Ko se nije prepao, taj je mnogo hrabar

Vlada Srbije državi Srbiji nije ni potrebna. Više ni kao fikus. „Formiranje vlade se odlaže zbog svega što se dešavalo u septembru u odnosima sa Prištinom, kao i zbog brojnih aktivnosti.“ Ovo je još jedan biser iz obimne kolekcije Ane Brnabić.

Za to vreme predsednik svega u Srbiji, Aleksandar Vučić, osniva pokret za opstanak Srbije. Odbaciće isluženi SNS koji nas je 10 godina vodio i doveo do ovog zlatnog doba. Isto kao što je svojevremeno odbacio i SRS i postao naprednjak, sada će odbaciti naprednjake i postati glavni faktor opstanka.

Dok se oni ovako zabavljaju i dok nas zamajavaju, ovde u stvarnom životu glavno je pitanje kako da uštedimo struju. Struje, naravno, nema jer su ovo dvoje magova urnisali Elektroprivredu Srbije, pa umesto da izvozimo struju i zaradimo sad kad je skupa, mi moramo da je uvozimo i potrošimo minimum dve milijarde evra.

Kako ćemo, dakle, da štedimo struju i spasavamo državu od ovih što su nas deceniju vodili i doveli u ovu svetlu budućnost?

Gasićemo sijalice. Ne mora da šljašti.

Kupaćemo se jednom nedeljno. Dobro, možda dvaput.

Kad se manje kupamo, manje i veš peremo. Nova ušteda.

Zube ćemo da peremo ujutru ili uveče. Dobro, to ćemo da odlučimo naknadno.

Nećemo da kuvamo i pečemo, šporet mnogo vuče. Naručivaćemo hranu. Ko može. Ko ne može, neka vidi šta će.

Dotle nas je naše mudro rukovodstvo dovelo.
Ali struja nije sve. Struja je tek početak.

Razbuktava se i inflacija.

Pa se država zadužuje, a to neko mora da vraća. Taj neko smo opet mi. Dakle, stezanje kaiša. Letovanje – bahato i nepotrebno, rekao predsednik. Zimovanje – tek to je nenormalno.

Deci trebaju knjige – nećemo Kavčićeve besplatne, kupićemo.

Treba im neki strani jezik – nek uče u školi, pa koliko nauče, više im i ne treba. Treba ih upisati na neki sport? Šta će im to, nek igraju igrice.

Treba i mi da odemo u pozorište, na izlet, na neku večeru? Zašto, pustićemo TV, tamo ima dovoljno zabave kod Mitrovića Željka.

Ovo deluje kao neka neuspela šala-komika? E pa nije. Ovo je način života i sistem vrednosti koji nam se deceniju, mic po mic, nameće kao normalan u 21. veku.

Sad se plašimo još i rata. Naš vladalac je na tom strahu počeo da radi znatno pre nego što je rat bio realno na vidiku. Preko svojih tabloida svaki čas je grmeo o ratu i dizao tenziju, pa se onda pojavljivao da nas umiri – on je tu da nas čuva.

Je li bio vidovit, pa je sve ovo predvideo? Nije. Bio je vešti manipulant i takav je i ostao. Samo što su se svetske okolnosti znatno pogoršale, a mi smo prepušteni manipulantu čije opsene više ne prolaze.

Sad sve dolazi na naplatu. Neshvatljivo je urnisan EPS, pa umesto da po rekordno visokim cenama izvozimo struju, da je bilo pameti, mi je uvozimo i sad treba da je štedimo, a vrlo izvesno biće i restrikcija. Umesto da se novcem domaćinski postupalo, on se „bacao iz helikoptera“ i to iz zaduživanja. Sad gledamo da li još negde možemo da se dalje zadužimo. Skupo naravno, takvi su trenutno uslovi, ali mi za cenu ne pitamo.

Stotine miliona evra dali smo za neko rusko polovno naoružanje. Protiv koga ćemo s tim da ratujemo? Milioni su spucani i na fabriku kineskih vakcina koje nam takođe ne trebaju. Koliko je slupano na medicinsku opremu, šta je kupovano, pošto i zašto, niko ne zna.

I posle svega toga, hrana poskupljuje, inflacija raste, standard pada. Da, svuda se to događa, ali mi smo posebno u problemu jer nam je standard najniži.
Đubrivo je poskupelo, dakle još će hrana poskupeti.

Poskupeće i struja za privredu, znači dalji rast cena. To podiže inflaciju i obara standard.

U ovaj svetski haos Srbija ulazi bez para, bez energenata, bez saveznika i bez ideje kuda ide i gde joj je mesto. Ima samo Anu Brnabić i Aleksandra Vučića. Koga ta činjenica ne prepada, taj je baš mnogo hrabar.

Piše: Biljana Stepanović, novaekonomija.rs