Svi sudovi s područja Apelacionog suda u kragujevcu u prethodnih godinu dana završili oko 300.000 predmeta i bliziu 120.000 zahteva građana za overu potpisa, rukopisa, prepisa, izdavanja uverenja i zamolnica , ali ostalo i 150 nerešenih predmeta starijih od 10 godina
Apelacioni sud u Kragujevcu je prvi od svih apelacionih sudova u zemlji javno predstavio postignute rezultate rada iz prošle godine i ne samo svoje, nego i osam viših i 22 osnovna suda sa područja delovanja ovog Apelacionog suda. Tokom 2017. godine svi ovi sudovi rešili su ukupno 299.945 predmeta, ne računajući još 118.106 po zahtevima građana za overu potpisa, rukopisa i prepisa, izdavanje uverenja i zamolnica, što je dodatno opteretilo rad sudova.
Po rečima vršioca dužnosti predsednice Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravke Damjanović, po prvi put je primenjena metodologije obrade ovih podataka, kao što to radi Vrhovni kasacioni sud koji je razumljiv ne samo pripadnicima profesije, već i običnim građanima.
- Najvažnije je da u svim sudovima po ukupnom broju rešenih predmeta postoji trend porasta broja rešenih predmeta u period od četiri godine koje smo posmatrali (2014-2017). U sudovima raste broj rešenih predmeta, opada broj nerešenih predmeta uprkos tome što se jako povećava priliv, odnosno povećava se broj primljenih. Dakle, veliki trud sudija i zaposlenih u sudovima je da taj priliv savladavaju. Uspešno su savladavali priliv sve četiri godine, kada se posmatra ukupan broj svih predmeta u sudovima. Uvek je savladavanje priliva bilo preko 100 posto što je i omogućilo pad broja nerešenih predmeta, kaže predsednica Dubravka Damjanović.
Broj nerešenih starih predmeta u 2017. godini je smanjen na oko 89.000, a tri godine ranije 2014. ih je bilo blizu 256.000. Statistički podaci pokazuju da je tokom prošle godine primljeno 275.645 novih predmeta. Iako je priliv i dalje zabrinjavajuće veliki, sudovi su uhvatili korak s vremenom i smanjili broj nerešenih predmeta, kojih je u 2014. godini bilo 370.183 da bi na kraju prošle godine ta brojka bila svedena na 188.651 predmet iako se u istom periodu priliv značajno povećavao. Međutim, stari predmeti koji se sude preko deset godina, kojih u ovom trenutku ima oko150 na nivou kragujevačkog Apelacionog suda, od toga devet u Višem sudu u Kragujevcu, nikako da se reše, što je i glavna zamerka predsedsednika Vrhovnog kasaciong suda Dragomira Milojevića, koji je prisustvovao ovoj prezentaciji.
Rezultati rada za područja Apelacionog suda u Kragujevcu su solidni, da ne kažem odlični, da ne ispadne da se hvalimo, ali što i to ne reći, i sami se ne pohvaliti, kad svi napadaju pravosuđe. Vrhovni kasacioni sud je usvojio izveštaj o radu sudova i mi smo zadovoljni. Naravno, uvek može bolje, međutim treba imati u vidu da je u poslednjih par godina završen enorman broj predmeta, tako da dolazi i do zamora materijala. Ne mogu ljudi stalno da završavaju enormni broj predmeta, a sa druge strane kada završe mnogo, nama se spočitava da nije dobar kvalitet, tako da je pravosuđe veoma pogodna meta za kritike, kaže Dragomir Milojević.
On je viđenja da se i to da prevazići. Pre svega akcenat se mora staviti na rešavanje starih predmeta. I ovaj izveštaj je pokazao da je dosta rešeno relativno novih predmeta, a da je dalje ostao zabrinjavajuće veliki broj predmeta satih preko 10 godina.
- Ali nije zabrinjavajuće to kao broj, nego ne smemo imati ni jedan tako sari predmet. Na teritoriji Apelacionog suda u Kragujevcu ima negde oko 150 predmeta starijh od 10 godina. Trebamo to završiti, onda ćemo imati bolji imidž i percepciju u javnosti o sudstvu. Treba se verovatno pripremiti bolje za suđenje, mada tu ima i nekih objektivnih stvari zašto se ne završavaju. Ali bilo je sigurno i subjektivnih propusta, kaže predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Po njemu malo se juri norma, i preko norme i onda se ne može zameriti zašto se više angažuju na predmetima novijeg datuma. To svi rade pa i u Vrhovnom kasacionom sudu.
Milojević: ustavne izmene u pravosuđu – korak unazad
U toku su, inače, i značajne ustavne promene vezane za pravosuđe, koje predstavljaju korak unazad po mišljenju predsednika vrhovnog kasacionog suda.
- Radni tekst izmene Ustava vezane vezane za nezavisnost sudstva korak je unazad u odnosu na ranija rešenja. Radni tekst je otišao u Venecijansku komisiju, koji je bio i na sajtu Ministarstva pravde, neke primedbe koje smo dali na javnoj diskusiji- raspravi, mada se ona tako ne može nazvati, su usvojene. Međutim, ono krucijalno rešenje i dalje je ostalo – da je paran broj članova saveta, pet bira Narodna skupština. Po nama, i dalje je način izbora izmešten iz Visokog saveta sudstva i prebačen u skupštinu, kaže Milojević, dodajući da je takođe Ustavni zakon detaljnije predvideo u kom pravcu će ići izmene Zakona o Pravosudnoj akademiji tako da, ukoliko se usvoji takav zakon o sprovođenju ustavnih reformi, da će i saradnici koji nisu sada u sistemu, jer nisu završili Pravosudnu akademiju, biti u mogućnosti da konkurišu.
Inače, predstavljanje izveštaja o radu sudova sa područja apelacionog suda u Kragujevcu za prošlu godinu, realizovan je uz podršku projekta vladavine prava Američke agencije za međunarodni razvoj (UASAID). U planu je da i tokom ove godine pruže podršku nizu inicijativa vezanih za unapređenje funkcionisanja sudova u cilju smanjenja kašnjenja sudskih postupaka ali i unapređenja poverenja javnosti u rad pravosudnih organa.
Projekat USAID vladavina prava traje četiri godine I vredan je 9,8 miliona dolara. Pruža podršku reformama u sektoru pravosuđa kako bi se omogućilo blagovremeno okončanje sudskih postupaka za građane Srbije. Istovremeno tema projekta su i izvršna odeljenjia u sudovima,, javni izvršitelji kako bi se omogućilo da presude osnovnih i privrednih sudova budu blagovremeno sprovedene, na pravdedan transparentan način.
Elizabeta Jovanović