Istraživanje kako se šire bolesti mnogo liči na rad detektiva koji pokušava da pronađe ubicu: žuri na mesto zločina pre nego što dokazi nestanu; ispituje svedoke, a onda počinje jurnjava da se ubica pronađe i zaustavi pre nego što ponovo napadne.
Ali, uprkos do sada neviđenim međunarodnim naporima, korona virus nastavlja da se širi, svakodnevno ubijajući hiljade ljudi.
- Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa
- Kako podići grad protiv pandemije
- „Mrzeću sebe kad ostanem bez botoksa“
Šta su sve naučnici saznali tokom poslednjih šest meseci, koliko traje širenje zaraze?
Oglašavanje uzbune
Kako bi se predvidelo kako će virus uticati na naše zdravlje i koliko brzo će se raširiti, ključno je razumeti ga. Ali, od samog početka, korona virus je uspevao sve da uhvati nespremne.
Dok se većina ljudi u svetu pripremala za doček Nove godine, doktor Li Venlijang je radio na hitnom prijemu Vuhanske centralne bolesti, gde se sedam pacijenata, svi sa upalom pluća, nalazilo u karantinu.
Lekar je 30. decembra poslao poruku kolegama na privatnu grupu na aplikaciji ViČet, koja je slična Vajberu i vrlo popularna u Kini, gde je izrazio svoje najgore strahove – da nadolazi novi talas SARS-a (teški akutni respiratorni sindrom).
SARS, takođe vrsta korona virusa, prvi put se pojavio u Kini 2003. godine, odakle se raširio na 26 zemalja. Zarazilo se više od 8.000 ljudi.
Međutim, ono što je doktor Li primetio nije bio novi talas SARSA već prvi talas virusa korona virusa, koji izaziva bolest Kovid-19 (Sars-Cov-2).
Tri dana nakon što je poslao poruku, upozorivši kolege na moguću epidemiju, policija je stavila doktora Lija u pritvor, zajedno sa još osmoro ljudi, zbog „širenja glasina“, izvestili su tada kineski mediji.
Ubrzo nakon što se vratio na posao, doktor Li se razboleo od Kovida-19. Umro je 7. februara, ostavivši za sobom sina i trudnu ženu.
Mesto zločina
Poslednjih nedelja decembra 2019. godine, kako je sve više lekara i sestara pored doktora Lija počinjalo da upozorava na moguću zarazu velikih razmera, zdravstveni radnici bili su shvatili da je većina njihovih pacijenata radila na pijaci morske hrane Huanan.
Smeštena u novijem delu grada, pijaca morske hrane Huanan je gungula malih štandova, gde se prodaje sve, od žive peradi, do ribe, reptila i divljači.
Kako se pojavljivalo sve više slučajeva misterioznog virusa, 31. decembra je vuhanska Zdravstvena komisija predala svoj prvi zvanični izveštaj Pekingu. Narednog dana, pijaca je stavljena pod karantin.
Danas su naučnici jedinstveni u mišljenju da se ogromno širenje zaraze desilo na pijaci morske hrane, ali da izgleda malo verovatno da se virus tu prvi put pojavio.
Uzorci u međuvremenu uzeti i od ljudi i od živih životinja sa pijace bili su pozitivni na Kovid-19. A opet, tvrde medicinski istraživači iz Vuhana, najraniji ljudski slučaj naknadno je pronađen skoro četiri nedelje pre nego što je zaraza izbila na pijaci: stariji muškarac iz Vuhana koji je pokazao simptome još 1. decembra 2019. nije imao nikakve konkretne veze sa pijacom morske hrane Huanan.
U januaru, dok su zdravstveni radnici prisustvovali eksploziji slučajeva u svim gradskim bolnicama, niko nije predvideo poražavajuću brzinu kojom će se virus proširiti, ne samo čitavom Kinom, već i azijskim kontinentom.
Samo devet dana posle prve zvanične smrti pacijenta od Kovida-19, 11. januara, novi slučajevi su već prešli iz Kine u Japan, Južnu Koreju i Tajland.
I tako je počela potera za ubicom, u kojoj smo, uprkos svom svetskom napretku u medicini i tehnologiji, uvek bili jedan korak iza njega…
Za samo šest meseci, Kovid-19 se proširio na 188 zemalja i zarazio više od 6,6 miliona ljudi.
Profilisanje ubice
„Naše prvo pitanje je uvek, šta je on?“, kaže profesor imunologije Kristijan Andersen.
Andersonova laboratorija je specijalizovana za genomiku zaraznih bolesti. Oni istražuju kako virusi prelaze sa životinja na ljude i izazivaju pandemije.
U januaru, svega nekoliko sati otkako su prvi pacijenti bili primljeni u bolnicu, naučnici iz vuhanskog Instituta za virologiju proučavali su nazalne briseve misterioznog virusa.
Utvrđivali su njegov genom – njegov kompletni genetski kod – koji će otkriti šta je on tačno i kako se širi.
Genomi su, u suštini, dugi nizovi slova – ljudski genom se, na primer, sastoji od preko tri milijarde genetskih slova. Običan virus gripa ima više od 15.000 slova, a u ovaj lanac su ugrađena sva uputstva koja su virusu potrebna da se iznova replicira milionima puta, dovevši do širenja bolesti i zaraze.
Za dešifrovanje genoma virusa obično su potrebni meseci, godine čak. Međutim, uz izuzetnu brzinu, naučnici sa vuhanskog Instituta za virologiju – predvođeni profesorom Jong-Žen Žangom – 10. januara su objavili prvu genomsku sekvencu korona virusa, prvo, i najverovatnije najvažnije, parče slagalice.
„Čim smo videli tu prvu sekvencu, odmah smo znali da je to vrsta korona virusa – i da je 80 odsto identična SARS-u“, kaže profesor Andersen.
Korona virusi su velika familija virusa, a zna se da stotine njih kruže među životinjama kao što su svinje, kamile, slepi miševi i mačke. Aktuelni virus je tek sedmi korona virus za koji se smatra da je prešao sa neke druge životinje na čoveka.
„Naše drugo pitanje je kako možemo da postavimo dijagnozu – što dovodi do testiranja i razumevanja načina na koji se virus prenosi“, kaže profesor Andersen.
„A treće pitanje je kako možemo da napravimo vakcinu za njega? A na sve to može da se odgovori genetikom kao obrascem virusa.“
Profesor Anderson kaže da postoji ogromna količina dokaza da je virus prvobitno potekao od slepog miša.
„Ovo je krenulo od slepog miša. Mi znamo da je to potpuno prirodan virus, zato što postoji veliki broj sličnih virusa koji se mogu naći na slepom mišu“, objašnjava on. „Ono što ne znamo je kako je dospeo u ljudsku populaciju.“
Andersenov tim je proučavao jedan drugi korona virus koji se može naći na slepom mišu, koji se 96 odsto poklapa sa aktuelnim korona virusom. Pronašli su i velike sličnosti sa još jednim virusom sličnim koroni koji se može naći na pangolinima, jednoj od životinja kojom se najviše trguje u Aziji.
Da li je virus mogao da pređe sa slepog miša, na jednu posrednu životinju kao što je pangolin, gde je pokupio neke dodatne proteine, pre nego što je konačno prešao na čoveka? Za naučnike, istraga je i dalje u toku.
U Kini, samo dva dana nakon što je prva genetska sekvenca Kovida-19 podeljena s ostatkom svega, vlasti su zatvorile laboratoriju profesora Ženga i oduzeli joj dozvolu za istraživački rad. Prema izveštavanju kineskih medija, za to nije dato nikakvo zvanično objašnjenje – ali doprinos tima svetu već je počeo da daje rezultate.
„Bez te prve sekvence, ne bismo mogli da započnemo ništa od ovoga“, kaže profesor Andersen. „Za sve to ima da se zahvali tim naučnicima koji su neverovatnom brzinom došli do ključne informacije.“
Prati, pronađi, izoluj
Kako je pandemija počela da uzima maha, napori su se preusmerili sa istraživanja porekla virusa na zaustavljanje zaraze.
Naučnici su počeli da prate virus na dva načina: na terenu, istražitelji poznati kao „tragači za kontaktima“, počeli su da prate i izoluju pojedince za koje se smatralo da su zaraženi; istovremeno, iz daljine, eksperti su počinjali da prate genom virusa, njegov genetski kod, kako bi razumeli koliko brzo se širi svetom.
Južna Koreja, država sa 51 milionom stanovnika, ističe se kao jedna od najuspešnijih zemalja na svetu u zauzdavanju Kovida-19.
Veći deo tog uspeha pripisuje se sposobnosti ove zemlje da mobiliše malu armiju tragača za kontaktima: detektiva obučenih da povezuju tačkice između pozitivnog slučaja Kovida-19 i svih njegovih skorašnjih kontakata. Tragači potom moraju da odluče kome naložiti da se samo-izoluje ili, u nekim slučajevima, da li da se čitava zgrada ili organizacija, kao što su bolnica gerontološki centar ili kancelarija, stave pod karantin.
Sa svega šačicom slučajeva tokom čitavog januara i početkom februara, mnogi Južnokorejci su pomislili da su možda izbegli veliku epidemiju. Međutim, krajem februara, iz jednog jedinog grada potekla je nagla eskalacija hiljade slučajeva prijavljenih za svega nekoliko dana.
Epidemija u gradu Daeguu se od tada pripisuje kretanju jedne jedine osobe, južnokorejskog superprenosnika – danas ozloglašene Pacijentkinje 31.
Pacijentkinja 31 bila je pozitivna na test na korona virus 17. februara. Samo zahvaljujući radu tragača za kontaktima svi njeni najskoriji kontakti – za koje se, šokantno, ispostavilo da ih ima više od 1.000 za svega 10 dana – pronađeni su i dobili uputstvo da se samo-izoluju, tako izbegavši još veću epidemiju.
Kao zamenik vođe epidemiološkog tima u Daeguu, profesor Kim Džong Jeon je zadužen za gradsku pešadiju tragača za kontaktima – često bivše vladine službenike, kao i mlade lekare. On kaže da samo ako ih ljudi izbegavaju oni pribegavaju strogim metodama – kao što su istraživanje njihovih transakcija preko kreditnih kartica i šeme GPS lokacija njihovih mobilnih telefona.
„Pacijentkinja 31 nam isprva nije rekla da je iz crkve Šinčeondži. Mi, tragači za kontaktima, bili smo ti koji su kasnije otkrili da je ona pripadnica“, kaže profesor Kim.
Sa skoro 300.000 pristalica širom zemlje, doktrina Isusove crkve šinčeondži tvrdi da je njihov osnivač, Li Man-Hi, druga inkarnacija Isusa na Zemlji i da samo on može da tumači Bibliju. Mnoge glavnotokovske hrišćanske crkve u Južnoj Koreji smatraju ovu grupu kultom i već dugo kritikuju njene agresivne metode regrutovanja mladih.
Ali Pacijentkinja 31 nije postala ozloglašena samo zbog toga što je krila svoju povezanost sa hramom šinčeondži. Kako su otkrili tragači za kontaktima, u onih 10 dana pre nego što je bila testirana – uprkos tome što nije pokazivala nikakve simptome – kretala se svuda po Daeguu i došla u kontakt sa više od 1.000 ljudi.
Nakon što ju je zadesila saobraćajna nesreća 6. februara, Pacijentkinja 31 bila je primljena u bolnicu 7. februara, gde je došla u bliski kontakt sa 128 ljudi. Potom je na svoju ruku privremeno napustila bolnicu kako bi se vratila kući i pokupila svoje stvari, što je bilo putovanje od dva i po sata, da bi se na kraju ponovo vratila u bolnicu. Kasnije iste nedelje ona je svojevoljno izašla iz bolnice više puta, jednom otišavši na ručak sa prijateljicom, a dvaput na dvosatnu misu sa oko 1.000 vernika.
Zbog tajanstvenosti aktivnosti verske grupe šinčeondži, profesor Kim kaže da je najteži deo istrage bio pokušaj da se ustanovi ko je još išao u hram te nedelje.
- Kako će izgledati muzički festivali u Srbiji ovog leta
- „Najgore mi je bilo da gledam kako mnogo ljudi umire“
„Konačno smo došli do spiska od svih 9.000 pripadnika. Ispočetka smo ih sve zvali i ispitivali da li osećaju ikakve simptome. Oko 1.200 njih reklo je da oseća, ali neki od njih su odbijali da se testiraju ili samoizoluju.“
Sa stotinama pojedinaca koji nisu želeli da obelodane svoju povezanost sa verskom grupom, profesor kaže da nisu imali drugog izbora.
„Postalo je pitanje koliko brzo možemo da izdvojimo ovu grupu vernika od ostatka građana Daegua. I tako je grad izdao izvršnu naredbu svim pripadnicima crkve da se samoizoluju.“
Stroga gradska istraga svih novih slučajeva, u kombinaciji sa iscrpnim testiranjem, brzo je zaustavila širenje virusa – i početkom aprila, grad Daegu mogao je da se pohvali sa nula novih slučajeva Kovida-19.
Međutim, na drugim mestima po svetu, virus je nastavio neometano da se širi. Za naučnu zajednicu, postalo je od vitalnog značaja da prati virus, ne samo preko različitih granica, već i kontinenata.
Odgovor na ovaj problem ležao je u genomu, tragovima zaostalim u genetskom kodu virusa dok se množio i širio.
Trag dokaza
Jedna ljubičasta tačka iznad Vuhana predstavlja prvih nekoliko nazalnih briseva uzetih od pacijenata sa Kovidom-19 i analiziranih u laboratoriji da bi se otkrio genom virusa – lanac od 30.000 genetskih slova koja sadrže sve što je virusu potrebno da se namnoži i raširi.
Otkako je tim profesora Jong-Žen Žanga otkrio genom u januaru, naučnici širom sveta su nastavili da analiziraju desetine hiljada nazalnih briseva, ubacujući rezultate u GISAID, jednu od nekolicine baza podataka otvorenog koda.
Iznova sekvencirajući genom hiljadama puta, naučnici mogu da prate mutacije u genetskom kodu – sitne nesavršenosti, „slovne greške“ u lancu slova. Kao niz tragova koje je za sobom ostavio virus, redno praćenje niza mutacija može da pokaže kako se virus širio preko granica.
Na primer, ukoliko uzorak uzet od pacijenta iz Njujorka pokaže tri pojedinačne mutacije, a nekoliko uzoraka iz Vuhana nose iste te tre greške u svom genomu, velika je verovatnoća da su svi ovi slučajevi potekli od samo jednog prenošenja. Naknadnim ustanovljavanjem vremenskog sleda događaja, eksperti mogu da razumeju kada i kako se virus preneo iz Vuhana u Njujork.
Sa više od 37.000 uzoraka koji se sada sekvenciraju iz svih krajeva sveta, potpuno se razotkrila ubistveno zarazna priroda Kovida-19.
Epidemiološkinja doktorka Ema Hodkroft radi sa Nekststrejnom, grupom naučnika i kodera koji izvlače ključne informacije iz desetine hiljada sekvenci ubačenih u GISAID, kako bi napravili mapu sa otvorenim podacima, koja daje sliku mutirajućeg genoma u realnom vremenu dok se virus širi svetom.
„Prateći genom, možemo da dobijemo više uvida nego da prosto samo pričamo sa ljudima. Oni možda ne znaju kad su se zarazili ili gde su sve bili. Ali podaci iz genoma su mnogo pouzdaniji“, kaže doktorka Hodkraft.
Naročito na mestima na kojima nema dovoljno informacija, kao što je Iran.
Misteriozne veze
Krajem januara, doktorka Hodkraft i tim iz Nekststrejna počeli su da zapažaju veliki broj uzoraka, sve sa ekstremno sličnim genomima, kako dele često identičan broj mutacija, ali iz osam različitih zemalja, uključujući Australiju, Novi Zeland, Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, Kinu i Holandiju.
Sledivši trag dokaza unazad kroz vreme, tim isprva nije mogao da odredi odakle je ova neobična grupa uzoraka došla.
„Grupisali su se veoma blizu na stablu“, kaže Hodkfraft. „To je bilo iznenađenje, jer se činilo da ti ljudi nemaju ništa drugo zajedničko. Ali onda smo otkrili da je nekoliko australijskih uzoraka imalo istorijat putovanja u Iran.“
„Bila je to veoma značajna informacija, zato što u to vreme nismo imali uzorke iz Irana. Ali ovo otkriće značilo je da možemo da kažemo, sa visokim stepenom sigurnosti, da su svi ovi uzorci bili zaraženi u Iranu ili ih je zarazio neko ko je bio skorije u Iranu.“
Praćenje genoma moćna je alatka zato što virus mutira relativno retko. Stoga je naučnicima dovoljno čak i nekoliko uzoraka da razumeju kako se virus širi preko čitavog regiona.
Proučavajući ove uzorke iz Irana, kao braću i sestre ili rođake na porodičnom stablu, tim iz Nekststrejna mogao je da zaključi ne samo da su svi ovi uzorci potekli iz jednog jedinog prenošenja zaraze u Iranu, već i da je čitava epidemija u Iranu vrlo verovatno potekla iz tog jednog izvora.
Tragači za kontaktima na terenu od tada su pripisali glavnu epidemiju u Iranu svetom gradu Komu. Sa hiljadama verskih turista koji ga posećuju svakodnevno, virus se raširio iz Koma do svake pokrajine u Iranu za manje od dve nedelje.
Preko pronalaženja kontakata i daljinskog praćenja genoma, naučnici su otkrili pravu brzinu i nevidljivost kojom se bolest Kovid-19 raširila svetom. Međutim, uprkos svim otkrićima iz poslednjih šest meseci, eksperti i dalje zaostaju jedan korak – jer ne mogu da predvide kada i gde će virus udariti sledeći put.
Kad je u pitanju zaustavljanje Kovida-19, ostaje jedan ogroman problem: haotična i jedinstvena sposobnost virusa da se kreće kroz stanovništvo ponekad dovodeći do fatalne bolesti, ali češće izazivajući blage ili nikakve simptome.
Istražujući tiho širenje Kovida-19 među pojedincima bez simptoma samo je po sebi teško. Međutim, iz jednog sićušnog ruralnog sela u severnoj Italiji stigao je važan delić slagalice.
Nevidljiva pretnja
Prvi smrtni slučaj Kovida-19 u Italiji nije se desio u jednom od njenih mnogih prometnih gradova, već u malom, izolovanom selu Vo, u regionu Vento. Sa 3.000 stanovnika, Vo se nalazi u podnožju Euganskih brda, nacionalnog parka na manje od sat vremena vožnje od Venecije.
Čim je 21. februara saopšteno da se desio prvi smrtni slučaj u zemlji, lokalne vlasti su donele odluku da zatvore čitavo selo i počele istrajno da uzimaju briseve svim stanovnicima, bilo da su pokazivali simptome ili ne. U naučnom smislu, ovo je pružilo jedinstvenu priliku, sa nekoliko hiljada ljudi koji su iznova testirani dok su živeli u izolaciji.
Istragu je predvodio mikrobiolog, vanredni profesor Enriko Laveco. On objašnjava da je najvažniji nalaz njihove studije bio ono što zove „tihim širenjem“ virusa: neobično velika proporcija ljudi koji su bili pozitivni na testu imali su blage simptome ili ih uopšte nisu imali.
„Više od 40 odsto ljudi koji su imali virus nisu bili ni svesni da prenose zarazu na druge ljude. Ovo je ogroman problem kad treba da se zaustavi jedna toliko zarazna bolest“, kaže profesor Laveco.
„Većina ljudi sa simptomima će ostati kod kuće, ali većina asimptomatičnih će se ponašati normalno. Izlaziće, nalaziće se s ljudima, dolaziti u bliski kontakt s drugima – nesvesni da mogu da prenesu virus.“
Lavecoca grupa bila je jedna od prvih koja je utvrdila masovne razmere problema koji predstavljaju asimptomatični slučajevi. Druge studije su ih od tada procenile čak na 70 odsto.
Drugo iznenađujuće otkriće italijanske istrage bilo je da, od 3.000 žitelja sela, nijedno jedino dete mlađe od 10 godina nije bilo pozitivno na testu.
„Ne kažemo da deca ne mogu da se zaraze. To su pokazale druge studije. Ali činjenica da je najmanje desetak njih živelo sa zaraženim ljudima, ali sama nisu bila zaražena, neobična je i zahteva dalju istragu“, kaže profesor Laveco.
Glavni razlog zašto Kovid-19 nastavlja da se širi neometano jeste zato što se čini da u poređenju sa drugim korona virusima može da zarazi ogroman broj ljudi koji nesvesno pomažu virusu šireći ga dalje.
Ali zašto je Kovid-19 toliko jedinstven u svojoj sposobnosti da izazove toliko ogroman dijapazon simptoma, od blagog kašlja do potencijalno smrtonosnih poteškoća sa disanjem? I na osnovu rezultata profesora Lavace, zašto su deca manje pogođena?
Smrtonosna kombinacija
Naučnici su otkrili da virus može da uđe u ljudsko telo samo na jedan način, zakačivši se za konkretne receptore na površini ljudskih ćelija poznate kao ACE-2.
Laboratorija profesora Majkla Farzana bila je prva koja je otkrila receptor ACE-2, tokom epidemije Sarsa 2003. godine.
Međutim, kako objašnjava Majkl, problem sa ACE-2 je da on postoji u čitavom našem telu, u nosu, plućima, crevima, čak i u našem srcu, u bubrezima i mozgu.
Ova široka rasprostranjenost ACE-2 razlog je zašto Kovid-19 izaziva toliko širok dijapazon simptoma. Od infekcije u nosu, preko gubitka čula mirisa, do zapaljenja pluća, koje izaziva težak kašalj.
Obično su većina virusa ili dobri u širenju ili mogu da izazovu neku ozbiljnu bolest. Korona virus je opasniji jer je dobar u oba.
Zarazivši gornje disajne puteve, nos i gornji deo pluća, zapaljenje izaziva kašalj i kijanje, što rapidno širi bolest. Za to vreme, zaraza donjih disajnih puteva može da izazove ozbiljne, potencijalno fatalne, probleme sa disanjem.
Dokazi o tome da li su deca manje ili više podložna prenošenju virusa na odrasle ostaju nejasni.
Profesor Farzan kaže da naučnici sada imaju dokaze da deca, na koje odlazi manje od 2 odsto bolesti, imaju manje ACE-2 receptora u nižim delovima pluća od odraslih.
„To znači da će deca biti manje sklona bolesti, makar onoj vrsti teške upale pluća koju doživljavaju odrasli“, kaže profesor Farzan.
Međutim, ona i dalje imaju visok broj receptora u gornjim delovima pluća, objašnjava on.
„Ona će i dalje biti sposobna da prenesu virus drugim jedinkama, jer je gornji respiratorni trakt veoma važan da bi se virus prebacio na sledeću osobu.“
Zbog razorne efikasnosti kojom se virus množi i širi, uprkos istrazi i naučnim otkrićima u proteklih šest meseci, naučnici veruju da je jedini način da se zaista okonča pandemija – i izbegnu budući talasi virusa – preventivna vakcina.
Trka za vakcinom
Trenutno postoje 124 različite grupe koje se takmiče koja će prva izumeti vakcinu protiv Kovida-19.
Profesor Horhe Kalil, medicinski direktor na Univerzitetu u Sao Paolu, vodi jedno od nekoliko ispitivanja koje se vrše u Brazilu – zemlji koju je paralizovao korona virus, ali čiji predsednik Žair Bolsonaro i dalje prisustvuje protestima zbog izolacije, uprkos regionalnim vlastima koje su naredile lokalne karantine u većini velikih gradova širom zemlje.
Kao odgovor nekim grupama koje tvrde da bi vakcina mogla da bude spremna već u septembru, sa dodatnih 12 do 18 meseci neophodnih za proizvodnju i distribuciju, Kalil ostaje skeptičan. On kaže da je suština ostati strog – a ne juriti da budeš prvi.
„Moramo da se krećemo što brže možemo. Ali ne verujem da će pobednik biti onaj ko prvi stigne na cilj. Nije ovo automobilska trka. Pobednik će biti najbolja vakcina, ona koja radi na najvećem broju ljudi – idealno 90 odsto – i zaustavlja i simptome i prenošenje.“
Kalil smatra da je, da bismo istinski okončali pandemiju, svetu potrebna vakcina koja radi na starijima i onima sa hroničnim zdravstvenim stanjima. On kaže da su to pojedinci koji će imati najviše problema da stvore antitela, prirodni odbrambeni mehanizam naših tela kao reakciju na vakcinu ili infekciju. Dakle, ukoliko vakcina na bude funkcionisala na većini ljudi, uključujući one najugroženije, on smatra da će Kovid-19 nastaviti da se širi.
On takođe misli da je veoma važno da sve zemlje imaju pristup vakcini, kako bi mogli da se spreče budući talasi.
„Problem su novac i politika. Ovde u Sao Paolu, u Brazilu, imate bogataše koji se samo-izoluju u svojim prelepim kućama, dok bi skromna porodica mogla da ima osam, devet ili deset članova u jednoj jedinoj sobi. Kako oni da se izoluju?“
„Da bismo zaista to okončali za svakoga, moramo da imamo veoma dobru vakcinu. Nema drugog izlaza.“
Novinarka – Kler Pres
Dodatno izveštavanje – Budžejong Jang
Ilustracije – Čarli Njulend
Grafike – Zoi Bartolomeo, Denijel Danford, Dominik Bejli, Alison Trauzdejl
Urednici – Ben Alen i Džeki Martens
Zahvalnice: Viktorija Lindrea, Kortni Tims, Anđelo Atanasio, Đulijana Granđani i Vongbi Li
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
