom ratova i drugih katastrofa, čak i da ne znamo kako će sve izgledati, jedno je sigurno – prilagodićemo se“, kaže Adamović.

„Druženje bi postalo drugačije, maske bi bile deo odeće i mode, a prednost moderne komunikacije bila bi tehnologija“.

Situacija u kojoj je „čitav svet u istom sosu je po malo i oslobađajuća“, kaže Adamović.

„Kontakti bi bili prebačeni na internet, koji već sada ima drugačiju ulogu među ljudima“, kaže ona.

Podrška u očuvanju mentalnog zdravlja

„Za tebe #VažnoJe“: Mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravlju

„Tako i sada, direktan kontakt možda nije moguć, ali smo zato slobodniji kada je u pitanju virtuelno ponašanje“.

Adamović daje jednostavan primer – ona ide na edukaciju iz psihoterapije i svi su, sa merama izolacije, brzo prešli na onlajn. Ona je tokom pandemije stupila u kontakt sa nekim stručnjacima kojima ranije nikada ne bi pisala.

„Korona virus daje mogućnost da možda nemamo nikoga blizu kraj sebe, ali možemo virtuelno da budemo tu pored nekoga ko je kilometrima daleko.

„Tako je i sa poslovnim kontaktima, uspešni ljudi imaju više vremena da vam odgovore na pitanja i pomognu“, kaže ona.

To ne znači da bismo prestali da se viđamo uživo.

„Pandemija bi možda podstakla bliže odnose jer bi se ljudi viđali u manjim grupama“, dodaje Adamović.

„Ljudi bi nastavili da se zaljubljuju i ostvaruju intimne odnose, ali bi oni možda bili ekskluzivniji.

„Broj seksualnih partnera svakoga bi se verovatno smanjio jer bi ljudi više vodili računa o tome sa kim stupaju u odnose, prevashodno zbog zdravlja“.

Svet u kojem je depresija jedna od najčešćih bolesti svakodnevnice, bio bi još plodnije tlo za ovaj problem, misli psihološkinja.

„Stariji bi morali da nauče da se snalaze i koriste tehnologiju. U suprotnom bi potencijalno ostajali sami“, dodaje Adamović.

I ranije je sakrivan broj žrtava

Epidemije lepre tokom starogrčkog perioda, kuge tokom 14. veka i španskog gripa posle Prvog svetskog rata su, na žalost, ono što Nikolu Milikića iz Istorijskog muzeja asocira na našu alternativnu budućnost.

„Tokom lepre su pojedinci bili izolovani, kao što se danas to čini sa zaraženima od korona virusa“, kaže on.

„Ipak, to je bilo drugačije jer su bili odbačeni od zajednice, koja se bila obavezala da ih snadbeva hranom“.

Evropa, dodaje Milikić, najviše pamti epidemiju kuge, koja se dogodila 1348. godine.

„Kao i danas korona virus, tako je i kuga u Evropu stigla sa istoka brodovima“, kaže istoričar.

„U 21. veku turizam će imati najveću ulogu u širenju virusa, a tada je to bila trgovina“.

Od španskog gripa je posle Prvog svetskog rata stradalo čak tri miliona ljudi.

„Španski grip su prenosili vojnici i do Amerike. Postoji čak i teorija da je vladao i u poslednjoj godini rata, ali da su te žrtve pripisivane ratnim jer su pojedine države prikrivale njegovo postojanje“, kaže Milikić.

„Tada već imamo primere prvih maski koje su omogućavale da se drži distanca“.

atmosfera u Beogradu tokom epidemije korona virusa — Veliki broj ljudi vraća se sa letovanja, upozoravaju epidemilozi u Srbiji

Za Srbiju je, objašnjava istoričar, bitan tifus koji u zemlju stiže 1915. godine, preko zarobljenih austrougarskih vojnika posle Kolubarske bitke.

„Naša medicina nije uopšte znala sa čime se suočava“, kaže istoričar.

„Tifus je stigao sa Istočnog fronta, gde se prvi put pojavio, a dva glavna žarišta su bile vojne bolnice u Valjevu i Nišu.

„Imali smo poznatu situaciju – nedovoljan broj lekara, kada i civilni lekari postaju vojni“.

Tifus je u Srbiji iskorenjen solidarnošću stranih misija, dodaje Milikić.

„Pomoć je stizala iz Velike Britanije, Amerike, Rusije, pa čak i iz Japana i Čilea“, kaže on.

Istorija se (ne)ponavlja: U kojem ćemo romanu mi biti

A kako bi sve moglo da izgleda za 100 godina?

„Kroz 100 godina bismo mogli da imamo istraživanje kako su se zarazili oni koji nisu pazili i štitili se, kao i zašto se ljudi više ne rukuju, nego se laktaju.

„Neko će se baviti i istraživanjem o povodima, pa će doći do situacije kada će neko shvatiti da mi ponavljamo istoriju“, navodi Anđelković.

Ljudski rod od pračoveka vodi bitku protiv zaraza, kaže pisac naučne fantastike.

„Kuge, kolere… Pobili smo silne Maje, Asteke i ostale nekom od zaraza. Stalno smo se suočavali sa tim stvarima i uvek su opstajali oni koji su se navikli.

„A ako pročitate neke druge stvari videćete da mi 63 odsto nismo ljudi.

„Naši leukociti su transformisana antitela, virusi ili bakterije sa kojima smo se udružili, pa nas sada brane“, kaže Anđelković.

Za istoričare je „pitanje budućnosti maltene zabranjeno“, bilo da se radi o pet ili 100 godina, kaže Nikola Milikić.

„Istorija se nikada ne ponavlja“, dodaje istoričar.

„Ali moje lično mišljenje je da će svet nastaviti da polaže nade u vakcinu, da će najbitniji biti lekari i da ćemo za to vreme naučiti da živimo sa koronom“.

Brojni autori naučne fantastike davali su predviđanja kako bi svet u budućnosti mogao da izgleda.

Od distopijskih i postapokaliptičnih svetova, gde je glavna briga kako pregurati dan, do razvijenih društva koja kolonizuju vasionu i sličnih utopija.

„Najutopističkija priča koju sam pročitao je Oni što odlaze iz Omelasa, Ursule Le Gvin“, dodaje Anđelković.

„Priča je o gradu Omelasu, gde vlada utopija, svi su srećni i lepo im je, ali u podrumu gradske kuće iza rešetaka i u lancima drže dete koja mora da dobija batine da bi oni svi mogli da budu srećni“, kaže on.

„Ona je na najbolji način pokazala da utopija ne postoji. Dakle, definitivno nećemo živeti u utopijskom romanu… Ako uopšte bude romana“.