Kad je Kovid-19 zaustavio svet u mestu sredinom marta, Tina Rodrigez je već ušla u zdravu fazu zahvaljujući njenom novom partneru, ličnom treneru – nije pila alkohol od januara.
„Dovela sam ishranu u red i prosto sam smatrala da mi je važno da se toga pridržavam“, kaže ona.
„Nisam odlučila da budem trezna zauvek, nego mi je, kad smo ušli u izolaciju, prosto bilo besmisleno da sad počnem da pijem.“
Ostajanje kod kuće sa dvogodišnjim sinom pomoglo joj je da se pridržava trezvenjačkog načina života, kaže ona.
- Korona virus: Kako se izboriti sa alkoholom u izolaciji
- „Odustala sam od škole kako bih brinula o majci alkoholičarki“
- Kad alkohol ošteti mozak: I zdravstveni problemi i osude
„Nismo mogli da izlazimo da se družimo, a a da sedim kod kuće i pijem za mene nije bila opcija.“
I dok su zabrinjavajući skokovi u konzumaciji alkohola tokom pandemije završavali u vestima, trezvenost ili umerena upotreba alkohola čini se da su takođe cvetali – što je globalni trend koji su mnogi poput Tine odlučili da slede.
Ova 26-godišnjakinja odlučila je da ostane trezna čak i nakon što su se pabovi i restorani u njenom kraju početkom jula ponovo otvorili.
„Prosto ne osećam potrebu da pijem“, kaže ona.
Manje ili više: alkohol iz vremena Kovida-19
Da je poklekla i počela ponovo da pije, međutim, ne bi bila jedina.
Objavljeno je nekoliko izveštaja o tome kako je pandemija negativno uticala na odnos ljudi prema alkoholu.
Zdravstvene vlasti širom sveta – od Indije do Brazila, Amerike i nekoliko evropskih zemalja – izdale su upozorenja pošto su podaci industrije pokazali dramatično povećanje u prodaji alkoholnih pića.
U SAD-u, na primer, onlajn prodaja alkohola skočila je za 400 odsto krajem aprila, u vreme kad su uvedene mere izolacije. Neke zemlje, poput Južne Afrike, zabranile su prodaju alkohola tokom izolacije u pokušaju da kontrolišu konzumaciju.
U Velikoj Britaniji, gde živi Tina, anketa nevladine organizacije „Alkohol čejndž“ pokazala je da gotovo 30 odsto Britanaca smatra da tokom pandemije pije više nego obično.
A opet, i pored zabrinjavajućeg skoka, čini se da je trend savesnije konzumacije i čak radikalne trezvenosti takođe u porastu.
Ovaj trend potvrdilo je isto istraživanje „Alkohol čejndža“: 37 odsto ljudi „preduzimalo je aktivne korake da zauzda pijenje alkohola“, što je podrazumevalo ređu konzumaciju ili čak potpuno ostavljanje alkohola, pokazuju podaci.
„Za neke ljude, pandemija je zapravo uklonila distrakcije koje su ih sprečavale da porade na sebi“, kaže Džem Timons, bivši alkoholičar koji na severu zemlje radi kao terapeut za ekstremne slučajeve zloupotrebe alkohola.
„Ne kažem da se neki ljudi nisu namučili, ali za određeni profil osoba uslovi izolacije bili su idealni“, dodaje on.
- Nemački sud odlučio – mamurluk je bolest
- Hladnoća i mrak podstiču opijanje
- Alkohol povećava rizik od dobijanja raka dojke
A ovu inicijativu trezvenosti predvode mlađe generacije.
Mlađi i „trezveno radoznali“
Milenijalci, kako se nazivaju rođeni između 1981. i 1996. godine, već su izdvojeni kao manje „žedni“ od prethodnih generacija.
Čini se da su pripadnici takozvane Generacije Z, iliti Zumeri, rođeni posle 1996. godine, još skloniji tome da budu „trezveno radoznali“ – što je izraz koji je skovala američka spisateljica Rubi Vorington u knjizi iz 2018. godine koja se bavi time kako je redefinisan naš odnos prema alkoholu.
U studiji nad 8 miliona američkih tinejdžera u periodu od 30 godina (1976-2016), istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da su Zumeri ubedljivo manje skloni tome da probaju alkohol tokom tinejdžerskih godina nego prethodne generacije.
„Pre dvadeset godina, bili ste uvrnuti ako ste živeli zdravo. Sada je kul biti zdrav. Društvo je savesnije i sve je teže i teže opravdati pijenje alkohola kao pre“, objašnjava Džoni Forsajt, ekspert za alkoholnu industriju u istraživačkoj firmi Mintel.
„Generacija Z je ubedljivo najzdravija generacija koju smo do sada imali. Ona će promeniti industriju alkohola“, dodaje on.
Trezvenost na društvenim mrežama
Objavljivanje knjige Rubi Vorington pratio je porast u broju influensera digitalne trezvenosti.
Ljudi kao što je Keli Ficdžerald, koja je pod nazivom Sober Señorita (Trezna sinjorita) postala jedna od najpopularnijih američkih „trezvenih sestara“ na Instagramu.
„Ne znam da li je trezvenost postala veći izazov tokom ove pandemije, ali je svakako za mnoge ljude postala realnija i neophodnija“, kaže ona.
„Ljudi koji nisu bili trezni pre Kovida-19 suočili su se sa time da treba da provode vreme sami ili kod kuće i nisu mogli da opravdaju svoje ‘normalne’ obrasce socijalizacije i pijenja.“
„Mislim da se mnogo ljudi našlo na životnoj raskrsnici zapitavši se: ‘Da li je moja konzumacija alkohola normalna?'“, dodaje Ficdžerald.
- Vozači u Srbiji i „čašica pred put“: Stare navike teško umiru
- Oči na drum: Ne možete da pišete poruku i vozite
Li Mengo, poznat na Instagramu kao The Gay Sober (Trezni momak), takođe u ovome vidi priliku da mnogi ljudi dovedu u pitanje predrasude o trezvenosti ili promišljenom pijenju.
„Ljudi se polako navikavaju na trezvenost, iako je jedna od najčešćih stvari koje čujem od ljudi da su ‘trezni ljudi dosadni'“, kaže on.
„To me je nekada nerviralo, ali sada samo odgovorim da trezni ljudi mogu da se odvezu kući posle izlaska, umesto da čekaju u redu za taksi sa pijanima koji se ponašaju kao da je Crni petak kad stigne taksi.“
Novinarka Mili Guč, 27-godišnjakinja, koja na Instagramu predvodi grupu za podršku – „Društvo treznih devojaka“ – slaže se sa stavom da je izolacija imala pozitivan efekat na pojedine.
„Pandemija je definitivno donela nove izazove po trezvenost, kao što su nedostatak podrške uživo i opšta anksioznost koja može da dovede do toga da ljudi piju više“, napisala je ona za BBC u mejlu.
„Ali mnogi naši članovi zapravo su rekli da im je pandemija neznatno olakšala ‘nepijenje’ zbog manje izazova, ređih događaja i odsustva pritiska u društvu“, dodaje ona.
KONZUMACIJA ALKOHOLA: Ko pije i koliko?
- Najskoriji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuje da većina nas ne pije – alkohol na svetu konzumira manje od polovine (43%) svih ljudi starijih od 15 godina. A više od 44% svetske populacije doživotni su trezvenjaci.
- Ovo ne govori da nema razloga za brigu – konzumacija alkohola po glavi stanovnika skočila je sa 5,7 litara godišnje iz 2000. godine na 6,4 litre 2016. godine – što je trend rasta koji je započeo mnogo pre pandemije korona virusa.
- Procenjuje se da prekomerna upotreba alkohola izaziva najmanje 3 miliona smrti svake godine, što je više od tri puta više nego globalni broj smrti od Kovida-19 (830.000 zaključno sa krajem avgusta).
- Dobra vest je da je broj ljudi koji piju alkohol zapravo opao za skoro 5 odsto u poslednje dve decenije, prema podacima SZO-a.
Uspon „nolo-a“
Promena u stavovima već je omogućila nove poslovne prilike u zapadnim zemljama koje bi uskoro mogle da se rašire po čitavom svetu, kažu eksperti.
„Godinu dana bez piva“ (One Year No Beer), sajt koji ima 70.000 članova u 90 zemalja, već je primetio uticaj ovih promena u ponašanju na svoju delatnost.
Ova kompanija pomaže ljudima da se izbore sa konzumacijom alkohola nudeći im sredstva podrške i izazove kako bi izdržali dan bez alkohola.
Od marta im je broj članova porastao za oko 30 odsto. Pokrenuli su izuzetno uspešnu kraudfanding kampanju i dobili podršku vlade za promovisanje boljih zdravstvenih navika.
Proizvođači pića sa niskim procentom alkohola ili bezalkoholnih pića („nolo“) takođe su doživeli skok u prodaji tokom pandemije.
Upravo se to desilo Polu Metjuu.
On je britanski biolog i vlasnik kafića koji je prošle godine izmislio „nolo“ aperitiv, koji je prodavao isključivo kafićima i restoranima.
Kad je izbila pandemija, Metju se uplašio najgoreg i počeo da prodaje direktno najširoj javnosti. Ubrzo je bio zatrpan narudžbinama mušterija – i kao posledicu doživeo povećanje prodaje od 4.000 odsto.
„Od prodaje nekoliko stotina flaša mesečno prešli smo na nekoliko hiljada“, kaže on.
„To, svakako, nismo očekivali.“
Izveštaj o bezalkoholnom pivu, koji su ovog avgusta objavili analitičari Erserč market stadi (Aeresearch/Market Study), ističe „promenu stava mušterija prema bezalkoholnim pićima“ i anticipira da će ovaj biznis „premašiti 6 milijardi dolara pre 2024. godine“ samo u Evropi, sa očekivanim povećanjem u Africi i na Bliskom Istoku takođe.
„Ukazivanje potrošačima na zdravstvene probleme izazvane povećanom konzumacijom alkohola navodi potrošače na alternativne opcije pijenja“, kaže se u izveštaju.
Istina je da „nolo“ sektor čini samo delić globalne prodaje alkohola čija vrednost iznosi bilion američkih dolara.
Ali, čak su i giganti alkoholne industrije pojačali proizvodnju bezalkoholnih pića.
Najskoriji primer je najava da će Hajneken Ziro, bezalkoholno pivo, prvi put biti glavni sponzor UEFA Lige Evrope, jednog od najprestižnijih fudbalskih takmičenja na kontinentu. Obično međunarodna sportska takmičenja sponzorišu veliki alkoholni brendovi, uglavnom piva.
Takođe, istraživanje velikog proizvođača ruma Bakardija pokazalo je povećanje u 2019. godini od 42 odsto u Guglovim pretragama za izraz „moktel“, što je naziv za bezalkoholne koktele.
Ali, da li će se dobre navike zapatiti?
Tina Rodrigez se iskreno plaši „izazova“ koje će sa sobom doneti sledeći društveni događaj na koji bude bila pozvana, mada većina njenih prijatelja pije manje ili su praktično prestali da piju tokom izolacije.
„Izgleda da smo se svi navikli da živimo zdravije“, kaže ona.
Hoće li zadržati dobre navike jednom kad se život nastavi?
Stručnjaci kažu da odgovor na to pitanje neće diktirati samo snaga volje ljudi.
Spisateljica Mendi Meners, savetnica i koautroka nedavno objavljene knjige „Voli sebe treznu: Vodič za brigu o sebi tokom bezalkoholnog života za zauzete majke“, smatra da je odgovornost i na ugostiteljstvu.
„Važno je da kafići i restorani ugađaju i ljudima koji ne žele da piju“, kaže ona.
„Moraju da nam omoguće izbor da bismo svi mogli da sedimo za istim stolom.“
Postoje naznake da se i druge generacije okreću promišljenijoj konzumaciji alkohola.
Većina članova „Godinu dana bez piva“ starosti su od 35 do 55 godina, a većina novih članova ljudi su stariji od 40 godina.
Jedna od njih je Novozelanđanka Kler But, 56-godišnja radnica jedne dobrotvorne organizacije.
Ona je smanjila unos alkohola početkom januara kad je prvi put čula za epidemiju novog korona virusa u Kini.
„Moj najveći cilj bio je da budem zdrava i da izbegnem bolest“, objašnjava ona.
Ona je već bila polu-trezvenjak po vlastitom izboru kad je Novi Zeland postao jedna od prvih zemalja na svetu koja je uvela izolaciju.
„Do sada sam pila samo tri puta u šest meseci“, kaže ona.
Mili Guč nije iznenađena što vidi da starije generacije preispituju odnos prema alkoholu tokom pandemije – trezvenost je sve veći trend ne samo među milenijalcima i Zumerima, kaže ona.
„Možda zato što smo generacija društvenih mreža, pa smo samo glasniji povodom toga.“
„Ali, ima fantastičnih ljudi tamo napolju koji bacaju svetlo na trezvenost i za starije generacije.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
