Više od godinu dana od izbijanja pandemije, brojke umrlih u Brazilu su dostigle rekordne visine.
Uprkos ubedljivim dokazima da Kovid-19 retko ubija decu, u Brazilu je od virusa umrlo 1.300 beba.
Kada je doktor odbio da testira na Kovid jednogodišnjeg sina učiteljice Džesike Rikarte, rekao je da se njegovi simptomi ne uklapaju u profil virusa.
Dva meseca kasnije, dečak je umro od komplikacija uzrokovanih ovom bolešću.
- Da li bi Brazil mogao da postane „plodno tlo“ za otpornost na vakcinu
- „Zašto sam na mrežama podelila slike kako se borim za život protiv Kovida-19″
- Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19
Posle dve godine pokušaja i neuspelih tretmana oplodnje, Džesika Rikarte maltene je odustala od zasnivanja porodice.
A onda je zatrudnela i rodila Lukasa.
„Njegovo ime znači svetao. I zaista je doneo bio svetlo u našem životu.
„Pokazao nam je da sreća može da bude mnogo veća od onoga što smo zamišljali“, kaže ona.
Ona je prvi put posumnjala da nešto nije u redu kad je Lukas, uvek ješan, izgubio apetit.
Isprva se Džesika zapitala da li mu možda rastu zubi.
Lukasova kuma, medicinska sestra, sugerisala je da možda ima upalu grla.
Ali budući da je počeo da pokazuje znake groznice, umora i da diše sa naporom, Džesika ga je odvela u bolnicu i tražila da bude testiran na Kovid.
„Doktor ga je stavio na oksimetar. Lukasov nivo kiseonika bio je 86 odsto.
„Sada znam da to nije normalno“, kaže Džesika.
„Ali nije imao temperaturu, pa je doktor rekao: „Draga moja, ne brinite. Nema potrebe za testom na Kovid.
„Verovatno se radi samo o slabijoj upali grla“.
Rekao je Džesiki da je Kovid-19 redak kod dece, dao joj je antibiotike i poslao je kući.
Uprkos njenoj strepnji, u to vreme nije postojala opcija da testira Lukasa privatno.
Džesika kaže da su se neki simptomi povukli posle desetodnevnog uzimanja antibiotika, ali je umor ostao – kao i njena zabrinutost da se radi o korona virusu.
„Poslala sam nekoliko video snimaka kumi, mojim roditeljima, svekrvi i svi su mi rekli da preterujem, da prestanem da pratim vesti, da sam postala paranoična.
„Ali ja sam znala da moj sin nije sav svoj, da ne diše normalno.“
To se desilo u maju 2020. godine, kada se epidemija korona virusa tek širila.
Dvoje ljudi je već umrlo u Džesikinom mestu, Tamborilu u Seari, u severoistočnom Brazilu.
„Svi se tamo znaju. Grad je bio u šoku.“
Džesikin muž Izrael brinuo se da bi još jedna poseta bolnici povećala rizik da se ona i Lukas zaraze virusom.
Prolazile su nedelje i Lukas je postajao sve pospaniji i pospaniji.
Konačno, 3. juna, Lukas je počeo redovno da povraća posle ručka i Džesika je znala da mora nešto da preduzme.
Vratili su se u lokalnu bolnicu, gde su doktori testirali Lukasa na Kovid-19, samo da bi isključili bolest, priča Džesika.
Lukasova kuma, koja je tamo radila, saopštila je da je Lukasov test pozitivan.
„U to vreme, bolnica nije čak ni imala respirator“, kaže Džesika.
- Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19
- Oni su se uhvatili u koštac sa korona virusom i pobedili
- Sve o ponovnom polasku u vrtić za vreme korone
Lukas je prebačen na pedijatrijskog odeljenje za intenzivnu negu u Sobralu, više od dva sata vožnje od grada u kome je živeo, gde mu je postavljena dijagnoza stanja zvanog multisistemski inflamatorni sindrom (MIS).
To je ekstremna imuna reakcija na virus, koja može da dovede do upale vitalnih organa.
Stručnjaci kažu da je ovaj sindrom, koji pogađa decu i do šest meseci pošto su se zarazili virusom, redak.
Ipak, vodeća epidemiološkinjasa Univerziteta u Sao Paolu doktorka Fatima Marinjo kaže da se, tokom pandemije, susrela sa više slučajeva MIS-a nego bilo kada pre.
Međutim, ova reakcija na virus nije uzročnik svih smrti.
Kad je Lukas intubiran, Džesiki nije bilo dozvoljeno da ostane u istoj sobi sa njim.
Pozvala je zaovu da pokuša da skrene misli sa onog što se dešava.
„I dalje smo mogle da čujemo zvuk mašine, ritmički isprekidani signal, sve dok mašina nije prestala da radi i začulo se konstantno pištanje.
„A mi smo znale da se to dešava kad neko umire.
„Posle nekoliko minuta, mašina je počela ponovo da radi i ja sam se rasplakala.“
Doktor joj je rekao da je Lukas doživeo zastoj srca, ali da su uspeli da ga ožive.
Doktorka Manuela Monte, pedijatarka koja je lečila Lukasa više od mesec dana na odeljenju za intenzivnu negu u Sobralu, rekla je da je bila iznenađena što je Lukasovo stanje toliko ozbiljno jer nije imao nikakve faktore rizika.
Većina dece koja se razbole od Kovida ima komorbiditete – hronična stanja kao što su dijabetes ili kardiovaskularne bolesti – ili su gojazna, prema rečima Lohane Tavares, pedijatrijske infektološkinje u dečjoj bolnici Albert Sabin u Fortalezi, glavnom gradu države.
Ali to nije bio slučaj sa Lukasom.
Tokom 33 dana, koliko je Lukas proveo na odeljenju za intenzivnu negu, Džesiki je bilo dozvoljeno da ga vidi samo tri puta.
Lukasu je bio potreban imunoglobin – veoma skup lek – da bi mu se smanjilo natečeno srce, ali, srećom, jedan odrasli pacijent koji ga je kupio za sebe donirao je jednu ampulu viška bolnici.
Lukasu je bilo toliko loše da je morao da dobije i drugu dozu imunoglobina.
Svud po telu izbio mu je osip i imao je neprekidnu temperaturu.
Nije mogao da diše sam, bez pomoći.
Zatim je Lukas počeo da se oporavlja i lekari su odlučili da mu izvuku cevčicu za kiseonik.
Pozvali su Džesiku i Izraela video pozivom da se Lukas ne bi osećao usamljeno dok dolazi svesti.
„Kad je čuo naše glasove počeo je da plače“, kaže Džesika.
Bilo je to poslednji put da su videli neku reakciju kod njihovog sina.
Tokom sledećeg video poziva „izgledao je paralisano“, priča Džesika.
Bolnica je tražila CT sken i otkrila da je Lukas doživeo moždani udar.
Ipak, roditeljima je rečeno da će, uz pravilnu negu, Lukas uspeti da se oporavi i uskoro će biti prebačen s odeljenja za intenzivnu negu na opšte odeljenje.
Kad su ga Džesika i Izrael posetili, doktorka je bila jednako puna nade kao i oni, priča Džesika.
„Te noći sam utišala telefon. Sanjala sam da mi je Lukas prišao i poljubio me u nos.
„San je bio pun predivnog osećanja ljubavi i zahvalnosti, i probudila sam se veoma srećna.
„A onda sam videla mobilni telefon i 10 propuštenih poziva od doktorke.“
Doktorka je rekla Džesiki da su Lukasovi otkucaji srca i nivo kiseonika naglo opali i da je tog jutra umro.
Da je Lukas bio testiran na Kovid kad je ona to tražila početkom maja, sigurna je da bi preživeo.
„Važno je da lekari, čak i ako misle da nije Kovid, urade test kako bi eliminisali tu mogućnost“, kaže ona.
„Beba ne može da kaže šta oseća, tako da zavisimo od testova.“
Džesika smatra da je odlaganja pravilnog lečenja samo pogoršalo njegovo stanje.
„Lukas je imao nekoliko upala, 70 odsto pluća bilo mu je kompromitovano, srce se uvećalo za 40 odsto.
„Bila je to situacija koja je mogla biti izbegnuta.“
Doktorka Monte, koja je lečila Lukasa, slaže se s tim.
Ona kaže da iako MIS ne može da se spreči, lečenje je mnogo uspešnije ako se što pre postavi dijagnoza i počne da se leči ranije.
„Što bi ranije dobio specijalizovanu negu, to bi mu bilo bolje“, kaže on.
„Stigao je u bolnicu već ozbiljno bolestan.
„Verujem da je mogao da ima drugačiji ishod da smo počeli da ga lečimo ranije.“
Džesika sada želi da podeli Lukasovu priču sa drugima da bi pomogla onima kojima bi mogli da promaknu ključni simptomi.
„Svako dete koje znam bilo je spašeno nekim mojim upozorenjem i jedna majka kaže: ‘Videla sam vaše postove, odvela sam sina u bolnicu i sada je kod kuće.’
„To je kao da sada u sebi nosi delić Lukasa“, kaže ona.
„Radim za ove ljude ono što bih volela da su drugi uradili za mene.
„Da sam imala prave informacije, bila bih još opreznija.“
Vlada pogrešno shvatanje da deca uopšte nisu u opasnosti od Kovida, kaže doktorka Fatima Marinjo, koja je i viši savetnik međunarodne nevladine zdravstvene organizacije Vitalne strategije.
Istraživanje Fatime Marinjo pokazalo je da šokantno velik broj dece i beba bude zaraženo virusom.
Između februara 2020. i 15. marta 2021. godine, Kovid-19 ubio je najmanje 852 brazilske dece do devete godine starosti, među kojima i 518 beba mlađih od godinu dana, prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja.
Ali doktorka Marinjo procenjuje da je ta brojka više nego dvostruko veća.
Ozbiljan problem neprijavljivanja slučajeva zbog nedovoljnog testiranja na Kovid umanjuje te cifre, kaže ona.
Doktorka Marinjo je izračunala koliko je bilo viška smrti od neimenovanog akutnog respiratornog sindroma tokom pandemije i otkrila da ima 10 puta više smrti od neobjašnjenog respiratornog sindroma nego prethodnih godina.
Sabravši te brojke, ona procenjuje da je virus zapravo ubio 2.060 dece mlađe od devet godina, među kojima 1.302 bebe.
Zašto se ovo dešava?
Stručnjaci kažu da sam broj zaraženih u zemlji, a Brazil je drugi u svetu po broju obolelih, povećava verovatnoću da se razboli više beba i dece.
„Naravno, što više slučajeva imamo i, kao posledica toga, više hospitalizacija, veći je broj smrti u svim starosnim grupama, uključujući i decu.
„Ali da je pandemija pod kontrolom, ovaj scenario bio bi očigledno minimizovan“, kaže Renato Kfouri, predsednik Naučnog odeljenja za imunizaciju Brazilskog društva za pedijatriju.
Visoka stopa zaražavanja preopteretila je čitav brazilski zdravstveni sistem.
Širom zemlje, zalihe kiseonika se smanjuju, vlada nestašica osnovnih lekova i u mnogim odeljenjima za intenzivnu negu širom zemlje naprosto nema više slobodnih kreveta.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro nastavlja da se protivi zaključavanjima, a na stopu zaražavanja utiče varijanta po imenu P.1 koja se prošle godine pojavila u Manausu, u severnom Brazilu, i smatra da se je mnogo zaraznija.
Dvostruko više ljudi je umrlo prošlog meseca nego bilo kog drugog meseca tokom pandemije, a ovaj trend rasta se samo nastavlja.
Drugi problem koji povećava visoku stopu oboljevanja kod dece je odsustvo testiranja.
- „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
- Politička kriza i korona virus potresaju Brazil
- „Zašto sam na mrežama podelila slike kako se borim za život protiv Kovida-19″
Marinjo kaže da u slučaju dece dijagnoza Kovida često stigne prekasno, kad su ona već ozbiljno bolesna.
„Imamo veliki problem u otkrivanju slučajeva. Nemamo dovoljno testova za odraslo stanovništvo, a još manje za decu.
„Zbog odlaganja dijagnoze, dolazi do odlaganja lečenja deteta“, kaže ona.
To se ne dešava samo zbog smanjenih kapaciteta testiranja, već i zbog toga što je lakše propustiti dijagnozu ili dati pogrešnu dijagnozu na osnovu simptoma dece koja pate od Kovida-19 jer se bolest obično drugačije manifestuje kod mlađih.
„Deca češće imaju proliv, mnogo više stomačnih tegoba i bolova u grudima, što se razlikuje od klasične Kovid slike.
„Zbog toga što dolazi do odlaganja dijagnoze, kad dete stigne u bolnicu, ono je u ozbiljnom stanju i može da dođe do komplikacija – i smrti“, kaže ona.
Ali uzroci su i u siromaštvu i pristupu zdravstvenoj nezi.
Opservaciona studija na 5.857 Kovida-19 pacijenata mlađih od 20 godina, koju su sproveli brazilski pedijatri predvođeni Brajanom Sousom sa Medicinskog fakulteta u Sao Paolu, identifikovala je i komorbiditete i socio-ekonomsku ugroženost kao faktore rizika za najgori ishod sa Kovidom-19 kod dece.
Marinjo se slaže da je ovo važan faktor.
„Najugroženija su crna i deca iz veoma siromašnih porodica, jer ona imaju najviše problema sa pristupom zdravstvenoj pomoći.
„Ova deca su u najvećoj opasnosti od smrti.“
Dodaje da je zbog gustine naseljenosti ovoj deci nemoguće da održe fizičku distancu kad se zaraze, a siromašnije zajednice nemaju ni pristup lokalnom odeljenju za intenzivnu negu.
Ova deca su u opasnosti i od neuhranjenosti, što je „strašno loše za imunu reakciju“, kaže Marinjo.
Kad je ekonomska pomoć države prestala, milioni su vraćeni nazad u siromaštvo.
„Skočili smo sa sedam miliona na 21 milion ljudi ispod granice siromaštva za godinu dana. Ljudi gladuju.
„Sve to utiče na smrtnost.“
Sousa kaže da njegova studija prepoznaje određene rizične grupe među decom koje bi trebalo da budu prioriteti za vakcinaciju.
Trenutno nema dostupnih vakcina za decu mlađu od 16 godina.
Posete rodbine deci na odeljenjima za intenzivnu negu ograničene su od početka pandemije, iz straha od zaražavanja.
Doktorka Sinara Karneiro sa odeljenja za intenzivnu negu u dečjoj bolnici Albert Sabin kaže da je ovo bilo izuzetno teško, ne samo zato što su roditelji uteha za svoju decu, već zato što oni mogu da pomognu u kliničkom smislu – mogu da prepoznaju kad dete nešto boli ili ima psihološke tegobe i kad mu treba umirenje umesto lekova.
Dodaje da odsustvo roditelja pojačava traumu – kad čuju da se stanje deteta pogoršalo, a oni nisu tu, to nije nimalo lako.
„Boli kad gledate dete koje umire, a nije videlo roditelje“, kaže doktorka Karneiro.
U pokušaju da poboljšaju komunikaciju između roditelja i dece, osoblje u bolnici Albert Sabin sakupilo je novac da bi kupilo telefone i tablete na kojima mogu da se obavljaju video pozivi.
Doktorka Karneiro kaže da je to bilo od ogromne pomoći.
„Obavili smo više od 100 video poziva između članova porodice i pacijenata.
„Ovaj kontakt je u velikoj meri smanjio stres.“
Naučnici ističu da je rizik od smrti dece i dalje „veoma nizak“ – aktuelne brojke pokazuju da su samo 0,58 odsto od 345.287 smrti od Kovida u Brazilu bila deca starosti od 0 do 9 godina.
Ipak, to znači da je umrlo više od dve hiljade dece.
„Ta brojka je zastrašujuća“, kaže doktorka Karneiro.
Kada zatražiti pomoć
Iako je korona virus zarazan i za decu, retko kad je ozbiljan.
Ako je vaše dete bolesno, i dalje je velika verovatnoća da je to neka bolest koja nema veze sa korona virusom, umesto sam korona virus.
Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece savetuje roditelje da se HITNO obrate za pomoć ako njihovo dete:
- Postaje bledo, osuto i anormalno hladno na dodir
- Ima pauze u disanju (apneje), neredovan ritam disanja ili počinje da ropće
- Ima ozbiljne poteškoće u disanju, postaje uzrujano ili ne reaguje
- Ima poplavele usne
- Ima epileptični napad
- Postane izuzetno uznemireno (plače neutešno uprkos odvraćanju pažnje), zbunjeno je, veoma letargično (teško ga je probuditi) ili ne reaguje
- Dobije osip koji ne nestane pod pritiskom (‘test čašom’)
- Oseća bol u testisima, naročito kod dečaka tinejdžerskog uzrasta
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
