Globalno rangiranje svetskih univerziteta, prema kome je Univerzitet u Kragujevcu, ocenjen kao najbolji u Srbiji i poprilično prednjači ispred Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, za mnoge je bilo veliko iznenađenje, ali ne i za rektora najboljeg srpskog univerziteta prema oceni Times Higer Education (THE). Univerzitet u Kragujevcu prvi put se na listi najprestižnijh našao prošle godiine i već tada je bio ispred ostalih srpskih visokoškolskih institucija, piše Nova.rs
Na globalnoj tabeli prestižnih svetskih univerziteta, Kragujevac se nalazi na poziciji od 501. do 600. mesta, Beograd je u rasponu od 801. do 1.000. dok je Novi Sad rangiran preko 1.500. mesta.
U obrazloženju kriterijuma za pravljenje ove svojevrsne univerzitetske svetske lige, Times Higer Education je naveo da se boduju osnovne misije svake visokoškolske ustanove, odnosno, podučavanje, istraživanje i istraživački uticaj, citiranost naučnika, prihodi industrije od transfera znanja i međunarodni ugled.
Visoka pozicija Kragujevca na svetskoj listi, nije iznenađenje za rektora Univerziteta, prof.dr Nenada Filipovića.
On za Nova.rs kaže da su upravo citiranost naučnika i međunarodna saradnja, glavni aduti Univerziteta u Kragujevcu, ali, kako dodaje, i unapređenje svih drugih oblasti koje se boduju.
- To je taj uticaj koji se vidi i koji se meri na odgovarjući način. Podaci za rangiranje izračunavaju se automatskii i tu ne možemo ništa da fingiramo, ne krije zadovoljstvo prof. dr Filipović i istovremeno ističe, da je Univerzitet u Kragujevcu, osim u Srbiji, bolje rangiran i od univerziteta u Sloveniji i Hrvatskoj.
Kragujevački univerzitet je prema broju fakulteta najmanji od četiri džavna univerziteta u Srbiji. U svom sastavu ima 12 fakulteta u šest gradova, a rektor Filipović ocenjuje da je na najnovije rangiranje uticala velika međunarodna saradnja i rad na zajedničkim projektima sa prestižnim evropskim i svetskim univerzitetima.
Dodaje da imaju uspešnu saradnju i zajedničke projekte sa univerzitetima u Bolonji, Atini, Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Americi, te da su to, kako kaže, univerziteti sa velikim procentom citiranih naučnika.
Prema njegovim rečima, Univerzitet u Kragujevcu, u svetskim naučnim okvirima, prepoznat je u oblasti biomedicinskog inženjeringa i informacionih tehnologija, upravo zahvaljujući tim međunarodnim projektima.
S druge strane, on ukazuje, da naučnici sa Univerziteta u Kragujevcu, nisu dobili prilku da se ‘‘razvijaju na domaćem terenu‘‘, jer kako kaže, nisu prepoznati od državnog Fonda za nauku.
- Fond za nauku Republike Sbije nije nas pozivao za nacionalne projekte, pa smo mi šansu za naše naučnike pronašli u međunarodnim projektima. To su projekti dobijani od EU, koji su sami po sebi značajni u naučnom svetu i mislim da nas je upravo to i rangiralo na ovoj listi, podvukao je rektor.
Na listu se ne upada slučajno
Da ugled Univerziteta u Kragujevcu na globalnoj sceni nije došao preko noći, potvrđuje i rangiranje na čuvenoj ‘‘Šangajskoj listi‘‘, gde je godinama prisutan u oblasti matematike, hemije i kliničke medicine.
Najnoviji ‘‘plasman‘‘ na svetskoj listi, za dekanku Prirodno-matematičkog fakulteta Mariju Stanić je ‘‘odraz kvalitetnog rada sa studentima‘‘.
Ona za Nova.rs ističe prednosti manjeg fakulteta u odnosu na veće, na kojima je kako opisuje, ‘‘student, samo broj indeksa‘‘.
- Naš rad sa studentima je bitno drugačiji. Jedno je kad vi imate grupu od 20 studenata i možete potpuno da im se posvetite, a dugačije je na velikim fakultetima, gde recimo imate 200 studenata. To nam potvrđuju i povratne informacije od poslodavaca, koje govore da su naši studenti dobro potkovani znanjem i vrlo su korisni u firmama i školama u kojima rade. Tako da je, pored naučnih rezultata i citiranja naučnika, kvalitetno podučavanje dobrim delom doprinelo da se nađemo na svetskoj listi, mišljenja je dekanka Stanić.
I ona podvlači, da na ovu svetsku listu ne može da se utiče subjektivno, ili narodski rečeno ‘‘uđe preko veze‘‘, pa dodaje da je ponosna na sve studente PMF-a, koji danas rade širom sveta. A upravo takav “transfer znanja“, bio je jedan od kriterijuma za rangiranje.
- To su prosto objektivni pokazatelji i mene ovaj uspeh nije iznenadio. Naši studenti danas rade u vodećim svetskim laboratorijama, farmaceutskim kućama, Microsoft razvojnim centriima u Evropi i Americi i njihovi rezultati su u velikoj meri doprineli da se mi nađemo ovde gde jesmo, zaključila je dekanka PMF-a.
Studenti: Ne mora baš za svaki fakultet da se ide u Beograd
Vest o rangiranju Univerziteta proširila se i među studentskom populacijam, ali ništa više osim toga, saznajemo od predsednika univerzitetskog Studentskog parlamenta.
Ognjen Obradović, predsednik te organizacije, ocenjuje da je studentski život gotovo isti u svim gradovima, da se mreža studenstkih parlamenata zalaže za međusobno povezivanje studenata, druženje i razmenu iskustava u vezi sa studentskom praksom, te da nemaju mnogo dodirnih tačaka sa naučnim dostignićima profesora.
- Lično nisam baš preterano upućen u funkcionisanje drugih univerziteta što se tiče nauke i nastavnog kadra, ali zastupam mišljenje da za fakultete koji postoje na Univerzitetu u Kragujevcu, ne mora da se ide u Beograd, Niš, ili Novi Sad. Mislim da su ovde uslovi za studiranje izuzetno dobri i da nam fakulteti pružaju kvalitetno obrazovanje, rekao je on za Nova.rs