Možda zvuči preterano, pa i apsurdno, ali naprednjačka vlast se zapravo ponaša iskreno i pošteno. I pritom se na naš račun beskrajno dobro zabavlja. Odbačeno je sad već svako licemerje, građanski obziri i ostale kerefeke i prešlo se na direktan oblik ponašanja: kad već nekoliko godina ovako lepo prolazi poduhvat sa novogodišnjom rasvetom koja se skida samo tokom nekoliko letnjih meseci, a prethodno je nabavljena na toliko bezočno nameštenom tenderu da je nacrtan i oblik Deda Mraza koji se traži, zašto sada novogodišnja jelka ne bi koštala 83.000 evra.
Ako nam je Siniša Mali, najživopisniji gradonačelnik glavnog grada u srpskoj istoriji, mrtav hladan objasnio kako će lampioni plaćeni milion i po evra da privuku 90.000 Bugara, pa će oni u Beogradu da potroše deset puta više, onda je takođe krajnje živopisna predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković mogla da izjavi kako je taj Mali „bolji gradonačelnik od Branka Pešića“.
Ko je Branko Pešić, teško da ima čoveka koji ne zna. Ili da mu bar nije čuo ime. To je legendarni gradonačelnik Beograda, iz Titovog doba još, koji je za 10 godina svog mandata, od 1964. do 1974, sagradio: Mostarsku petlju, most Gazelu, Terazijski tunel, veliki deo Novog Beograda, hale Pionir i Pinki, Muzej savremene umetnosti, Palatu Beograđanku, Istočnu i Zapadnu kapiju Beograda, hotel Jugoslaviju, uredio Adu Ciganliju… I još u to doba, daleko pre Beograda na vodi, napravio plan da se Beograd spusti na reke.
A šta je do sada uradio Siniša Mali: osumnjičen da je falsifikovao doktorat; kupio novogodišnju rasvetu za milion i po evra; kad je od novinara „čuo“ da su gradski mangupi iza njegovih leđa plastičnu jelku sa plastičnim lampionima platili 83.000 evra, zgranuo se i obećao da će da raskine ugovor; umesto toga, sklopio je novi za izvesna svetleća creva po ceni od 200.000 evra; iskopao sa Slavije Dimitrija Tucovića i na kružni tok postavio fontanu koja svetli i svira po ceni (zvanično) od 1,8 miliona evra. Kad je fontana posle pet dana krenula da curi, objasnio nam je da ne curi nego preliva i krenuo u rekonstrukciju. A to opet košta.
Dalje: zabetonirao je Cvetni trg i nasred trga postavio neke instalacije koje neodoljivo podsećaju na tuš-kabine. Ni cvetić na Cvetnom trgu nije ostao. A onda biser: najavio je postavljanje jednog veeelikog i više manjih jarbola na kojima će se vijoriti srpske zastave. Cena, prava sitnica – ukupno oko tri miliona evra. Idemo dalje: iz čuvene Skadarlije izvukao je tursku kaldrmu i na njeno mesto postavio neko kamenje navodno kupljeno u Grčkog. Gde je završila turska kaldrma, ne znamo. Isterao je na ulice svu raspoloživo mehanizaciju, raskopano je sve što se moglo raskopati i tako su građani mesecima maltretirani, ne bi li shvatili koliko se vlast zbog njih trudi.
To što je (izgleda) lično učestvovao u čuvenom protivzakonitom noćnom rušenju Savamale, pa je (izgleda) predsednik države na njega mislio kad je rušitelje nazvao „kompletnim idiotima“ jer su rušili noću a ne danju kako bi on postupio, to što nije mogao da objasni 24 stana u Bugarskoj, to što je i njegov pokrovitelj a naš predsednik javno obećao da će biti smenjen, pa naravno nije, u ovoj priči dođe kao bonus. To što je ukinuo porodiljski dodatak, a deci besplatne udžbenike da bi spasao gradski budžet od prethodnika koji su mu ostavili milijardu evra duga i što je čak i ministar finansija morao da mu kaže da ne zna da računa jer sabira babe i žabe, nikome nije ni bitno.
Siniša Mali, od koga nikako ne treba odvajati Gorana Vesića nasleđenog od demokrata, nije dakle incident koji nam se dogodio, već paradigma ove vlasti i najbolji pokazatelj kako ljudi koji su je osvojili shvataju svoj posao i odgovornost prema građanima čiji novac troše. Kako se vodi glavni grad, tako se vodi i cela država. Bez elementarnih obzira, bez namere da se nekome za učinjeno položi račun, bez ikakve potrebe da se bar pretvara kako se radi u javnom interesu i misli na opšte dobro. I to sve očekujući gradske izbore. Šta li će tek biti ako na njima ponovo pobede? Shvatiće, naravno, da Beograđani ovo sve podržavaju i da u tom pravcu treba nastaviti. I biće u pravu.
PIŠE: Biljana Stepanović