Tokom nedelje koja je uskoro za nama, portal Glas Šumadije, u okviru svoje političke emisije “3 na 3“ postavljao je pitanja kandidatima za odbornike Skupštine grada.
Pitanjima u emisiji kratke forme želeli smo da građanima Kragujevca predstavimo odgovore kandidata koji se nalaze na izbornim listama, kao i stavove njihovih stranaka i koalicija.
Na tri pitanja, tri kandidata za gradsku vlast, imala su priliku da odgovore u roku tri minuta. Za svako pitanje imali su tačno po jedan minut da sroče koncizan i direktan odgovor na isto tako koncizno i direktnopitanje.
Takođe smatramo da je jedan minut sasvim dovoljan da kandidat zainteresuje birače da se bolje informišu o programu njegove stranaka, odnosno koalicije.
Pred vama su pitanja i odgovori svih šest kandidata, koji su učestvovali u emsijiam 13. i 15. novembra.
Šta je najveći problem Kragujevca?
Ivica Momčilović, SPS ’’Ivica Dačić – Premijer Srbije’’
- Grad Kragujevac ima više stvari o kojima mora da vodi računa u anrednom periodu. Mislim da je je jedna od tih stvari gradska deponija i nešto na čemu moramo da imamo fokus u narednom periodu. Takođe i problem saobraćajnih gužvi u gradu Kragujevcu koji je sve izraženiji i mislim da nam je neophodna jedna ozbiljnija studija koja mora da u obzir uzme i staionarni saobraćaj, mora da uzme javni prevoz i mora da uzme u obzir dinamički saobraćaj, koji će reći na koji način rešavamo ovaj problem u budućnosti. Dakle to su enke stvari na kojima treba da bude fokus, ali grad je velika celina i mnogo drugih nekih stvari moramo da radimo u narednom periodu.
Predrag Delić, koalicija Ujedinjeni proti nasilja ’’Nada za Kragujevac’’
- Najveći problem u ovom momentu je nekompetentna i nestručna gradska vlast koja je svojim katastrodfalnim vođenjem dovela grad do nivoa palanke, do grada gde je najlošija infrastruktura. Saobraćajni kapaciteti premali za ovaj broj automobila, nedostatak parking mesta. Mi imamo spremne projekte za Trg mala vaga, kao i za Knežv arsenal,ono što je možda najbitnije za građane Kragujevca je da mi imo spremne projekte za izgradnju Opšte bolnice koja bi u mnogome smanjila liste čekanja i dužinu čekanja na zdravstvenu negu. Kragujevac se u ovom momentu nalazi na 4. mestu gradova po svojoj klasifikaciji. Mi ćemo se truditi da Kraguejvac dovedemo na drugo mesto kako bismo sa te pozcije mogli da učestvujemo u implementaciji za IPA projekte, odnosno za projekte dobijanaj novca iz pristupnih fondova EU.
Zoran Jovanović, 300 Kragujevčana ’’Dušan Zeka Aleksić – Svetla tačka’’
- Kada posmatrate te delanosti koje radi Skupština grada, nekako najuočljiviji je posao komunalnih poslova. Snabdevanje vodom, iznošenje smeća, parking, čišćenje ulica su poslovi koji su u fokusu otprilike svih naših građana i koji praktično najveći broj građana i dotiču. Iz tog razloga je i problem komunalija na prvom mestu. Ako uzmete grad, kako to sada sve izgleda, mislim da je u ovom trenutku najveći problem putna infrastruktura, kako u gradu, misleći na ulice i trotoare, tako i u prigradskim naseljima, ali i u selima. U selima je svakako veliki problem atarskih puteva koji bi rabalo da se reše u nekom doglednom periodu. Kada je u pitanju snabdevanje vodom, mislim da u ovom trnutku Kragujevac ima dobrih predispozicija da snabdeva grad uredno vodom, trabalo bi samo poraditi malo na tehnici odnosno na osavremenjavanju postrojenja za prečišćavanje voda i na uređajima za prečišćavanje vode za piće.
Slađan Rakić, ’’Kragujevačka inicijativa – Pokret volim selo – Eko park’’
- Glavni problem grada Kragujevca je sistem. Nakaradni sistem koji je postavljen. To je burazersko-kumovski partnersko-investitorksi sitem. I takav sistem generiše sve probleme. Od tog sistema imamo i srušenu Tržnicu, i posečene lipe, i ona tri telfona u Energetici plaćena milion dinara, a zuubog takvog sistema su i raskopane ulice. Mi moramo da se trudimo da promenimo sitem. Dažbe sve u Kragjevcu. Džabe svi progami političkih stranaka u Kragujevcu. Koja je realizacija tih programa posle izbora? Svega 0,3 posto. Promenom sistema, generatora svih problema, ulazimo u jedno novo doba grada Kragujevca, a to novo doba je neki novi sistem koji će da generiše neke nove ljude, neke nove ideje ljude iz struke koji će da ode grad Kragujevac. Dakle glavni probelm je nakaradni sistem, politički, ne samo u Kragujevcu, već u celoj Srbiji.
Saša Vasiljević, ’’Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić’’
- Najveći probelm koji usporava pa donekle i onemogućava razvoj grada u širem kontekstu, jeste što je nebrigom prethodne vlasti, grad Kragujevac izgubio status makroregionalnog centra u prostornom planu Republike Srbije, čime je degradiran u odnosu na prethodne prostorne planove. Samim tim Kraguejvac je ispao iz gotovo svih važanih infrastrukturnih projekata Republike. Kao najvažniji infrastrukturne projekte, poretd naravno vraćanja statusa, mi ćemo insistirati na završetku izgradnje kraka prema Koridoru 10, zatim za izgradnju puta prvog reda prema Moravskom koridoru. Elektrifikacija pruge Kraljevo-lapovo, sa pružnom obilaznicom oko Kragujevca. Modernizacija i obnova Kliničkog centra, izgradnja Opšte bolnice, zatim zaštita Gružanskog jezera i dalji razvoj univerziteta sa izgradnjom Naučno-tehnoloških parkova, kao što je to već urađeno U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.
Boris Kovačević Šuma, ’’ Boris Kovačević Šuma – Mojsvet Kragujevac’’
- Problemi u gradu su brojni i satim se građani suočavaju svakodnevno na ulicama našeg grada, a svi oni su posledica odsustva sistema. Grad nam ne funkcioniše kao institucija, ne postoji uopte saradnja unutra struktura grada. Trnutno u grad sve odluke donose gradonačelnik njegovi saradnici, čak ne ni njegovi koalicioni partneri. Iz jedne vrste, slobodno mogu da kažem, partnerskog i stranačkog vođenja grada, proizilaze brojni problemi. Ono pto je veliki problem jesge špto nam je mnogo loša kadrovska politika, sve institucije u gradu ne vode stručni ljudi, već partijski kadrovi i zbog toga nam se dešavaju problemi poput Tržnice, poput trga, brojnih kontraverzi, poput očajne saobraćajne infrastrukture, itd. Ono što moramo uraditi, moramo instituionalizovati položaj Kragujevca, pre svega kroz decentralizaciju i regionalizaciju. Da budemo regionalni centar i da na taj način možemo da se razvijamo. Potpuno drugačija kadrovska politika, kao ne bismo ulazili u probleme…
2. Treba li preduzeće poput JKP ’’Šumadije’’ da bude nadležno za sva javna predzeća?
Ivica Momčilović, SPS ’’Ivica Dačić – Premijer Srbije’’
- Mislim da je JKP ’’Šumadija’’ pokazalo i dokazalo svoju funkcionalnost, ali isto tako verujem ad je ta funkcionalnost, ali isto tako verujem da ta funkcionalnost možeda se podigne na viši nivo kada je generalno potreba Kragujevčana u pitanju. I u tom smislu smatram da treba razmišljati o otvaranju dodatnog prostora u smislu razdvajanja tog preduzeća. Mislim da grad kraguejvac zaslužuje da ima novo javno komunalno preduzeće kao pto je Zelenilo, kaošto su Groblja ili Parking servis. Mislim da na taj način možemo da podignemo funkcionalnost na jedan viši nivo i mislim da možemo kvalitet usluge koji pružamo građanima da podignemo isto tako na jedan viši nivo.
Predrag Delić, koalicija Ujedinjeni proti nasilja ’’Nada za Kragujevac’’
- Iz iskustva od ranijih godina videlismo da JKP ’’Šumadija’’ u obliku u kome danas postoji je totalno nefunksionalna, jer su toobjedinjena preduzeča u kojima postojistruktura i koja ne bi trebalo da postoje zajedno. Ono što je anša ideja i vizija jeste da postoje četiri celine, to su Gradska tržnica, Gradska groblja, Parking servis i JKP ’’Šumadija’’, koje bi činile Čistoća i Niskogradnja. Sv ovo bi bilo urađeno samo u smislu poboljšane efikasnosti i efektivnosti njihovog rada. Velika je potrebahza preduzećem za izgradnju grada koje je ranije postojalo u prošlosti. To je bilo mesto sa koga su počinjani i završavani projekti. Ideja je da građani iznose svoje potrebe i da se na osnovu godišnjeg nivoa najčešćeg potraživanja među građanima i realnih potreba, da se pravi plan za narednu godinu.
Zoran Jovanović, 300 Kragujevčana ’’Dušan Zeka Aleksić – Svetla tačka’’
- Dobra je ideja bila da se racionalizuje taj posao sklapanjem tih preduzeća, međutim osnovna ideja racionalizacije nije ispunjena. Broj režijske radne snage je ostao potpuno isti, jedino što se dobilo, dobila se firma koja je finansijski potentna pa je mogla da podvuče ogomne kredite koji su sada ogromni kamen oko vrata toj firmi. Dakle ja nisam zagovornik priče da se to spaja, nisam bio ni onda kad sam bio direktor Čistoće, jer mislim lično kad bi neko bio ko bi mogao sve to da reši, to bi isto bilo kaou zdravstvu imate jednog lekara opšte prakse koji sve leči. Nemate ni urologa, ni kardio lekara nego imate specijaliste. Možda je najveći problem kadrova u tako jednoj velikoj firmi, jer u trenutnom odnosu snaga rukovođenja, nekako se svi oslanjaju na ejdnog čoveka, a taj čovek ne može da poznaje kompletan taj posao. Možda bi bilo zgodno srodne delatnosti spojiti, kao što su Čistoća i Zelenilo…
Slađan Rakić, ’’Kragujevačka inicijativa – Pokret volim selo – Eko park’’
- Po meni JKP ’’Šumadija’’ treba da se razloži u više komunalnih preduzeća. Prva i osnovna stvar da izvadimo gradsko Zelenilo iz JKP ’’Šumadije’’, pa Gradsku tržnicu, pa Gradska grobljai tako jedno po jedno preduzeće da izvadimo, jer sada nijefunkcionalno. Zašto to kažem? Na svom ličnom primeru znam da u okviru JKP Zelenila nam kosačice budu pokvarene i kod majstora u servisu više meseci stoje. To prouzrokuje da trava ne bude pokošena, da ne ispoštujemo plan i program. Znači, potrebno je takvo preduzeće koje sada postoji, takavog jedanog velikog giganta rasformirati u više malihpreduzeća i dobiti jedan funkcionalnu lokalnu, ne administraciju, već jedan funkcionalni lokalni servis koji će da bude u službi građana.
Saša Vasiljević, ’’Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić’’
- Objedinjavanje svih javnih preduzeća u gradu, nije dobro rešenje, pogotovu za velike gradove. Objedinjavanjem se htelo da se postigne smanjenje troškova, međutim u tomese nijeuspelo, a sa druge strane se izvršila deprofesionalizacija uprave. Suštinski problmkod objedinjavanja jeste, koliko su delatnosti tih komunalnih preduzeća međusobno kompatabilna da bi njima moglo da se upravlja iz jednog centra. Koliko jedan direktor ili nadzorni odbor mogu ove poslove da rade kvalitetno i da ponude kvalitetna rešanja građanima Kraguejvca. Svi smo svesni problema komunalnih, onog trenutka kada izađemo na ulicu i kada vidimo kako su naše ulice i trotoari raskopani, onda negde pred izbore oni krenu ponovo da asfaltiraju, pa se to ponovo raskopa itako u krug. Ili JKP iznese kontejnere za reciklažui onda mi vidimo kako ti kontejneri za reciklažu završavaju i istom kamionu, sa istim otpadom koji nije za reciklažu. Pa samim tim građani gube interes da odvajaju otpad. Zato ćemo mi u potpunosti redizajnirati komunalne službe da služe na čast i ugled našim građanima.
Boris Kovačević Šuma, ’’ Boris Kovačević Šuma – Mojsvet Kragujevac’’
- Naravno da ne. Mi smo to pričali i u prethodnoj kampanji. To je jedan zastareli model, potpuno prevaziđen u čitavom svetu. Pre svega treba rasformiranit ot preduzeće, ali najveći broj komunalnih delatnosti poveriti fizičkim licima, pravnim licima, preduzetnicima i na taj način smanjiti uslugukoju građani plaćaju, a sa druge strane podstaknuti razvoj lokalnog preduzetništva. Sve se to postiže kroz saradnju privatnog i javnog koja postoji svuda u svetu i na taj način se stvara ralan višak vrednosti kojikasnije moežemo koristiti za celokupnu saobraćajnu infrastrkuturu, zdravstvene, socijalne usluge, razvoj grad itd.
3. Na koji način biste rešili problem Graske tržnice?
Ivica Momčilović, SPS ’’Ivica Dačić – Premijer Srbije’’
- Kao što vidite problem Gradske tržnice se upravo rešava. U narednim danima očekujemo da onaj spoljni deo, odnosno nastrešnica se pusti u upotrebu isto tako verujem da će tim ljudi koji u ovom moentu radi na rešavanjut ih problema vrlo brzo rešiti i problem same zgrade.
Predrag Delić, koalicija Ujedinjeni proti nasilja ’’Nada za Kragujevac’’
- Pre svega moramo da počnemo od formiranja antikoruptivnogtima. Taj antikoruptivni tim bi imao za zadatak da ispita odgovornost svih subjekata koji su doveli do činjenice da Gradska tržnica ni posle 1.200 dana ne bude završena, ne bude gotova. Tu mora da se ispita ta odgovornost, da bismo tačno znali koliko je novca do sada potrošeno. Što se tiče samog projekta nastavljanja radova na Gradskoj tržnici, odnosno njenog završetka mi imamo spreman odgovor na to. Postoje urbanisti, postoje građevinari koji su u stanju da nam pomognu i da nam daju trajna rešenja kako da prevaziđemo te probleme. I ono što možemo u ovom momentu da obećamo, u najskorije moguće vreme, ako se mi za to budemo pitali, Gradska tržnica će biti funkcionalna. Još jednom da podsetim da je ona izgrađena za godinu i po dana, a sadašnja vlast za četiri godine ne uspeva da je obnovi.
Zoran Jovanović, 300 Kragujevčana ’’Dušan Zeka Aleksić – Svetla tačka’’
- Tržnice su strašno veliki problem, vidite da se suvipe dugo radi na Tržnici i nadamse da će to biti rešeno. Kako će to biti rešeno, to zanju verovatno grski oci, ali ono što je evidentno, taj objekat zaslužuje mnogo više pažnje nego da bude trgovinski objekta, nego da bude pijaca ili trgovina. To je rpe svega kulturno-istorijski spomenik i kao takav mora da radi 24 sata. Praktično vi imate delatnosti pijace koje su ujutru od 6h, do 12, 13 časova i tu se prestaje. Milošev venac je značajan za Kragujevac kao kulturno-istorijski spomeik i en samo zgradaTržnice, već i onaj park ispred Tržnice koji bi trebalo u neku rudku da bude zajednička celina i sa Keneževim Arsenalom, jer to zaslužuje i po lokaciji, a i po značaju istorijskom za grad Kragujevac.
Slađan Rakić, ’’Kragujevačka inicijativa – Pokret volim selo – Eko park’’
- Problem Gradske tržnice je veoma jednostavan i lako rešiv. Samo je pitanje da l’ hoćemo to da rešimo.Moram da napomenem da je grad Kragujevac u poslednjih 10-15 godina poklonio Republici Srbiji više lokacija gradskog-građevinskog zemljišta. Setimo se Centra izvrsnosti, to smo poklonili Republici, poklonili smo zemljipte za Palatu pravde, poklonili smo zemljipte za Zatvor, poklonili smo zemljipšte za vatrogasnu jedinicu. Poklonili smo Strna žita, dole ispod Elektrodistribucije, vreme je da Republika Srbija vrati gradu Kraujevcu ono što mu pripada, a to je kasarna Radomir Putnik. Uzimanjem kasarne Radomir Putnik, za džabe od Republike Srbije, jer smo mi njima već poklonili dosta zemljišta, Tržnicu selimo u Kasarnu Radomir Putnik, a na prostoru današnje Tržnice u sklopu Miloševog venca i Keneževog Arsenala odlučiće struka šta će tu biti. Ja sam mali čovek i nisam stručan da ja odlučujem o tome šta će tu biti.
Saša Vasiljević, ’’Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić’’
- Problem Tržnice traba odvojiti na dva dela. Spoljni deo Tržnice treba uraditi u skladu sa arhitektonskim nasleđem koji je deo kako regionalnog, tako i nacionalnog identiteta. Trnutno rešenje sa onim oštrim, kosim, limenim krovovima koji skoro dostižu visinu Tržnice je u potpunom neskaldu sa arhitektonskom celinom Miloševog venca. Takođe treba dovesti struku koja će izraditi elaborat o trenutnom stanju zgrade i kako nastaviti obnovu nakon urušavanja jednog dela zida. Pored toga treba pomenuti i one bunkere koji narušavaju vizuelni identitet same Tržnice. Sve u svemuono što je uradila prethodna vlast je jedna velika greška i sramota za grad Kragujevac. Pored toga velika sredstava su potrošena i to je ono što nam prethodna vlast ostavlja u amanet. Zbog toga mi u ovaj problem nećemo ulaziti brzopleto već efikasno i pametno, sa najboljim rešenjiam koje nudi struka.
Boris Kovačević Šuma, ’’ Boris Kovačević Šuma – Mojsvet Kragujevac’’
- Gradska tržnica nije samo pitanje koje nas opterećuje prethodnih 5 godina, već i jedan gradska sramota, slobodno mogu da kažem. Građani Kragujevca već 5 godina, niti imaju pijacu, niti poljoprivredni proizvođači imaju gde da prodaju svoje proizvode, a da ne spominjem da je to istovremeno spomenik kulture. Jedna od prvih zatovorenih pijaca u Evropi, izgrađena još pre 100 godina. Podsetićemo da je godinu i po trajala izgradnja, a evo 5 godina traje rekonstrukcija što dovoljno govori o ovim stravima koje sam malopre naveo. Da je očajna kadrovks aplolitika u celom nizu od projektanat, preko nadzora zakazala. Budući da se struka ne uzima u obzir i ne konsultuje, dolazi do ovih problema koji građani skupo plaćaju. Ono što je naša ideja kad je u pitanju pijaca, jeste da se pre svega utvrdi odgovornost svih u lancu kako se to ne bi dešavalo, ali i ideja da tu nije mesto gradskoj pijaci, odnosno da bi ona trebalo da bude izmeštena negde u blizini prostora kasarne Radomir Putnik, a da tu treba da bude multifunkcionalna prostor koji će sadržati restorane, galerije…
Sve do sada snimljene epizode emisije “3 na 3“ možete pogledati na YouTube kanalu portala Glas Šumadije.
A mi vas pozivamo vas da nove epizode emisiju “3 na 3“ pratitie i u narednim nedeljam, kao i da, ukoliko imate neko pitanje na koje mogu odgovoriti svi kandidati za odbornike, isto pišete u komentarima.