„Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu je mnogo lep, ali ne smem više ništa da kažem. Nadam se da će Stelantis dugo, dugo ostati u našoj Šumadiji“, rekao je juče Karlos Tavareš, izvršni direktor kompanije Stelantis potpisujući sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila u pogonima kragujevačke fabrike.
A pre samo četiri meseca upozorio je da evropski planovi o postepenoj zameni benzinskih i dizel motora u automobilskoj industriji kako bi se smanjila emisija ugljenika, nose izvestan rizik. On je jeftinije i brže načine smanjivanja štetnih izduvnih gasova video u hibridnim automobilima i odluku Evropske komisije o usmeravanju na električna vozila nazvao političkom a ne industrijskom.
„S obzirom na aktuelni evropski energetski miks, prosečan električni automobil treba da pređe 70.000 kilometara da bi kompenzovao ugljenični otisak iz proizvodnje baterija, i tek počeo da hvata priključak s lakim hibridnim vozilom, koje košta upola manje“, rekao je on.
Pažnju javnosti Tavareš je privukao već početkom ove godine kada je objavio svoju zaradu iz 2021. koja ubedljivo nadmašuje primanja šefova ostalih evropskih automobilskih kompanija.
Sa 19 miliona evra koje su dopunjene paketom akcija vrednih 32 miliona i dugoročnim obeštećenjem od oko 25 miliona evra, postao je i tema predsedničkih izbora u Francuskoj.
Tu zaradu su i predsednik Emanuel Makron i njegova desničarska protivkandidatkinja Marin le Pen nazvali šokantnom.
Slično su reagovali i akcionari Stelantesa koji su to ocenili kao nepristojno i sa 52 odsto glasova odbili politiku kompenzacije rukovodiocima grupa kojom bi primanja Tavareša, dugoročno mogla da dostignu 66 miliona evra.
Iako glasanje nije obavezno, ono je ipak uzeto u obzir.
Karlos Tavareš je rođen 1958. godine u Lisabonu.
Otac mu je bio računovođa u francuskom osiguravajućem društvu, a majka nastavnica francuskog.
Sa 17 godina je otišao u Francusku gde je stekao diplomu inženjera.
Strast prema automobilima pokazao je još sa 14 godina, a jedno vreme bio je i reli vozač.
Poslovnu karijeru započeo je u Renou 1981. godine, radio je jedno vreme i za Nisan, ali se 2011. vratio u Reno, gde je postao glavni operativni direktor.
Na mesto glavnog izvršnog direktora Stelantisa postavljen je početkom prošle godine, odmah nakon osnivanja te grupacije nastale spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajsler automobila (FCA) sa francuskim PSA.
Nova grupacija obuhvata zvučne brendove poput „pežoa“, „fijata“, „džipa“, „citroena“, „opela“, „alfa romea“, „lančie“…
Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV
Autor: Mirjana N. Stevanović, Danas