U Srbiji ima više od 160 veštačkih jezera koja su formirana podizanjem brana na rekama i rečicama i najčešće je njihova namena višestruka – vodosnabdevanje, navodnjavanje, zaštita od poplava, izgradnja hidrocentrala, sport i rekreacija. Među akumulacijama dominiraju one manje, samo je 28 velikih, u koje se računaju one sa količinom vode većom od deset miliona kubika, a od njih se 25 koristi za vodosnabdevanje gradova ili opština.
Takozvani ljudski faktor najodgovorniji je za proces izmene klime, ali to što ljudski nemar čini na zagađivanju akumulacija s kojih dobijamo vodu za piće – ravan je zločinu koji sami sebi pravimo. To je potvrdilo i istraživanje „Ekomara”.
Na to je već upozoravala „Nova snaga” Kragujevca i saopštila da se pojavila „ekološka organizacija” koja zastupa da Kragujevac treba da ima tehničku vodu i da preko 100 000 naših sugrađana kupije vodu u prodavnicama, stoga da je tako nešto nedopustivo za građane Kragujevca. Dodali su da je potrebno da se svi Kragujevčani uključe u rešavanje problema ove akumulacije.
Ovaj tekst je nastao u okviru aktivnosti koja se realizuje u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji podržava Američka agencija za međunoradni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ).