Razvoj kofera kao neophodnog aksesoara beleži se sa razvojem prevoznih sredstava. Vozovi, brodovi i avioni, pa i automobili učinili su svet malim mestom. Tako su koferi dobili na važnosti, veličini i bezbednosti. Od kožnih džakova, preko parobrodskih sanduka i, na kraju, do laganih koferčića, priča o koferu ide rame uz rame sa razvojem turizma.
Prvi ostaci antičkih preteča današnjih kofera pronađeni su na iskopinama koje sežu i do dva milenijuma pre nove ere, tačnije iz vremena rimskog carstva. Po kamenim putevima koje su Rimljani gradili bilo je lako putovati, a i sami legionari su morali da pakuju svoje stvari kad bi krenuli u osvajačke pohode.
Mnogo kasnije, u devetnaestom veku, kofer je počeo da dobija svoju današnju, savremenu formu. Ove tvorevine bile su znatno robusnije, što se najbolje može videti na fotografijama iz tog vremena, kao i u mnogobrojnim filmovima koji obuhvataju ovaj period. Razlog je bio vrlo jasan – morali su da izdrže godine putovanja po neasfaltiranim putevima, kao i vremenske uslove svih vrsta. Tada je prosečan kofer ličio na sanduk i bio je napravljen od debele, nauljene kravlje kože, koja je bila nategnuta preko drvenog rama. Bili su naročito podesni za selidbe jer je u takvom jednom sanduku neretko mogle da stanu sve porodične stvari.
Krajem devetnaestog veka, sa rapidnim razvojem železničkog saobraćaja širom Evrope, Amerike i Kanade, došlo je i do ekspanzije putovanja, i tada su prvi proizvođači kofera počeli da kale svoj zanat. Među prvima su to bili Tijeri Hermes, koji je svoju kompaniju osnovao 1837, proizvodeći u početku sedla i pojaseve, da bi tek krajem veka prešao na kofere. Nezaobilazno je i ime čuvenog Luja Vitona, koji se proslavio radeći za parisku elitu. Oba proizvođača su poznata po ručnoj izradi vrhunskih komada, koji su opstali do dan-danas i izloženi su u mnogim svetskim muzejima. Gojar je kompanija koja danas nije toliko poznata, ali su pre dva stoleća vladali u branši elitnih potrepština za putovanje.
Viton je bio prvi koji je uveo lakše materijale za izradu, kao i ravne poklopce na sanducima, što je učinilo mogućim slaganje poklopaca jedan na drugi, što je do tada bilo nemoguće zbog zaobljenih poklopaca. Takođe, prvi je uveo brave, koje su svaki komad prtljaga mogle da obezbede i pretvore u mali putni sef.
Sa ekspanzijom automobilskog i avionskog saobraćaja u decenijama koje su dolazile, neminovno je došlo i do modernizacije kofera, pa su tako postali sve manji i lakši.
Jedan od onih koji su se proslavili svojim inovativnim dizajnom, početkom prošlog veka, bio je Samsonit, nazvan tako po biblijskom junaku Samsonu, poznatom po tome što je svoju snagu krio u kosi. Čak i u današnje vreme je jedan od lidera u proizvodnji bagaža. Tridesetih godina firma Ameriken turister pobedila je svoju konkurenciju, prodajući kofere za samo jedan dolar.
Inovacije u dizajnu i robotizovani koferi
Točkići na sanducima počeli su da se koriste još početkom dvadesetog veka, ali su koferi na ovu vrstu novotarije morali da sačekaju gotovo celo stoleće, kada je jedan pilot postavio točkiće na kraj kofera, što ga je učinilo mnogo lakšim za vučenje i upravljanje. Ovakav kofer je prvenstveno bio dostupan samo stjuardesama, ali je ubrzo postao globalni komercijalni uspeh.
U današnje vreme specijalizovan prtljag za prenošenje kamera, računara i druge tehnike je jako popularan, pored klasičnih kofera i putnih torbi, ali sledeći korak je robotički kofer, koji razvija ruska kompanija Robitronik. Ovaj kofer bi trebalo da svog vlasnika prati uz pomoć ultrazvuka i detektora svetlosti.
Bez Japanaca nikakva priča o robotima ne bi bila potpuna, pa je tako Japanka Čieko Asakava osmislila robotizovani kofer koji asistira da bezbedno i lako stigne do odredišta. ovaj kofer koristi veštačku inteligenciju da mapira sredinu, izračuna udaljenost između korisnika i pokretnih i nepokretnih objekata. Putem mobilne aplikacije, koferu se zadaje određeno odredište, nakon čega uređaj planira putanju kretanja i usmerava korisnika putem vibracije na ručki. U kofer je ugrađena i tehnika za prepoznavanje lica koja može da obavesti korisnika ako se neko poznat nalazi u blizini. Uz to, može da označi i neka bitna mesta, kao što su prodavnice, na koja po potrebi upućuje korisnika.
Ovaj pametni uređaj se razvija poslednjih pet godina u saradnji IBM-a, nekih japanskih kompanija i univerziteta Karnegi Melon iz Pensilvanije, na kome Japanka Asakava radi u okviru Instituta za robotiku.