U okviru festivala „Miredita, dobar dan!“, danas je objavljen konkurs za idejno rešenje spomen obeležja koji će biti posvećen sećanju na žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji, koje bi bilo postavljeno u Srbiji. Ujedno, naglašena je važnost memorijalizacije za dalju izgradnju mira u regionu.
Teodora Zahirović iz Građanskih inicijativa kazala je da u Srbiji trenutno ne postoji spomenik ili obeležje posvećeno žrtvama svih nacionalnosti pogođenih ratovima u bivšoj Jugolsaviji.
„Štaviše, Zakon o ratnim memorijalima iz 2018. godine navodi da se u predlozima za nova spomen obeležja mora objasniti kako spomenik obeležava događaj koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije. Takođe, spomen-obeležja se mogu ukloniti ako su posvećena ‘događaju koji je nespojiv sa tradicijom oslobodilačkih ratova Srbije’ ili su simboli gubitka suvereniteta Srbije“, rekla je ona i dodala da takav zakon ima za cilj zaustavljanje bilo kakvih pokušaja da se u Srbiji izgradi kultura sećanja na njenu umešanost i odgovornost za zločine počinjene tokom 1990-ih.
Takvom štetnom narativu treba se suprotstaviti, navela je Zahirović, i zato Građanske inicijative raspisuju konkurs za idejna rešenja spomen-obeležja posvećenog žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji. Kako je navela, konkurs će biti otvoren do 12. avgusta. U žiriju za izbor najboljih rešenja biće članovi udruženja porodica žrtava koji već godinama zagovaraju za postavljanje ovakvog spomen-obeležja.
„Prvo, drugo i treće mesto će biti novčano nagrađeni, a posebnu prednost daće se umetnicima koji se prijave u timovima, naročito multinacionalnim“, rekla je Teodora Zahirović.
Na tribini „Memorijalizacija po meri žrtava“ koja je usledila nakon objave konkursa, govorili su Marinko Đurić i Ljuš Krasnići, predstavnici udruženja porodica žrtava. Oni su takođe i ovogodišnji dobitnici nagrade festivala koja se tradicionalno dodeljuje za doprinos izgradnji mira i pomirenju srpskog i kosovskog društva.
„Sve žrtve moraju biti jednake“, naveo je Luš Krasnići, koji je posmrtne ostatke svojih rođaka ubijenih 1999. godine pronašao u Batajnici. Dodao je da se prema mrtvima svi moramo odnositi sa dostojanstvom – „svako mesto gde je život izgubila nevina žrtva, svaki grob treba obeležiti znakom – ma gde to bilo“, dodao je on.
Krasnići je rekao i da se istorija danas interpretira i prilagođava kako odgovara kojim političkim ili privatnim interesima, a da „greške jesu tu da iz njih naučimo“.
„Mnogo je grešaka na ovim našim prostorima, među ovim našim narodima… i nastavljamo da ih pravimo, a to mora prestati“, poručio je on.
Kako je naveo, cilj svakog roditelja je da decu ostavi u miru. Tako i oni koji vode države, moraju narode koje predvode da ostave u miru:
„Da ih ostave u miru sa drugim narodima, jer prijateljstvo, susedstvo vredi više od bilo kog oružja“, rekao je Krasnići i apelovao da se „istorija ne ponovi“.
Marinko Đurić iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika kazao je da mu je neshvatljivo da bilo ko može da bude protiv spomen obeležja nevinim žrtvama.
„Moji najmiliji su bili nevine žrtve ratnog sukoba. Ja bih se poklonio nevinim žrtvama gde god da su, bile one na Kosovu, u Srebrenici ili bilo gde drugde, bili oni Srbi, Albanci ili Bošnjaci“, poručio je on.
Fotografija: Tim Građanskih inicijativa