Prvi slučaj zaraženog od korona virusa zabeležen je pre tačno godinu dana – 17. novembra u Vuhanu, prema neobjavljenim podacima Vlade Kine do kojih je došao dnevnik Saut Čajna Morning Post.
Posle godinu dana, u svetu je do sada zaraženo skoro 55 miliona ljudi, a preminulo je oko 1,31 milion. Oporavilo se 34,2 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
Tokom čitave istorije čovečanstva, ništa nije ubilo toliko ljudi kao virusi, bakterije i paraziti koji uzrokuju bolesti. Čak ni prirodne katastrofe poput zemljotresa ili vulkana.
Čak ni rat – ni približno.
- Istorija medicine je zabeležila mnogo epidemija, a sa povećanjem broja stanovnika, većina postaju pandemije, kaže za BBC na srpskom Vladimir Jovaković, istoričar medicine.
- Najveći problem je što su virusi nevidljivi – mikrobi su za ljudi duhovi, a za nas lekare koji se bave time – mikrobi su titani koji su stariji od ljudi.
- Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“
- Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
Možda bi istorija prethodnih pandemija mogla da nam kaže da li će kovid-19 dočekati još neku godinu.
Pogledajte: Kako da se zaštititeKako držanje distance pomaže u borbi protiv korona virusaThe British Broadcasting Corporation
Masovne ubice
Mikrobi su stariji od nas.
- Od Kine, Egipta i Mesopotamije, virusi su harali svetom, kaže Jokanović.
- Ono što je bilo drugačije jeste da se tada nije znalo da su to virusi jer je mikroskop pod kojim virusi mogu da se vide, otkriven tek u 20. veku.
Tokom milenijuma, posebno su epidemije delovale kao masovne ubice, u razmerama koje danas, čak ni u vreme korona virusa, ne možemo ni da pojmimo.
Pandemije su se, kaže Jokanović, značajno proširile u srednjem veku sa porastom broja stanovnika.
Justinijanova kuga pojavila se u 6. veku i ubila je čitavih 50 miliona ljudi, možda polovinu svetske populacije iz tog vremena.
Crna smrt iz 14. veka – koju je verovatno uzrokovao isti patogen – ubila je oko 200 miliona ljudi.
Kao primere drugih pandemija, epidemiolog Zoran Radovanović daje i pandemiju kolere sa početka 1960-ih u jugoistočnoj Aziji, za koju kaže da se „metastaze i dalje osećaju“.
HIV, pandemija koja nas i dalje prati i za koju još uvek ne postoji vakcina, ubila je, procenjuje se, 32 miliona ljudi, dok je zaraženo 75 miliona, i taj broj svakodnevno raste.
- Tu je i epidemija virusa HIV, koja je prepoznata 1981. godine i koja se sada polako stabilizuje i bez vakcine, dodaje Radovanović.
Tu je i malarija, bolest koju prenose komarci.Pandemija Kovid-19 uništila je mnoge živote i privrede velikog broja zemalja širom sveta.The British Broadcasting Corporation
Virusi na Balkanu
Među pandemijama koje su za ljude na Balkanu bile značajne, Jokanović izdvaja kugu od koje je u nekim zemljama umrlo i do 50 odsto stanivništva.
Ona već hiljadama godina hara čovečanstvom, i mada je broj umrlih tokom poslednjih 20 godina značajno opao, i dalje odnese gotovo pola miliona ljudi godišnje.
- O poslednjoj epidemiji kuge u Srbiji je pisao Jovan Apostolović, prvi srpski lekar koji je zavšio studije u Nemačkoj, kaže istoričar medicine.
- On je živeo je u Novom Sadu i nije imao posao. Kada se kuga pojavila, dali su mu zadatak da se bori sa njom.
Bolest je, dodaje Jokanović, „ojadila Srem, a u Irigu je 80 odsto stanovništva obolelo od kuge“.
- Zahvaljujući Jokanoviću, zaraza je zaobišla Bačku jer je Jokanović gradove stavio pod karantin, kaže on.
Tu je i tuberkuloza, koja je, dodaje istoričar medicine, odnela 300.000 života na području Balkana.
Boginje su ubile čak oko 300 miliona ljudi, iako je delotvorna vakcina – prva na svetu – dostupna još od 1796. godine.
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
- Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
- Rizik od korona virusa – da li više da se plašim trkača ili pevača
Između 50 i 100 miliona ljudi umrlo je 1918. tokom pandemije upale pluća – broj stradalih premašio je broj poginulih u Prvom svetskom ratu, koji je u to vreme trajao.
Godine 1918. je virusom gripa bio zaražen svaki treći čovek na planeti.
- Najsličnija pandemija postojećoj jeste pandemija španske groznice nakon Prvog svetskog rata, kaže za BBC na srpskom epidemiolog Zoran Radovanović.
- Naravno, tada je preminulo mnogo više ljudi – najmanje 50 miliona, ali su ljudi umirali jer nije bilo antibiotika i bila je velika glad, ali i tada je ceo svet bio zahvaćen i celokupna svetska privreda je trpela.
Ne pandemija već – endemija
Kultura masovnih komunikacija i savremenog načina života, sa brojnim putovanjima – ide na ruku virusima, kaže Jokanović.
Radovanović ipak veruje da će korona virus dostići nivo endemije.
- Kao što se španska groznica pretvorila u endemiju, tako verujem da će i korona virus, dodaje on.
- Endemija podrazumeva to da je bolest ostala među ljudima, ali da se mnogo lakše kontrolisala.
Kao prognozu do dolaženja do nivoa endemije, epidemiolog daje – proleće 2022. godine.
To znači da bi korona virus i naredne dve godine mogao da živi u ovom obliku i opasnosti među ljudima.
