Britanska vlada je ukinula sve preostale pravne mere ograničenja zbog korona virusa u Engleskoj, saopštivši da je zemlja spremna da „živi sa korona virusom“.
Odluka je kontroverzna, ali kako ona izgleda kad se uporedi sa ostatkom sveta?
Britanski premijer Boris Džonson saopštio je odluku u Parlamentu u ponedeljak, rekavši da će promene „povratiti slobodu“ građanima.
Ljudi koji su pozitivni na korona virus više neće morati prema zakonu da se samoizoluju, maske više neće biti obavezne, a sve mere fizičkog distanciranja biće ukinute.
- Pitanje svih pitanja – Da li se bliži kraj pandemije korona virusa
- Hoće li korona virus postati endemska bolest i šta bi to značilo
- Obavezna vakcinacija: Tri razloga za i protiv
Pravila važe samo za Englesku, budući da Škotska, Vels i Severna Irska imaju vlastita ovlašćenja za odluke o zdravstvenim pitanjima.
U Škotskoj i Velsu neke mere su još na snazi.
U Severnoj Irskoj više nema zakonski obavezujućih mera protiv kovida-19, a ukinute su 15. februara.
Ali kako kraj mera u Engleskoj izgleda u poređenju sa drugim zemljama?
Mere niskog stepena
Ohrabrene visokom stopom vakcinisanih i prirodnog imuniteta stečenog preležanim infekcijama, nekoliko evropskih zemalja ukida ili značajno smanjuje mere protiv kovida-19.
Velika Britanija, Irska, Švedska i Danska prelaze na „veoma nizak stepen preporuka isključivo“, prema istraživačima iz Škole za upravu Blavatnik Univerziteta u Oksfordu.
Norveška je ukinula poslednje mere 12. februara, proglasivši da korona virus „više nije velika pretnja po većinu nas“.
Holandija će ukinuti većinu mera pre 25. februara, a barovi će se vratiti na normalno radno vreme i maske više neće biti obavezne u većini objekata.
Francuska je već ukinula obavezno nošenje maski napolju, a planira da ukine meru nošenja maski u zatvorenom od sredine marta ako to uslovi dozvole.
Ali druge zemlje imaju mnogo oprezniji pristup.
Pažljivo popuštanje mera
U ponedeljak je Australija ponovo otvorila granice za putnike iz inostranstva prvi put posle dve godine.
Ova zemlja imala je neke od najstrožih mera uvedenih zbog korona virusa.
Na susednom Novom Zelandu očekuje se da se uskoro ukinu obavezna vakcina i mere fizičkog distanciranja.
Premijerka Džasinda Ardern navela je da svi žele da se vrate ranijem načinu života.
„I hoćemo, pretpostavljam, brže nego što mislite.
„Ali kad se to bude desilo, biće to zato što popuštanje mera ograničenja neće ugroziti živote hiljade ljudi“, rekla je Ardern.
Indonezija je smanjila period karantina za putnike sa pet na tri dana, dok je u Kambodži zaraženima koji su već vakcinisani dopušteno da izađu iz izolacije nakon što budu negativni na testu.
Stopa imuniteta
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da neke zemlje sada mogu polagano da razmisle o popuštanju mera ako imaju visoku stopu imuniteta, zdravstveni sistemi su im otporni, a epidemiološki trendovi se kreću u dobrom pravcu.
Ali u mnogim zemljama realnost je veoma drugačija.
Prema britanskom Imperijalnom koledžu u Londonu, mere fizičkog distanciranja primenjivane su u afričkim zemljama nedosledno, zato što su neke zajednice izuzetno siromašne.
Pristup vakcinama predstavlja problem na čitavom kontinentu, budući da hiljade ljudi nije zavedeno u zvaničnoj evidenciji ili ne mogu lako da pristupe zdravstvenom sistemu.
Uzevši kao primer Ugandu, iz Imperijalnog koledža u Londonu navode da je vakcinisanje bilo teško zbog uvedenih strogih zabrana putovanja i činjenice da mnogi nemaju kako da otputuju do vakcinalnih punktova.
„Karantin u Ugandi na početku pandemije bio je izuzetan, stroži i pažljivije nadgledan nego u mnogim susednim zemljama“, kaže doktor Bendžamin Pirs iz Imperijalnog koledža u Londonu i dodaje da je njihovo ispitivanje vakcina bilo osujećeno zbog ograničenja.
„Strašan izbor za radnike“
Ubrzano popuštanje mera ne podržavaju svi u Engleskoj.
Kongres sindikata kaže da će to prisiliti radnike na „strašan izbor“ između povratka na posao dok su zaraženi kovidom ili rizik gubljenja sredstava za život ako se samoizoluju kod kuće.
- „Izgubio sam posao nastavnika zato što sam odbio vakcinu“
- Ako niste vakcinisani protiv kovida, treba li da izgubite posao
Ljudi sa malim primanjima kojima je rečeno da se samoizoluju trenutno imaju pravo na finansijsku pomoć.
„Jedna od lekcija koju smo naučili zbog Kovida svakako je da plaćeno bolovanje ljudima omogućuje da donesu odluku da ostanu kod kuće kad bi trebalo, kako bi prekinuli širenje zaraze, nasuprot obavezi da idu na posao zato što moraju da prehranjuju porodice“, kaže Franses O’Grejdi, šefica Kongresa sindikata, za BBC.
U otvorenom pismu objavljenim u nedelju, 25 vrhunskih britanskih naučnika, lekara i istraživača napisalo je: „Mi ne verujemo da postoji čvrsta naučna osnova za ovu politiku.“
Entoni Kostelo, direktor UCL-ovog instituta za globalno zdravlje i jedan od potpisnika pisma, rekao je za BBC da je okončanje mera poslalo pogrešnu javnu poruku o pandemiji.
„Zabrinuti smo da ukidanjem zakonskih mera poručujemo ne samo našem stanovništvu, već i čitavom svetu, da nema razloga za zabrinutost. Da je sve gotovo… a nije“, navodi.
„Nije loš trenutak da se okončaju mere“
Ali ser Džon Bel, profesor medicine sa Univerziteta u Oksfordu koji je učestvovao u izradi Oksford-Astrazenekine vakcine, rekao je da sad „nije loš trenutak“ da počne ukidanje mera.
On je naveo da su vakcine bile „izuzetno uspešne“ u smanjenju teških oblika kovida i da je Velika Britanija sada došla u situaciju da joj zakonski nametnuta samoizolacija „verovatno nije neophodna“.
„Mislim da možemo da se pouzdamo u stanovništvo da će se ponašati uzorno kad je u pitanju izbegavanje širenja bolesti“, rekao je on za BBC, dodavši da u ovom trenutku zbog kovida „teško pate“ samo nevakcinisani.
Kako nastaju novi sojevi virusa i koliko su opasni:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
