Zahvaljujući svom talentu ali i predanom napornom radu na treninzima pod stručnim nadzorom trenera profilisanih za rad sa mladima dvojica perspektivnih igrača Košarkaškog kluba „Šumadija” Nemanja Jovanović i Lazar Janjušević dobili su ovog leta priliku da svoje školovanje nastave u Italiji.
– Oni su ovog leta privukli i ozbiljno zainteresovali predstavnike više klubova iz Italije koji su im ponudili nastavak školovanja, kompletan smeštaj, ishranu, opremu i naravno uslove za dalje treniranje, ističu u KK „Šumadiji”.
Stariji, sada kadet Nemanja Jovanović (16) Neca visok je već 208 santimetara. U KK „Šumadija” trenira već pet godina (a, počeo je kao učenik prvog osnovne u klubu MBA) i u ovaj klub je stigao kako sam kaže uz „tečino posredovanje”. Sada trenira kod trenera Nenada Nikolića Šoneta (a sa njim su u „Šumadiji” radili i treneri Boban Drobnjak, Dragan Jovanović Duca).
– Neca ima visinu, to je istina ali i zavidnu tehniku. Svojim trudom, zalaganjem na trenizima i znanjem na terenu zaslužio je ovo što mu se „događa”, ističe njegov trener Nikolić.
Sam Neca spreman je za odlazak u Italiju i nove izazove. Zadovoljan je i što će prvih dana sa njim biti i njegova porodica i pomoći mu da se smesti i snađe.
Nemanja Jovanović (Neca ili Cone kako ga zovu njegovi drugari) završio je drugu godinu Politehnčke. Kako kaže, kao mali više je voleo fudbal ali ga je otac koji obožava košarku usmerio na ovaj sport. Počeo je da trenira, priznaje da mu prvih meseci ništa nije išlo a onda se sve „otvorilo” i već godinama je posvećen sportu među koševima.
– Danas me sve privlači i vuče ka basketu. Iskreno, više volim da odem na trening nego da izađem u grad, priznaje on.
Pred odlazak u Italiju (po)malo ima tremu, ali ne sumnja da će da se snađe u novoj sredini. Dopada mu se i jezik i već ga uči nekoliko meseci. Kaže da nije težak… To je duh.
Već spremni za nove izazove
Njegov mlađi kolega iz „Šumadije” Lazar Janjušević (15) još uvek je u kategoriji pionira i visok je 204 santimetra.
I on je kao dete voleo fudbal ali njegov otac je igrao košarku u „Zastavi” pa je i on počeo da je trenura od trećeg razreda osnovne škole. Danas je učenik Prve tehničke a u „Šumadiji” je već dve godine . Njega je ovom sportu privuklo to što je u pitanju timska igra.
– Volim ritam košarke tokom utakmica i na terenu, njenu dinamiku ali i to što nema sebičnosti u igri, to jednostavno „ne prolazi” već su svi podređeni kolektivu, kaže Lazar, dodajući da mu se sviđa i rad i treninzi u samom klubu.
I on je spreman za odlazak u Italiju.
– Ako odem tamo, očekujem da ću da radim još više i igrački i košarkaški napredujem. Navikao sam na putovanja i neće mi biti poseban i preveliki problem odsustvo od porodice, ceni on.
Njegova najveća želja je da bude u sportu i aktivan košarkaš ali tvrdi da ga privlači mogućnost daljeg školovanja u Italiji. Poput Nece i Lazar već uči jezik preko neta uz pomoć aplikacija za italijanski.
I njihov sadašnji trener Nenad Nikolić Šone ima samo reči hvale za Necu i Lazara.
– Ova dva mlada momka, osim što su visoki, a i roditelji su im visoki dakle genteika nam je „pružila” odličan materijal za rad), su takođe „košarkaški interesantni” sa više aspekata. Na terenu imaju dobre ideje, kreacije, realizaciju, ne libi se njihov trener da ih javno pohvali.
Po njemu, u razvoju ne samo njih već i drugih mladih potencijalnih igrača neophodno je i iskusno trenersko oko a KK „Šumadija” je sportski kolektiv i sredina u kojem „ono ne izostaje”.
– U trenutku stasavanja oni su bili, poput mnogih drugih samo perspektivni ali bez ikakve dominacije. E, tu na scenu strupa „trenersko oko” da prepozna buduće asove. U klubu smo se trudili da im damo slobodu u igri, da razviju zavidnu igračku tehniku poput plejmejkera… Dozvoljavali smo i da pogreše, jer se iz tih grešaka izvlači „kapital” i sve su one „korisne” ako se ne ponavljaju. Stpljenje je majka uspeha u košarci, a mi smo u „Šumadiji” bili strpljivi i strpljivi smo i danas jer nam je cilj da stvaramo dobre igrače a ne da „jurimo rezultate”, uvodi nas Šone i nesebično deli sa nama tajne trenerskog zanata.
U Srbiji najbolji rad sa mladima ali…
A, sve ovo što je pobrojao i još mnogo toga je neophodno da bi i neko sa strane prepoznao potencijale ovih mladića.
– Kada su otišli u Beograd na probu, gde su se okupili brojni skauti i „lovci na talente” Neca i Lazar su pokazali baš tu raskoš svog talenta. To je i dovelo do toga da sada dobijaju izuzetne uslove za život i školovanje i nastavak košarkaškog rada i izgradnje u Italiji, smatra on, dodajući ne bez trunke ogorčenosti da je Srbija košarkaška zemlja i da je rad sa mladim kadrovima i dalje najboli kod nas ali:
– Ali, na žalost kod nas je sve u (od)umiranju pa i sport te stoga ne želimo da sprečavamo ovako mladu decu da odu odavde, naprotiv pokušavamo da im na tom putu što više pomognemo, tvrdi Šone još jednom dodajući ono „na žalost”.
Sa njim se slaže i njegov kolega Srđan Ivanović Pega, trener i predsednik U.O. „Šumadije”.
– Nemanja i Lazar su u ovom trenutku najistaknutiji članovi našeg tima. Najviše odskaču, dugo treniraju i na oku su ne samo nama kao trenerima, već, bogami i stručnjacima i skautima sa svih strana. Njihov talenat i rad bukvalno „bode oči” i zato im se i otvara ova izuzetna perspektiva, ističe Ivanović, naglašavajući da „jednostavno ne postoji trener koji ne bi zapazio ova dva momka na terenu”.
Kao iskusan stručnjak koji se posvetio radu sa mladima i pretvaranju „onih samo perspektivnih” u „zaista prave košarkaše” Pega ne zaboravlja da istakne da uprkos njihovom talentu i perspektivi pred šesnaestogodišnjim Necom i godinu dana mlađim Lazarom tek predstoji još mnogo, mnogo rada…
– I naravno da ih posluži sreća i zdravlje kako bi uspeli i u sportu i u životu, iskren je Pega siguran da su oni do danas na dobrom putu i da će samo tako i nastaviti.
Trener Srđan Ivanović Pega takođe podvlači da KK „Šumadija” nije klub koji zanimaju „rezultati” već stvaranje novih igrača.
– Ne interesuju nas prolazni uspesi već da u kvalitetnom i jakom okruženju dobijemo zaista dobre košarkaše. Da li će taj i takav igrač biti dobar za sam Kragujevac, naš region, Srbiju, inostranstvo… to sad već dalje zavisi od njegovog profesionalnog i životnog puta i karijere, tvrdi Pega ne zaboravljajući da pomene veliki broj njihovih košarkaša kojima je baš zbog takvog načina rada obezbeđen odlazak na dalje školovanje u Americi sa punim stipendijama za koledže.
– To je naša osnovna ideja i misija, zaključuje Pega.
KK „Šumadija” rasadnik mladih talenata
Mišljenje svojih mlađih prethodnika deli trener Dragan Jovanović Duca, legenda „Šumadije”.
– Istina je da su Neca i Lazar jako perspektivni ali dalje sve zavisi od njih samih. Oni sada moraju da izdrže surov i težak rad u kome će biti izloženi brojnim fizičkim i psihičkim izazovima kako bi jednog dana igrali profesionalnu košarku. Svet profesipnalnog sporta je izuzetno surov, naročito kada ste stranac (jer onda od vas očekuju da budete bolji od njihovih igrača – pa, za to su vas i doveli) i nema popuštanja. Ne sumnjam da će „izdržati” jer u startu odlaze u Italiju kao dobar, odličan „materijal” a mnogo toga će zavisti i od tamošnjih trenera, ne idealizuje sliku Jovanović, parafrazirajući onu Čerčilovu izreku da slede: „krv, znoj i suze”.
I Duci je jasno da su Nemanja i Lazar izuzetno mladi i da odvajanje od kuće i porodice u tom godinama može da bude otežavajući faktor.
– To nikada nije lako ni kada su pitanju stariji ljudi. Vi odlazite tamo gde se govori drugi jezik, gde je druga kultura, običaji način ponašanja i života, ali na sreću (ili na žalost – kako ko to gleda) u Italiji gde odlaze Neca i Lazar ima, baš u košarci, puno naših ljudi, trenera i igrača koji mogu da im pomognu da se snađu dok ne sazreju i odrastu, zaključuje on.
Kao neko ko je u „Šumadiji” još od 1994. godine (klub je osnovan dve godine pre toga) Duca Jovanović podseća da je ovaj kolektiv i osnovan od strane studenata i ljubitelja košarke koji su želeli da u našoj sredini uz „Radnički” postoji još jedan klub koji će raditi sa mlađim kategorijama.
– Zato je stalno opredeljenje „Šumadije” bilo da školuje mlade igrače i da nikada nema senorski tim, podseća on, kao i da su za ove skoro tri decenije „izbacili” toliko igrača da samo oni koji su aktivni, kada bi se skupili na jednom mestu bilo bi ih dovoljno da napune sve timove ABA lige i igraju je „sami”.
– To nije moja konstatacija već struke, objektivnih kolega, trenera i stručnjaka sa strane, završava Duca sa dozom žali što su svi njihovi košarkaši mahom angažovani i igraju na strani i što skoro niko ne igra baš u Kragujevcu. Po njemu (ali, i ne samo njemu) nema sluha za domaće kadrove jer ovde u Kragujevcu su nestrpljivi za rezultatima (koji moraju da budu „odmah”), guraju se pogrešna deca koja nemaju vrhunske domete i potencijale ali to je ipak druga priča ona koja nije priča KK „Šumadije”.
U ovom klubu rade (i gledaju) svoj posao a već stižu nove (i najnovije) generacije poput dvojice junaka ove naše priče Nemanje Jovanovića i Lazara Janjuševića. Oni svakodnevno, tokom leta treniraju na terenu u Velikom parku (uz sve propisane mere bezbednosti i predostržnosti) i čekaju svoju žansu kao Neca i Lazar. I dočekaće je većina njih jer u KK „Šumadija” rade kako sami ističu „sa svakim detetom do maksimuma”. To je, uostalom – njihova sportska i ljudska misija.