Grad Kragujevac, prva prestonica moderne Srbije, mesto prvog pozorišta, suda, gimnazije, apoteke, pokrivene pijace, industrijskog nasleđa, danas kao da viče iz sveg glasa kako se muči i proživljava krizu identiteta, staro i vredno propada, a nadležni ne znaju, ne mogu ili ne žele da urade nešto što bi grad „diglo na nogeˮ. Tako je i sa Vojno-tehničkim zavodom, značajnim kompleksom unutar starog dela grada, koji godinama tavori, čekajući da mu se vrati sjaj nekadašnjih vremena.
Možda Vojno-tehnički zavod u nekoj bliskoj budućnosti čeka još jedno prazno predizborno obećanje, a možda se i dogode promene, nešto se započne, pa Kragujevčani odahnu i pomisle kako se ima šta pokazati rodbini i prijateljima koji dođu u posetu.
O potrebi da se revitalizuje kolevka srpske industrije mnogo puta je govoreno i obećavano, ali pomaka nema. Između ostalog, i komplikovani imovinsko-pravni odnosi i visoka cena obnove usporavaju proces između države i grada.
Budući projekat programa EU PRO Plus nagoveštava mogućnost obnove jednog dela velikog kompleksa, a prethodni pokušaji da se nešto započne na tlu „Kneževog arsenalaˮ daju uvid u širu sliku i sagledavanje pojedinosti zbog kojih je dosad izostala bilo kakva realizacija.
I dok zvaničnici ponovo nagoveštavaju početak nekog procesa, nad Arsenalom se nadvija i moguća opasnost da se Veliki dimnjak sruši, o njegovoj nebezbednosti godina unazad se govori, a početak procesa sanacije mogao bi uskoro da se dogodi prema rečima sagovornika.
Jedino moguće rešenje – plato i dimnjak
Vojno-tehnički zavod (VTZ), poznatiji kao „Knežev arsenalˮ jedinstven je vojnoindustrijski i arhitektonski kompleks u Srbiji i Evropi, a nalazi se u starom delu Kragujevca, uz desnu obalu Lepenice, nadovezujući se na ambijentalnu celinu Miloševog venca. Prostor VTZ-a smatra se jednom od najvažnijih tačaka za nastanak srpske države i predstavlja najstarije industrijsko nasleđe. Celina se sastoji od fabričkih zgrada i radionica s kraja XIX i početka XX veka, a za kulturno dobro od velikog značaja proglašen je 1979. godine. Država je 2014. godine industrijski kompleks Vojno-tehničkog zavoda stavila pod svoju zaštitu kao prostornu i kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja.
Kao jedino izvesno rešenje nameće se projekat programa EU PRO Plus koji prodrazumeva mogućnost revitalizacije platoa sa dimnjakom na kome se održava muzički festival Arsenal fest. Izrada Strategije je u toku, a nakon njenog usvajanja bi trebalo da se konkretizuju koraci, ne pre kraja leta.
Upravo sanacija dimnjaka je jedino što se čini imalo izvesnim, to potvrđuje i glavni gradski urbanista Ivan Radulović.
- Projekat EU PRO Plus programa pratiće završetak izrade Strategije integralnih teritorijalnih investicija i za grad Kragujevac definitivno je delegiran kao projekat prostor Kneževog arsenala koji je u gradskom vlasništvu.
On objašnjava da se raspoloživim novcem može „pokriti pričaˮ platoa i rehabilitacija dimnjaka, a u septembru bi trebalo da budu opredeljivana sredstva.
Šta se dogodilo prošle godine i gde je zakočeno
Pokušaj da se nešto započne i promeni na tlu Vojno-tehničkog zavoda dogodio se prošle godine. Otpočet je projekat obnove i revitalizacije VTZ-a, raspisan međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za rehabilitaciju objekta, uz prevaziđene probleme izabrana su najbolja rešenja, pokušano je da se reše imovinska pitanja i onda je proces prekinut.
Nužnost obnove ovog kompleksa ogleda se i u potencijalu koji prostor pruža. „Knežev arsenalˮ je za Kragujevčane i turiste aktuelan i posećen samo jednom godišnje, u toku muzičkog festivala Arsenal festa. Projektom kojim je trebalo da se revitalizuje staro jezgro grada bila je osmišljena namena i održivost prostora. On bi bio balans potreba grada Kragujevca, građana, ugostiteljstva, turizma, privrede, kulture.
Cilj je bio spolja zadržati industrijski stil, a iznutra drugačije i moderno osmisliti prostor. Na tom mestu zamišljenje su IT firme, restorani, rakijski habovi, studentske kreativne radionice, knjižare. Na njemu bi se održavali različiti kongresi, seminari, koncerti, književne večeri. Poslovi budućnosti koji bi pospešili razvoj grada Kragujevca nalazili bi se u ambijentalnoj celini industrije prošlosti.
Sve je počelo nakon što su se 2020. godine završili izbori kada je usledio koalicioni dogovor da tadašnji pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Kragujevca Boris Kovačević predvodi projekat obnove i revitalizacije Vojno-tehničkog zavoda. Znalo se na samom početku da je u pitanju projekat koji zahteva velika finansijska sredstva, posvećenost struke i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja koja su se definisala kao glavni kamen spoticanja u njegovoj realizaciji.
Prvog februara 2022. godine Gradska uprava za razvoj i investicije Kragujevca u saradnji sa Udruženjem urbanista Srbije raspisala je međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za rehabilitaciju objekta Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu. Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova bio je do 21. marta 2022. godine, a naglašeno je da će rezultati konkursa biti objavljeni 28. marta. Tada je navedeno da ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje pet radova koji zadovoljavaju propozicije konkursa, dodeliće se nagrade u ukupnom iznosu od osam miliona dinara – prva nagrada četiri miliona, druga dva i treća milion dinara. Konkurs za slanje radova produžen je do 1. maja.
Četranest radova pristiglo je 10. maja. Prema utiscima žirija, u čijem sastavu su se nalazili najpozvaniji iz oblasti urbanističke struke, bio je i više nego uspešan, kako prema broju pristiglih radova, tako i prema kvalitetu ponuđenih rešenja.
Onda je 9. juna iz Gradske uprave za razvoj i investicije stiglo obaveštenje da se poziv obustavlja zbog toga što, kako piše u odluci, „postoje dokazivi razlozi koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okončaˮ. Postupak konkursa je obustavljen zbog koverti sa šiframa učesnika koje navodno nisu stigle na vreme.
Narednog dana je reagovalo Udruženje urbanista Srbije: „Posle Objave na Portalu javnih nabavki o obustavljanju postupka javne nabavke dizajn („Urbanističko-arhitektonski konkurs za urbanu obnovu i rehabilitaciju prostorne kulturno-istorijske celine „Vojno-tehnički zavod u Kragujevcuˮ) Udruženje urbanista Srbije, kao sprovodilac ovog konkursa, u potpunosti se ograđuje od navedene objaveˮ.
Urbanisti su u saopštenju rekli da je „netačno navedeno da su članovi žirija ujedno i članovi Komisije za javne nabavke koja je obustavila konkurs zbog nedovoljnog broja prispelih radovaˮ. Tvrdili su da „niti je žiri obustavio konkurs, niti su članovi žirija članovi Komisije za javne nabavkeˮ. Žiri je u predviđenom roku završio žiriranje 13 radova dostavljenih od naručioca i Uprave za javne nabavke, i sačinio izveštaj, saopštili su urbanisti.
Tadašnji pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodne odnose Boris Kovačević najavio je skoro raspisivanje novog konkursa: „Pravila Udruženja urbanista Srbije, koje je bilo sprovodilac konkursa, u potpunosti se razlikuje od postupka javnih nabavki kojih se držao naručilac konkursa, grad Kragujevac. Za urbaniste je bilo validno kada su radovi poslati, a za naše stručne službe kada su prispeli. Problem ćemo prevazići raspisivanjem novog konkursa u najkraćem mogućem roku, za desetak dana. Svi učesnici će biti ponovo pozvani, samo da bi bila zadovoljena administrativna proceduraˮ.
Sa vremenske distance, naš sagvornik Boris Kovačević naglašava:
- To je ozbiljan poduhvat koji smo na kraju, uz probleme, uspeli da realizujemo. Dobili smo 13 kvalitetnih radova. Ljudi koji su se time bavili, koji znaju šta je aktuelno i šta postoji u svetu, šta je ono što je održivo i što će privući turiste, privrednike, ugostitelje, oni su nam dali rešenja šta to na Kneževom arsenalu treba da bude.
Međunarodni konkurs dobio je prvu nagradu Udruženja urbanista Srbije, Salona urbanizma koji se jednom godišnje održava i obuhvata kompletnu urbanističku produkciju iz Srbije i šireg regiona.
Kovačević je smenjen sa mesta pomoćnika gradonačelnika Kragujevca pre završetka konkursa. Grad je otkupio prvih šest nagrađenih ideja sa naglaskom da ne postoji pravilo da će se prema prvonagrađenom radu uređivati prostor, već se rešenja mogu kombinovati.
- Svaka priča o Kneževom arsenalu bez finansijske podloge je priča u prazno i toga smo se nagledali, ostaće mapa na zidu, ideja ili će neko da koristi tu priču za jeftini politički marketing na dnevnom nivou i od toga neće biti ništa, naglašava Kovačević.
Kovačević u Briselu i Strazburu održava sastanke, a sastaje se i sa šeficom svih amasadora Evropske Unije Meglenom Kunevom. Na sastancima su traženi potencijalni investitori, videlo se šta sve Evropska Unija može da ponudi i da je to vrlo stabilna i dugoročna priča. Ozbiljni investicioni partneri pronađeni su u zemljama Evropske Unije i Bliskog istoka.
Heterogenost prostora i imovinska pitanja
Žarišno pitanje koje se tiče VTZ-a je pitanje imovine, s obzirom na samu heterogenost i činjenicu da samo deo oko Mašinske radionice, odnosno plato i Veliki dimnjak – prostor muzičkog festivala, pripadaju gradu. Jedan deo kompleksa je u vlasništvu države, jedan u vlasništvu vojske, a deo VTZ-a je i privatna svojina.
O prošlogodišnjim aktivnostima koji se tiču ovog pitanja Kovačević kaže da je sa timom uspeo kroz niz sastanaka u Republičkoj direkciji za imovinu da obezbedi da država Srbija prenese na grad sve ono što je u njenom vlasništvu. Na jednom od sastanaka bio je i gradonačelnik grada Kragujevca Nikola Dašić. Privrednici, u čijem je vlasništvu tzv. Zgrada upravnika i Zastavina bašta, takođe su bili zainteresovani za pronalaženje zajedničkog jezika sa Gradom kako bi se i ti objekti ustupili za realizaciju celog projekta.
Prema njegovim rečima, gradonačelnik mu je preneo da slanje pravnog zahteva prepusti članu Gradskog veća za privredu, što je učinio i posle toga se sa pričom o revitalizaciji Vojno-tehničkog zavoda stalo. On dodaje: „Ispostavilo se da su sitni interesi uradili svoje, nažalost preuzeli su celu priču i godinu dana od toga ništa se nije promeniloˮ.
Glavni gradski urbanista o „Kneževom arsenaluˮ
Glavni gradski urbanista Ivan Radulović smatra da je neophodno govoriti o revitalizaciji jednog od najznačajnijih kompleksa u Srbiji, a i u Evropi. O prošlogodišnjem konkursu ističe:
- Taj projekat će biti svakako dugoročan projekat, meni je žao što ne mogu odmah da se vide rezultati tog rada, ali i ne očekujem da se to vidi u nekom kratkom periodu. Konkurs je bio prilično upotrebljiv.
Objašnjava da je konkurs baza, osnova, on treba da iznedri određene parametre i smernice za izradu pre svega Planske dokumentacije koja je baza za neko uređenje prostora, a posle i za dalju razradu kroz neku Urbanističko-tehničku projektnu dokumentaciju.
Naglašava da ukoliko bi se krenulo u u realizaciju revitalizacije 2025, ona ne bi mogla da se završi do 2050. godine.
- Imao sam priliku da pričam sa ljudima iz inostranstva i da vidim određene prostore rehabilitovanog industrijskog nasleđa sa najčistijim imovinskim odnosima i bez ikakvih konflikata između korisnika u prostoru, za tako nešto treba minimum 20 godina kako bi se prostor te veličine rehabilitovao, bio samoodrživ i sam sebe na naki način isplaćivao.
Radulovićev zadatak sastoji se u tome da od šest izabranih konkursnih rešenja napravi neku vrstu konglomerata u formi programskog zadatka urbanistima, konkretno Direkciji za urbanizam za izradu planske dokumentacije, to jest Plana detaljne regulacije koji je trenutno u izradi.
- Njegova izrada ne teče nekom dinamikom kako bih ja želeo, želeo sam da rezultate tog Plana detaljne regulacije vidim malo ranije, međutim, tako je kako je. Mislim da smo krenuli u pravom smeru u smislu formiranja planskog okvira za uređenje tog prostora.
Radulović, takođe, ističe da moraju kroz planske okvire eliminisati sva nepoželjna korišćenja prostora na dugoročnom osnovu – na primer, tu neće moći da bude teška industrija. Ne sme se biti afirmativan prema budućem industrijskom korišćenju prostora, kaže Radulović, jer to utiče na prezentaciju kulturnog nasleđa koje je kao takvo prepoznato na nacionalnom nivou.
Glavni gradski urbanista naglašava da su svi usmerili pogled ka gradu Kragujevcu, a da mnogi građani ne znaju da grad poseduje isključivo Mašinsku radionicu i parcelu pod njom, od 37 hektara kompleksa 1 Vojno-tehničkog zavoda, samo 2 hektara pripadaju gradu.
Na pitanje da li je moguće rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, Radulović kaže da jeste samo ukoliko se vlasnici zemljišta i vlasnici objekata „na neki način animiraju da uđu u neku zajedničku divelopersku priču, oni ili podsredstvom nekom divelopera koga odredi grad, država ili nekog koga u nekom momentu budemo opredeli da upravlja tim prostorom. Upravljanje tim prostorom je isto vrlo bitan faktor i o tome, takođe, treba da se razmišljaˮ.
Problemi sa Velikim dimnjakom
Veliki dimnjak, deo kompleksa Kneževog arsenala, već duže vreme se nalazi u lošem stanju i primetna su njegova naginjanja.
30. septembra raspisan je tender za rekonstrukciju dimnjaka, tender je bio otvoren do 13. oktobra. Na portalu Javnih nabavki već 14. oktobra se moglo videti da je postupak obustavljen i kao obrazloženje je navedeno da nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno nijedna prijava.
Sve ovo potvrđuje i glavni gradski urbanista ističući da postoje rizici od urušavanja i da je odrađen elaborat koji je to ispitao, urađena je i projektna dokumentacija za sanaciju i dva puta je raspisan tender za izvođača, procenjena vrednost je bila oko 11 miliona, ali se niko nije javio. Radulović misli da je razlog tome slaba procenjena vrednost i da niko nije smeo da uđe u tu priču ̶ „moraćemo da povećamo procenjenu vrednost kroz reviziju projektne dokumentacije, mislim da je to trenutno u toku. Time se bavi Uprava za razvoj i investicijeˮ.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac Nenad Karamijalković dodaje da kompleks Vojno-tehničkog zavoda nije u zadovoljavajućem stanju dugi niz godina, a razlozi za to su nerešena imovinska pitanja, nesanirane posledice bombardovanja, kao i neiznalaženje rešenja za ceo ili delove kompleksa u smislu namene i investitora, budući da se radi o ogrmonmom kompleksu.
Kada je reč o dimnjaku, on opet ponavlja ono što je već izjavio 2021. godine – da je Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio projekat sanacije dimnjaka i on je dalje predat Upravi za razvoj i investicije, koja kao investitor radova dalje raspisuje tender za izvođača radova. Ono što su njihova najsvežija saznanja, kaže Karamijalković, jeste to da je izvođač izabran i da bi se nakon Arsenal festa trebalo pristupiti radovima, ograđujući se da o detaljima treba pričati sa Upravom.
Kragujevčani su navikli da čekaju završetke radova, ispunjenja obećanja, sačekaće i početak radova na „Kneževom arsenaluˮ, samo u nadi da taj deo grada dobije novo ruho i određenu namenu.
Znači biće sređen ne za našu decu, nego za naše unuke… Možda ipak praunuke…