Veštačka inteligencija, „artificial intelligenceˮ, ChatGPT, pojmovi su koji se danas često mogu čuti i u svakodnevnom razgvoru. Veštačka inteligencija je prisutna godinama, ali se stvara utisak da se o njoj nije govorilo u ovoj meri u kojoj se to čini danas. Pitali smo naše sugrađane da li je koriste, šta misle o njoj, koliko može da pomogne i bude u ulozi „asistentaˮ, koje su mane i da li će moći da zameni čoveka u pojedinim poslovima. Evo kako Kragujevčani razmišljaju.
Naši sagovornici su nam dali različite odgovore, od onih koji je koriste i vide njene pozitivne strane, do onih koji je ne upotrebljavaju ili nisu upoznati. Jedan od mlađih predstavnika kaže da veštačku inteligeniciju ne koristi trenutno ni u kom obliku, ali da je na prethodnom poslu imao iskustva sa njom. Smatra da ima dosta prednosti, te da skraćuje put do nekih rešenja. Misli da treba iskoristiti njene dobre strane, kao i da pretpostavlja da će u nekim poslovima imati „primatˮ u odnosu na čoveka.
Dok druga sagovornica kaže da „nije oduševljenaˮ onim što zna, misli da neće doneti ništa dobro, te je ona za to „da se vratimo prirodi potpunoˮ. Još jedan od Kragujevčana smatra da smo svi mi „od toga pametniji 16 putaˮ. Predstavnik starijih generacija kaže da je upoznat sa pojmom veštačke inteligenicije, ali da nije kompijuterski obrazovan. Po njegovim rečima, pri kraju je životnog veka, pa ga ne zanima da li će ona „ostvariti negativan uticaj na čovečanstvoˮ.
Jedna od naših sagovornica bila je učiteljica koja nam objašnjava da je koristi i da misli kako ona može pomoći i unaprediti posao u školi.
- Kada su ljudi prvi put izmislili parnu mašinu to je dovelo do gubitka nekih poslova, do velikih promena. Niko ne može da zaustavi napredak. Veštačka inteligencija može da se koristi ukoliko se upotrebljava na pravi način, dok god se koristi u određenoj meri i dok ljudi svojim trudom doprinose razvoju određenih poslova, mišljenje je jednog od mladih Kragujevčana.
ChatGPT ne koristi još jedan od naših sagovornika, kaže da je upoznat od samog početka, povezuje to sa brzim biznis uspesima, pa misli da je „prošao prvi voz za te biznise i za sve što su ljudi koristili i napravili neki novac onlajnˮ. Misli da veštačka inteligencija ne može da pomogne i olakša posao, kako kaže, „mnogi su provalili šablone, pa mogu da prepoznaju o čemu se radiˮ.
Predstavnica generacije koja je rasala bez pametnih mobilnih telefona, kompijutera i svega što današnju decu okružuje, misli da danas većinom postoje ljudi sa veštačkom inteligencijom, nemaju „urođenu ili stečenu kroz životˮ. Kaže da se radi na tome da se čovek zameni robotom, „sve manje čovek učestvuje u svemu, sve ide na veštačkoˮ.
- Najmanje se radi na tome da se čovek i njegova inteligencija upotrebe, u ovom društvu to se načisto eliminiše. Mi smo jako pametan narod, roditelji odvajaju veliki novac da decu školuju. U ovom društvu više nema ni dobrih majstora, sve mašine rade, a po starom običaju rečeno, drži bure vodu dok majstori odu. Preći ćemo mi na sve što je veštačko, zaključuje ova Kragujevčanka.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.