Prerano preminuli kragujevački arheolog Miloš Antonijević (1989-2019) ostavio je iza sebe roman u rukopisu „Aksis mundi” (osa, osovina sveta) koji je posthumno objavila njegova porodica. Knjiga je odmah po izlasku, i to potpuno zasluženo, privukla pažnju čitalaca ali i stručne, naučne i književne javnosti
Prošlog leta u Kragujevcu je u 30. godini preminuo mladi i perspektivni arheolog Miloš Antonijević. U njegovoj zaostavštini ostao je neobjavljen roman „Aksis mundi” koji je Antonijevićeva porodica jesenas posthumno objavila u izdanju Udruženja književnika „Umetnički horizont” i knjiga je odmah stekla ne samo simpatije čitalaca već privukla pažnju stručne javnosti. Poznata novinarka kulturne rubrike lista „Blic” Tatjana Nežić preporučila ju je u svojoj kolumni „Pročitati” a prošlog vikenda u kulturnom dodatku „Danasa” (potpisano sa K.D,) izašao je i prikaz Antonijevićevog romana.
U svojoj knjizi čiju je radnju smestio u 1967. godinu i na Bliski Istok Miloš Antonijević piše o našoj arheološkinji Aleksandr Sandri Stojanović koja je dobila poziv od čuvenog izraelskog lingviste profesora Beraje Zakena (stručnjaka za paleohebrejski jezik) da učestvuje u istraživačkom timu koji treba da prouči misteriozno malo selo Kasr Ramah na granici Izraela i Jordana koja je postala vojno-strateški aktuelna zbog upravo okončanog Jevrejsko-arapskog rata. I, naravno, narednog koji se već sprema.
Misteriozno selo Kasr Ramah pominje se tek ponegde u antičkim izvorima a međunarodna ekspedicija sačinjena od stručnjaka iz Izraela, Švedske, Engleske, SAD pa i ondašnje SFRJ treba da odgonetne zbog čega niko nikada nije uspeo da ode u njega (ili, barem zbog čega se iz njega nije vratio).
U ratom razorenom Izraelu, pod stalnom tenzijom postratnih trauma, pod neprestanom paskom (nadaleko čuvenih izralelskih službi bezbednosti), suočeni sa svim ostalim iskušenjima rada u kamenitoj pustinji na granici okruženoj vojnicima sa prstom na obaraču sa obe strane međunarodna ekspedicija sačinjena od ne samo arheologa, istoričara, antropologa, lingvista… već i sa članovima koji su fizičari i geometalurzi (?) pokušava da razreši ovu zagonetku (pra)drevne (nije igra reči – pradrevno) naseobine.
Znalački, efektno bez jeftinog senzacionalizma
Roman Miloša Antonijevića „Aksis mundi” (u prevodu sa latinskog – osa, osovina sveta) čita se u dahu ne zbog obilja avantura, putešestvija, puno akcije ljubavnih i seksualnih tenzija (koje postoje među članovima ekspedicije) već pre svega zbog autorovog sjajnog spisateljskog postupka.
Neosporno da pisac kao arheolog sjajno poznaje antičko doba i praistoriju ali i savremeni Izrael i Jerusalim, jer to se zbog njegovog zanimanja i očekuje. I zaista „Aksis mundi” kao što ga je prikazivač D.K. iz danasa i nazvao jeste „svojevrsan bedeker jerusalima” sa svim njegovim svetim mestima i artefaktima. Međutim, ne samo to. Iako jer reč o njegovom prvom romanu Antonijević ne pada u zamku kojoj često podlegnu brojni eksperti kada se okušaju u beletrističkoj prozi. Svi podaci i činjenice koje on bogato navodi o znamenitostima, mestima i arheološkim loakcijama Svete zemlje, ne „guše” samu radnju romana (kao kod mnogih drugih sličnih autora u pokušaju) već su ono što i treba da bude „meso (doduše, baš bogato) na kostima njegove priče” – najveće misterije sveta. Knjiga je pisana sa stručnom notom ali književno efektno, nikako kao neka senzacionalistička i jeftina kopija tipa„Da Vinčijevog koda” ovdašnjeg ili slično.
Akteri međunarodnog naučno-arheološkog tima, tokom svog rada, uprkos prirodnoj ljudskoj znatiželji i pasiji za istorijska i naučna otkrića biće suočeni sa ogromnom etičkom dilemo koja će svakog, ponaosob naterati da se zapita pred samim sobom – kakav je čovek zaista i dokle treba ili može da se ide „u ime nauke”. Glavna junakinja romana „naša” arheološkinja Aleksandra Sandra Stojanović nosilac je ne samo radnje knjige već i najviš pogođena tim „moralnim izborom”, kao čovek.
Miloš Antonijević, sem poznavanja svoje oblasti – arheologije u romanu „Aksis mundi” suvereno vlada istorijom i poznavanjem epohe, sedamdesetih godina prošlog veka. To se ogleda u svim onim sitnim detaljima, koji radnji i priči ne smetaju već je naporsto čine zanimljivijim i autentičnijim poput: uvođenja gledanja filmova za putnike na avionskim letovima ili priče o muzici tog vremena i ragovora o hitovima „Bitlsa”. Naravno da je društveno-politička zbilja jevrejsko-arapskog sveta, u kojem ondašnja SFRJ kao lider Nesvrstanih „drži stranu” onim „drugima” rekonstruisana i opisana u knjizi kao da se dešava sada i ovde, pred našim očima. I taj momenat, glavnoj junakinji takođe otežava položaj u Izraelu koji je kivan zbog prekida diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom. Ipak njena opsesija selom Kasr Ramah još od detinjstva prevagnuće da ona ode na taj „vruć (u savkom smislu) teren. Hoće li se isplatiti i kako – razrešenje daje pisac u furioznom i efektnom kraju svog dela.
Autentično dočarana epoha
Uprkos tenziji kojim knjiga obiluje pisac će naći mesta i za humor poput razmišljanja aktera knjige da bi neko mogao da snimi efektan film o pronalaženju zavetnog kovčega – aludirajući na svog najslavnijeg filmskog kolegu Indijanu Džonsa. Veoma vešto i delikatno, bez malioznosti Antonijević se dotiče još jedne, danas aktuelne i društveno-angažovane teme… Godine koje opisuje u delu „Aksis mundi” su bili epoha „slobodne ljubavi” ali je homoseksualnost još uvek bila tabu. Autor piše vešto i o tome kroz prepoznatljiv primer (homo)seksualnosti jedne poznate naše javne ličnosti tog doba i sa našeg podneblja.
Prvo izdanje (500) primeraka romana „Aksis mundi” gotovo je planulo. Iza Miloša Antonijevića, po rečima njegove porodice ostao je u lap topu još jednu nedovršenu knjigu (rukopis u krokiju) na temu arheoloških zanimljivosti prilagođenu dečijem uzrastu.
Zaljubljenik u arheologiju i gitaru
Miloš Antonijević rođen je 1989. godine u Kragujevcu. Studirao je arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posebno se interesovao za praistoriju. Učestvovao je u brojnim arheološkim iskopavanjima na teritoriji Srbije i Bugarske.
Imao je priliku da sarađuje između ostalog s vodećim autoritetima iz oblasti arheologije paleolita: prof. dr Stivom Kunom, prof. dr Brajanom Henksom i prof. dr Rodžerom Daunanom. Sarađivao je i sa stručnjacima iz našeg Zavoda za zaštitu kulture Kragujevac i njegova starija koleginica arheolog Slavica Đorđević posvetila mu je izložbu o nalazima u rimskim nekropolama na Venčacu otvorenoj 31. januara ove godine u Narodnom muzeju.
Pored arheologije druga velika ljubav Miloša Antonijevića bila je muzika i gitara.
„Možda najvrednija stvar koju je ostavio za sobom svakako je mnogo prijatelja kojima bi sigurno posvetio ovu knjigu”, napisala je njegova porodica na kraju knjige „Aksis mundi”.