U Srbiji se, kako kažu, dobro zarađuje i odlično živi, što stvara osećaj da nema potrebe za promenama. Međutim, kako je to moguće kada su cene u zemlji porasle za 53% u poslednje tri godine, dok je rast cena u Evropskoj uniji iznosio svega 24%? Kako kada plate i penzije ne prate taj rast, a prosečna plata iznosi oko 850 evra, dok većina zaposlenih prima oko 600 evra? Gorivo je skuplje nego u zemljama regiona, a cena stanovanja porasla je za 43%.
Odgovor je jednostavan: prva rečenica ne odnosi se na građane Srbije, već na povlašćene grupe koje su stvorene tokom poslednje decenije.
Dok se većina građana bori sa minimalnim platama i rastućim troškovima života, nova klasa bogatih, umreženih sa državom i vladajućom strankom, uživa u zlatnim godinama. Ovi pojedinci rade na unosnim poslovima sa državom, grade puteve, stanove i infrastrukturne projekte, ostvarujući milionske profite. Njihov uspeh je rezultat lojalnosti i kooperativnosti prema vladajućoj strukturi, što im obezbeđuje stabilnost i rast.
Još jedna grupa koja živi dobro u Srbiji su strani investitori. Njima su obezbeđeni unosni ugovori, subvencije i povlastice, često bez troškova za zemljište, radnike ili infrastrukturu. Zauzvrat, pružaju podršku vlastima, dok država zadužuje svoje građane na međunarodnom tržištu kako bi finansirala ove projekte.
Bankarski sektor je još jedna priča uspeha. Samo prošle godine, profit banaka u Srbiji porastao je za 40%, dostigavši milijardu evra, a očekuje se da ove godine premaši milijardu i po evra. Dok banke u EU plaćaju porez na ekstraprofit, u Srbiji uživaju u poreskim olakšicama.
A onda dolazi Expo 2027, najavljeni spektakl sa procenjenim troškovima od 18 milijardi evra, iako se očekuje da će cifra premašiti 20 milijardi. Nova klasa već se utrkuje ko će ugrabi deo tog kolača.
Kada se sve sabere, u Srbiji pod naprednjacima žive dobro svi osim „običnih“ građana.
Izvor: Nova ekonomija