Ako ima zajedničke tačke između radnika Jure u Rači i fabrike Leoni u Kraljevu, onda je to prevoz od kuće do posla i natrag.
Za manje od godinu dana autobusi Janjušević prevoza, koji voze zaposlene u račanskoj Juri, imali su tri incidenta: jednom se autobus zapalio, dva puta skliznuo sa puta.
Poslednji put, četvrtog aprila u ranim jutarnjim satima, na ravnom putu u mestu Sobovica, na putu između Kragujevca I Rače. Na kolovozu je bilo raskvašenog snega.
Tog jutra, nešto pre sedam sati, u prijemnu Hitnu hiruršku ambulantu Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, javilo se 18 povređenih lica iz udesa.
A kako se sve odvijalo, za Glas Šumadije, uz molbu da ne pominjemo njeno ime I prezime, priča radnica Jure, koja je u toj fabrici gotovo od prvog dana:
- Sela sam sa leve strane do prozora I malo dremala. Ujutru svi dremamo. U jednom trenutku sam otvorila oči da vidim dokle smo stigli I učinilo mi se da vozač brzo vozi, pomislila da možda I nema mnogo snega na putu, I nastavila da dremam. Sledeće čega se sećam jeste da sam sletela sa sedišta, da mi je tašna odletela. Počeli smo da vrištimo, jer nismo znali šta se dešava – autobus klizi, puca staklo… Izašli smo kroz prozor, jer nije bilo moguće da se otvore vrata. Jedna koleginica je upala u otvor kod vrata, udarila glavom
Njena koleginica, koja takođe ne želi da se predstavi, kaže da je situacija bila potpuno drugačija dok su radnike prevozili autobusi firme Kragujevac eksprex.
- Dešavalo se da se pokvari, ali nikada da se zapali, da sleti. Imali su i grejanje I klimu. I radili su propisno. U autobusima kojima sada putujemo na posao, kad je toplo, uključe grejanje, kad je hladno, uključe klimu. Ne znam zašto je tako. Vozači su stalno nervozni.
Naše sagovornice tvrde da je “vozač je pobegao sa mesta nesreće”.
- Policija je došla sat vremena nakon iskliznuća autobusa. Pretpostavljamo da je u penziji I da nije prijavljen. Druga verzija je da je popio neku čašicu,
Kažu da su tri ekipe Hitna pomoći iz Kragujevca došle brzo.
- Nisu sve mogli da nas prevezu. Mnogi od nas su “uhvatili” autobus, koji je prevozio treću smenu, pa smo otišli u Urgentni centar. U prvom trenutku me je bolela samo glava. Kasnije je počeo da me boli vrat, ruka, primetila sam modrice… Nosila sam “kragnu”, pa sam otišla kod neurologa. Dao mi je lek, koji košta I uput za magnetnu rezonancu, koju trenutno ne mogu da platim. Imam dvoje male dece kod kuće… Nije me odmah sve stiglo. Ceo dan sam preplakala.
Glas Šumadije se još 27. Aprila obratio Janjušević prevozu sa molbom da dobijemo sagovornika ili odgovor na pitanja koja se tiču prevoza zaposlenih u Juri u Rači. Do danas nismo dobili odgovore.
A pitali smo:
1. Da li Autoprevoz Janjušević ima ugovor sa fabrikom Jura u rači o prevozu radnika?
2. Da li su ugovorom, ukoliko ga ima, precizirani uslovi prevoza koji se odnose na ispravnost i opremljenost vozila?
3. Da li je tačno da vozilima koja prevoze radnike upravljaju penzioneri?
4. Da li je tačno da se vozač autobusa, koji je 4. aprila skliznuo sa kolovoza na putu prema Rači, udaljio od vozila pre nego što je stigla Hitna pomoć i policija?
5. Kakve je mere Autoprevoz Janjušević preduzeo nakon što su u vremenskom periodu od godinu dana dva autobusa sklinzula sa puta a jedan se zapalio?
Zaposlene u Juri, prema rečima samih radnika, na relaciji Kragujevac – Rača, voze tri autobusa firme Janušević prevoz: jedan polazi iz naselja Bresnica, drugi iz Korićana i u prvoj smeni jedan iz okolnih sela. U povratku se zaposleni, koji putuju u obližnja sela, vraćaju autobusima za Bresnicu i Korićane.
Za manje od godinu dana dogodila su se tri ozbiljna incidenta: 21. novembra 2022., kada je nekoliko radnika zadobilo lakše povrede, kada je autobus, koji ih je prevozio na posao, skliznuo s puta u mestu Visak između Kragujevca i Rače.
Par meseci ranije, 5. Jula prošle godine u autobusu koji je od Kragujevca išao za Raču došlo je do požara oko 6 i 30 časova. Autobus je izgoreo, nije bilo povređenih u požaru.
Neke od radnica Jure sa kojima je Glas Šumadije razgovarao bile su i u autobusu koji je izgoreo i u autobusu koji je 4. aprila skliznuo sa puta. I pored svih incidenata, ne razmišljaju o otkazu, jer su, kažu, prinuđene da rade:
- Imam dvoje školske dece, muž je ostao bez posla u Fijatu. Posle ovog poslednjeg incidenta iz Jure su zvali da pitaju da li se vraćam na posao, ili ću na bolovanje. Pitali su kako se osećamo… Na bolovanju sam, ali se na posao vraćam.
U fabrici postoji sindikat ali, kako kažu naše sagovornice, “bez snage da zaštiti radnike”. Zaposleni se plaše da se učlane. Postoji i Savet radnika, ali radnici nemaju osaćaj da štiti njihova prava. Plata većine zaposlenih je na nivou zakonom propisane minimalne zarade. Radi se, uglavnom, na traci, što podrazumeva osmočasovno stajanje. Zaposleni imaju polusatnu pauzu, koja je, u zavisnosti od pogona, od 9 do 9 I 30, ili 10 do 10 I 30.
Radnici su za sada oslonjeni na sebe i svoju muku. I nesiguran prevoz do posla.