Dušan Mirić iz Kragujevca, bivši osuđenik, počeo je 2018. godinu obijajući pragove institucija i tražeći drugu šansu za nekadašnje robijaše. Paralelno je poznanike iz zatvora ubeđivao da će im pronaći način da zarade pošten hleb na slobodi, iako niko neće da ih zaposli. Nekima je Dušan bukvalno otimao fantomke koje su iz očaja hteli ponovo da stave.
U 2019. Dušan ulazi uz podršku pravnika, policajaca, Centra za socijalni rad i poznatih svetskih organizacija. Ovo je priča o životnim preokretima koje je napravila grupa bivših osuđenika preko svog udruženja „Posle kiše“ iz Kragujevca.
Desetak bivših osuđenika otvoriće svoje firme i postati zanatlije i poljoprivrednici.
- Prva nam je pružila ruku majka jednog od osuđenika, koja nam je ustupila opremu i prostor da otvorimo pekaru. Otvorili smo je Bojan i ja u aprilu i počeli da spremamo burek i kolače od brašna koje smo dobili kao donaciju. Telegraf nas je podržao u tim prvim koracima. Godinu završavamo sa dva zaposlena radnika u pekari i još četvoro na obuci. Naši kolači sve češće su na slavskim trpezama, a nadam se uskoro i u radnjama. Ove godine stigli smo do nemačke humanitarne organizacije“Help“, od koje smo dobili opremu za pekaru u vrednosti od 4.800 evra, oni daju 2.400 po zaposlenom. Proizvodnju sada proširujemo i na zaleđeno pecivo- kaže Dušan koji je pekar po zanimanju, a sada planira i obuku za menadžera.
Još dva bivša osuđenika postaće poljoprivrednici i početi svoj posao. Oni su od „Helpa“ dobili konstrukciju za plastenike, opremu za navodnjavanje kap po kap i frezu, odnosno obojica osuđenika dobijaju po 2.400 evra za pokretanje posla. Trenutno traže zemljište na kome će gajiti paradajz, krastavac i rasad.
- Takođe, Snežana koja je na slobodu izašla nakon 10 godina u zatvoru, dobiće šansu da izdržava dete svojim radom. Ona toliko ne može da se privikne na život na slobodi da u poseti Centru za socijalni rad ustaje sa stolice kad naiđe portir, kao da je u zatvoru. Snežana sa drugaricom otvara salon lepote kao suvlasnik, a njen deo ulaganja daje joj „Help, pojašnjava Dušan Mirić.
On kaže da su u udruženju bivši osuđenici koji posao ne mogu da nađu i 15 godina posle robijanja zbog mladalačke tuče, da je reč o ljudima koji posle zatvora nemaju ni dom ni ličnu kartu, da neki čine sitna krivična dela da bi se dokopali ćelije i prezimili. U udruženju su oni koji su rešeni da se ne vrate u zatvor. Ljudi koji su ranije kontaktirali sa kriminalcima i policajcima, sada uče da pišu biznis plan za svoj posao, a sa inspektorima igraju humanitarne fudbalske utakmice. Ja se sada srećem sa predstavnicima međunarodnih organizacija. Oni koji su robijali i unesrećavali druge, 2018. su dobrovoljno radili na obnovi pedijatrije Kliničkog centra Kragujevac– kaže Mirić.
Udruženju „Posle kiše“ sada besplatno pomažu i dvoje defektologa, oboje bez posla. Jedan od njih, Boris Herman, kaže su uspostavili saradnju sa OEBS-om, pod čijim pokroviteljstvom se formira mreža organizacija za podršku ljudima nakon izlaska iz zatvora.
- Imali smo i sastanak sa UNOPS-om (kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge) koji su nam važni zbog projekata vezanih za socijalnu zaštitu u lokalnim sredinama. Ostvarili smo saradnju sa Građanskim inicijativama i sa njima konkurisali na jednom projektu. Polako su nam jedna vrata otvarala druga, pa smo stigli i do“Helpa“ od kojih smo dobili opremu, kaže Herman.
Od nedavno u udruženju volontira mladi defektolog, Petra Parapid (27), koja tek diplomirala i odmah shvatila da posla nema.
- Onda sam se zapitala- ako je meni sa diplomom i materijalnom podrškom porodice ovako teško da se zaposlim, kako je onda ovim ljudima koji to nemaju. Zbog toga sam ovde, kaže Petra.
Sumirajući godinu iza sebe, Dušan Mirić kaže da mu je najgore iz 2018. što je promovišući udruženje postao poznat javnosti. Svi znaju da je bivši osuđenik.
- To nije baš ugodno za moje dete i porodicu. Ali, baš time sam učinio nešto o čemu nisam mogao da sanjam. Udruženje je dalo je mnogima nadu da će dobiti drugu šansu u životu, a zaslužujete je svi vi, pa i mi- zaključuje Dušan Mirić.
Tekst i fotografije: Marija Raca, https://www.telegraf.rs/vesti