Kao bomba odjekuje informacija do koje su došle „Kragujevačke novine“ o 36 objekata koje se nalaze pod rizikom urušavanja, nakon što je gradska Građevinska inspekcija obavila pregled zgrada koje koriste školstvo, zdravstvo, dečija zaštita, kao i putna infrastruktura i mesne zajednice. Među njima su zgrade Dečijeg odeljenja u Univerzitetskom kliničkom centru, Klinika za neurologiju, Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, poznata kao RH centar, pa kragujevački vrtići „Leptirić“ i „Bubamara“, pešački most kod Upravne zgrade nekadašnje „Zastave“, nadvožnjak i mnogi drugi objekti, a da inspekcija još nije prošla recimo zgrade ustanova kulture, gde već znamo da je Zavod za zaštitu spomenika pred urušavanjem, a nedavno je i Umetnička galerija Narodnog muzeja osvanula opasana trakama.
Glas Šumadije je još 2023. godine pokušavao da dođe do podataka o stanju i održavanju gradske imovine. Tražili smo tada informaciju o broju poslovnih prostora kojima je grad nosilac prava svojine, kao i o budžetu namenjenom održavanju ovih poslovnih prostora na godišnjem nivou. Interesovalo nas je koliko je uloženo od početka 2023. u održavanje poslovnih prostora kojima je grad nosilac prava svojine i za koje tačno radove? Pitali smo ih u šta je najpre potrebno ulagati kada je reč o održavanju javne gradske imovine (fasade, instalacije, unutrašnji građevinski radovi…) i postoji li plan investicionih ulaganja u održavanje ovih prostora za 2023. godinu i ako postoji šta je njime predviđeno?
Zanimalo nas je, između ostalog, zbog čega neke javne zgrade (primer Poreska uprava Kragujevac u Branka Radičevića) deluju zapušteno, dok Grad recimo ulaže u adaptaciju fasade zgrade nekadašnjeg Peka koja je sada privatno vlasništvo i za šta im je potrebno, kako je rečeno, odobrenje stanara, odnosno da li su zgrade u centru grada u čije fasade ulaže grad Kragujevac privatno ili javno vlasništvo? Posebno nas je interesovala zapuštenosti dvorana Pionir i Šumadija kao i koliko se ulaže u održavanje ove imovine dok je ona zatvorena za upotrebu?
Informaciju smo tada dobili od Ljiljane Pršić v.d. načelnika Gradske uprave za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje. Ona nam je najpre razjasnila da je nadležnost nad ulaganjem u održavanje javne imovine na čak tri Gradske uprave. Pored one kojoj je ona načelnica, tu su i Gradske uprave za razvoj i investicije u čijoj je nadležnosti investiciono održavanje, a čiji je v. d. Snežana Petrović, kao i Gradska uprave za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove čija je nadležnost tekuće održavanje , na čijem je čelu Marija Šapić.
Po rečima Ljiljane Pršić svi poslovni prostori koji su javna svojina grada Kragujevca, a koriste ih ustanove, ministarstva, škole su i diretkni i indirektni korisnici budžeta grada Kragujevca, u nadležnosti su tih korisnika, koji su dužni da se brinu o njihovom tekućem održavanju, uz obavezu plaćanja komunalnih troškova. Naravno, ovo se ne odnosi na investiciono održavanje, koje je po svemu sudeći, nadležnost Grada.
U tom trenutku, a bio je avgust 2023. grad je imao 81 poslovni prostor u svojini koji su izdati po tržišnim uslovima, oglasom za davanje u zakup putem javnog nadmetanja i čiji su zakupci bili dužni da se bave tekućim održavanjem. Udruženja su u tom trenutku koristila 45 jedinica poslovnog prostora po beneficiranoj zakupnini, a 68 poslovnih prostora je u bilo prazno i uglavnom se odnosilona Mesne zajednice i domove kulture u selima i prigradskim naseljima. Upravo su Mesne zajednice u selima i prigradskim naseljima u pomenutom izveštaju Građevinske inspekcije Kragujevca označene kao delimično bezbedne.
Dvorana „Pionir“ je baš te godine poverena zakupcima koji do sada nisu ništa na njoj uradili,a tu je i drugi „Skadar na Bojani“ uz Gradsku tržnicu – Centar – dvorana „Šumadija“ Dom omladine, „Koraci“ i Muzički centar, kao i onaj ko je nadležan za arhivu Gradske uprave koja je bila u holu.
Inače, vrednost ulaganja u tekuće i investiciono održavanje, to jest novac koji je uložen ili bi trebalo da se uloži tada niko, sem nas, nije pominjao.
Sada bi trebalo pitati i ostale načelnike, ali i direktore pomenutih institucija o temama koje su iz njihove nadležnosti a tiču se i tekućeg i investicionog održavanja. Biće to ogroman posao kako za inspekcije, tako i za druge nadležne službe koje bi trebalo brzo da reaguju. Među onima čiji se stav čeka je svakako i Skupština grada Kragujevca, Gradsko veće, pa i samog gradonačlenika Nikole Dašića. A nama Kragujevčanima ostaje da se molimo Bogu da se nešto od toga ne obruši na nas, na način na koji se to desilo na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Kad nekoga pokrije crna zemlja i njihove porodice zakukaju, već je kasno.