Da za njih važi ona stara „ko peva, zlo ne misli”, potvrđuju članovi „Pop hora”, hora koji u više gradova broji preko 300 polaznika, trenutno je najveći hor na Balkanu, a postoji tek tri godine. Za „Pop hor” nije potreban pevački talenat, ne peva se na audiciji, nisu potrebne posebne pripreme, već je za ulazak u „Pop porodicu” važno imati interesovanje i ljubav prema muzici.
U Kragujevcu je oko 40 polaznika, uglavnom polaznica, ali se i poneki muškarac ohrabri i dođe, zadovoljni i nasmejani, svakog ponedeljka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji prisustvuju probama. Osnivač i vođa „Pop hora” Nenad Azanjac po završenoj Muzičkoj akademiji odlazi na prekookeanske kruzere da svira i peva, a tamo upoznaje buduću suprugu sa kojom odlučuje da se vrati u Srbiju i tu osnuje hor nalik na one inostrane.
- Svako može da peva. Mi radimo probe bez audicija i bez nota. Ljudi su izgubili samopouzdanje da puste svoj glas, kaže Azanjac.
Sagovornik navodi da je svestan koliko ova aktivnost znači polaznicima, i mentalno i fizički: „Ovde nalaze podršku, nalaze jednu grupu oko sebe koja je sistem podrške za sve”. Repertoar im je raznolik, a vođa i osnivač hora naglašava da pevaju samo najbolje pesme od šezdesetih do danas.
On najavljuje da će 15. decembra imati nastup u Novom Sadu gde će se članovi iz svih gradova u kojima postoji „Pop hor” skupiti i pevati zajedno, a plan je da u decembru 2025. godine održe koncert i u Sava centru.
Anka Simović, jedna od polaznica navodi da je u horu od samih početaka, a da je za njega čula slučajno preko reportaže koje se emitovala na televiziji.
- Istog momenta sam rešila – ja idem na hor. Čim su rekli – ovde nema audicije i može svako da peva, a pevam po kafanama redovno i ostalim koncertima, mogu da pevam i ovde. Ovo bih toplo preporučila svima, ovo je jedna fenomenalna stvar. U svemu tome vi naučite da pevate, iako mislite da ne znate, kaže Anka.
Napominje da je sam osećaj nakon pevanja neopisiv, te da veće opuštanje ne postoji. Nagovarala je drugaricu Anu da i ona krene, a Ana je nalazila različite izgovore. Jednog dana je ipak prelomila i rešila da dođe.
- Zahvalna sam samoj sebi što sam to prelomila. Stvarno je jedna pozitivna stvar, niko od nas ne zna da peva, neko ima malo više talenta, neko nema uopšte, ali na kraju to tako dobro zvuči. Mi izađemo odavde totalno rasterećeni, radujemo se, pevušimo, priča Ana.
Sklopili su i nova prijateljstva, te im je „Pop hor” pored uživanja i zaboravljanja na probleme doneo i neka nova poznanstva.
Marina Nikolić, još jedna polaznica kaže da je preko drugarice čula za hor, došla je da proba i od tada ne propušta probe.
- Jako je dobra energija, i profesor, i ekipa, druženje. Osećam se super posle hora, baš prija, zaključuje ona.