Srpska privreda je prošle godine ukupno gledano ostvarila profit od 972,4 milijarde dinara ili oko 8,3 milijarde evra.
Najprofitabilniji sektor srpske privrede prošle godine bila je trgovina na veliko i malo sa dobitkom od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj o poslovanju privrede koji je objavila Agencija za privredne registre (APR).
Ovo je skoro 11 odsto lošiji rezultat nego prethodne godine, ali 2022. godina je bila posebno profitabilna za trgovce koji su ostvarili dobit za čak 26,4 odsto veću nego 2021. godine, piše Danas.
Profit trgovaca bio je prethodnih godina predmet rasprava i zato što je ostvarivan u uslovima visoke inflacije, pa je neizbežno rast cena delom pripisivan i „pumpanju“ trgovačkih marži.
Verovatno najviše prašine je podigla guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je u jeku inflacije, u septembru 2023. godine predstavila istraživanje centralne banke prema kom su u prethodne četiri godine marže maloprodajnih trgovinskih lanaca povećane za 36,6 odsto ističući da to utiče i na rast krajnjih cena.
Odgovor trgovaca preko udruženja u Privrednoj komori bio je da je neto profitna stopa svega 2,8 odsto, dok je prošle godine Zavod za statistiku izašao sa analizom marži prehrambenih proizvoda proizvođača i trgovaca.
Prema njihovom nalazu, bruto marže proizvođača bile su 3,6 puta veće nego trgovaca.
Kako bilo, za trgovce je 2022. godina bila izuzetno dobra, a najveći maloprodavci teško da mogu da se požale i na ovu.
Utvrđivanje marže trgovaca pomoću ukupnih podataka APR-a ne pokazuje pravu sliku, onu koju vide građani koji idu u prodavnicu, jer sektor Trgovina na malo i veliko obuhvata i maloporodavce i veleprodavce i prodavce automobila, koji imaju niske marže i velike promete. S druge strane, maloprodajni lanci prodaju i druge proizvode osim hrane koje građani takođe svakodnevno kupuju i čine deo i minimalne i potrošačke korpe.
Zato smo analizirali bilanse najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji. Za osam najvećih prošla godina zapravo je bila još bolja nego pretprošla.
Ostvarili su rast poslovnih prihoda za 13,3 odsto i rast neto dobiti za 9,5 odsto, a povećala se i prosečna marža.
Najveće poslovne prihode u prošloj, kao i pretprošloj godini imao je Delez, vlasnik trgovina Maksi i Tempo sa 155,5 milijardi dinara. Delez je ostvario i najveću dobit – 7,4 milijarde dinara i najveću maržu – 44,25 odsto.
Prema računici ekonomiste Dragovana Milićevića, stopa trgovačke marže dobija se kada se marža, razlika između prihoda od prodaje robe i nabavne vrednosti prodate robe podeli sa nabavnom vrednošću robe.
Po prihodima, drugi po veličini lanac u Srbiji je prošle godine bio Lidl sa 103,8 milijardi dinara prihoda, ali neto dobiti od 1,8 milijardi dinara koja je za skoro 700 miliona dinara bio manji nego u 2022. godini. Lidl je i smanjio maržu sa 33,3 odsto u 2022. na 30,2 odsto u 2023. godini.
Treći po velični maloprodajni lanac u Srbiji je Merkator sa 102 milijare dinara prihoda prošle godine. Njihova dobit je bila 1,7 milijardi dinara, što je skoro pa trostruko više nego godinu pre. Merkator je prošle godine radio sa maržom od 36,5 odsto.
Ova tri trgovinska lanca se po visini prometa izdvajaju od ostalih maloprodavaca hranom.
Iza njih su Univereksport sa prihodima od 37,7 milijardi dinara, neto dobiti od 800 miliona dinara i maržom od 36,2 odsto prošle godine.
Metro keš end keri je ostvario prihode iz poslovanja od 35,4 milijarde dinara, ali neto dobit od samo 20 miliona dinaara. Njihova marža je prošle godine bila 16,3 odsto, što je manje od 19 odsto iz 2022. godine.
Kako objašnjava Milićević, jedan broj sistema ima razvijenu veleprodaju za snabdevanje manjih trgovinskih formata od samostalnih trgovisnkih radnji do srednjih formata.
„Veleprodavci koriste ekonomiju obima i jeftiniju nabavku umesto da se direktno obrate dobavljaču odnosno proizvođaču. Tu je pre svega DIS, Mercator-S i naravno Metro gde treba razdovojiti veleprodajnu od maloprodajne marže. Kada bi se imala mogućnost uraditi tako nešto, ove ukupne niže mraže bi se značajno približile 40 odsto“, napominje on.
Aman je imao prihode od 32,1 milijardu dinara, dobit od 1,1 milijardu i maržu od 20,4 odsto. DIS, takođe, lanac sa znatnim učešćem veleprodaje, imao je maržu od 16,5 odsto prošle godine, uz ostvari prihod od 27,4 milijarde dinara i neto dobit od 500 miliona dinara.
Na kraju naše liste našao se i Gomeks sa prihodima od 22 milijarde dinara prošle godine i neto dobiti od 500 miliona dinara i maržom od 41,5 odsto.
Treba reći i da marža ne znači i zaradu za trgovca. Iz marže se plaćaju opreativni troškovi kao što su plate, zakup, struja, voda i svi drugi troškovi.
Tako da je učešće neto dobiti ovih osam lanaca u njihovim poslovnim prihodima prošle godine bilo tek oko 2,7 odsto.