Kako se kalio budžet i – mogu li Kragujevčani videti nešto novo

Kragujevački odbornici danas će raspravljati o budžetu grada za 2022. godinu, koji su nazvali razvojnim, s obzirom na to da je više od 20 odsto ukupnog budžeta predviđeno za investicije.

Prema planovima, više od dve milijarde dinara iskoristiće se za kompletnu adaptaciju Šumaričkog jezera, Bubanjskog jezera, izgradnju ulIca, trgova, uređenje fasada u najužem gradskom jezgru i drugo.

Tako je, na Javnoj raspravi o Nacrtu odluke budžeta za 2022. godinu, od 14. oktobra, planirano da prihodi budu 9.236.000.000 dinara, što bi zapravo bilo umanjenje od nekih 30 miliona u odnosu na 2021.

Ipak, početkom prošle nedelje, tačnije 04.12. na sajtu Grad Kragujevca objavljeno je da će budžet za narednu, 2022. biti uvećan za 5 odsto u odnosu na prethodni, odnosno da će iznosti 9,5 miliona dinara.

Novi budžet opozicija je kritikovala i pre donošenja, nazivajući ga recesionim, a ne razvojnim.

• Planirani kapitalni izdaci ukazuju da gradska vlast u svojim strateškim planovima nema izgradnju novih škola, Domova zdravlja, vrtića, FILUM-a, Narodne biblioteke itd.). U nedostatku ozbiljnih kapitalnih ulaganja u nasušne gradske projekte, vlast nastoji da loš rezultat na tom polju kompenzuju kroz sanacije i rekonstrukcije, a bez ulaganja u značajne infrastrukturne projekte, koji bi poboljšali uslove života naših sugrađana, navodi u svom saopštenju Narodna stranka.

Doduše i gradskoi većnik za finansije, dr Nenada Stanišića izjavio je nešto slično, rekavši da Kragujevac ‘’nema novca za sve kapitalne investicije i izgradnju velikih novih objekata’’.

SUBEVENCIONISANJE PRIVATNIKA

Rashodi i izdaci u poslednjoj ne-kovid godini, kada je kragujevački budžet u pitanju, iznosili su 7.123.000.000. Naredne, odnosno prve kovid godine, rashodi su porasli za gotovo tri milijarde i iznosili su tačno 9,927.000.000 dinara, da bi se godinu dana kasnije smanjili za 6,64 odsto. A prema Nacrtu budžeta od oktobra, rashodi za narednu godinu trebalo bi da ostanu gotovo identični ovoj.

RASHODI I IZDACI BUDŽETA GRADA KRAGUJEVCA

2019. – 7.123.000.000 dinara

2020.– 9.927.000.000 dinara

2021. – 9.267.000.000 dinara

2022. – 9.236.000.000 dinara

Ako govorimo o planiranim subvencijama, možemo zaključiti da su se stvari vratile na predkovidno stanje, odnosno na visinu subvencija od 2019. godine, kada su iznosile nešto više od 915 miliona dinara. U 2020. primetan je rast subencija za gotovo 300 miliona, da bi ove godine bio oslabljen za pola milijarde u odnosu na prvu kovid godinu, a četvrt u odnosu na predkovid stanje.

Novina iz 2021. koja je ostala i u budžetu za narednu godinu, jesu i subvencije privatnim preduzećima. Naime, prethodnih godina ‘’subvencije grada izdvajane su za podršku javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama’’, da bi se u budžetu za 2021. našla i stavka ‘’subvencija privatnim preduzećima’’. Tako su privatnici od grada u 2021. dobili najpre 10 miliona dinara, da bi rebalansom budžeta ta cifra bila uvećana čak 3 puta. Prema nacrtu budžeta za 2022. stavka ‘’subvencije privatnim preduzećima’’ trebalo bi da dobije još veći deo kolača budžeta, te će grad privatnike naredne godine subvencionisati sa čak 65 miliona dinara.

SUBVENCIJE U BUDŽETU GRADA KRAGUJEVCA

2019. – 915.285.000 dinara

2020. – 1.180.620.000 dinara

2021. – 775.000.000 dinara

2022. – 915.000.000 dinara

NA ŠTA/NA KOGA GRAD DAJE NOVAC?

‘’Program lokalnog ekonomskog razvoja’’, stavka je koja se u budžetu ponovo našla od 2020. godine. Tada je za ‘’meru aktivne politike zapošljavanja’’ bilo utrošeno 9 miliona dinara. Godinu dana kasnije na ovu stavku grad je rebalansom izdvojio gotovo 11 miliona, da bi u Nacrtu budžeta za 2022. ova stavka ponovo izostala.

S druge strane za razvoj turizma grada u 2019. ukupno je izdvojeno 25.622.000 dinara, da bi u prvoj kovid godini grad za turizam izdvojio gotovo 31 milion, od čega je oko 11 bilo namenjeno za promociju. U 2021. ta cifra je porasla na 35,297 miliona, od čega je gotovo 15 miliona utrošeno na promociju turističke ponude. Za narednu godinu planiran je slični budžet.

Kada je o poljoprivredi reč, tumačeći budžet može se zaključiti da grad u poljoprivredi, odnosno ulaganju u istu, vidi svoju budućost. Naime, budžet 2019. godine predviđao je nešto više od 36 miliona za granu privrede. U 2020. taj budžet je smanjen za punih 11 miliona, da bi na istome ostao i u 2021. godini. Ali prema dostupnom Nacrtu budžeta za 2022. na poljoprivredu će biti izdvojeno gotovo duplo više novca.

IZDVAJANJA IZ BUDŽETA GRADA KRAGUJEVCA ZA POLJOPRIVREDU

2019. – 36.300.000 dinara

2020. – 26.500.000 dinara

2021. – 25.500.000 dinara

2022. – 50.620.000 dinara

Za kulturu je, moglo bi se reći, novac stabilna stavka. Pre korone, odnosno 2019. godine za kulturu je opredeljivano gotovo 400 miliona. Poslednje dve godine ta cifra ne pada ispod pola milijardi, baš kao što je i budžetom za 2022. planirano da se na kulturu potroši gotovo 540 miliona dinara.

Kada su mediji u pitanju, slika se nije bitno popravila. U toku 2021. nakon šest godina raspisan je konkurs na kome je grad podelio 10 miliona dinara na čak 14 korisnika. Isto toliko planirano je za medije i u 2022. godini.

Stoga je Udruženje građana ‘’Res Publika’’ uputilo zvaničan predlog na Nacrt odluke o budžetu Grada Kragujevca, odnosno na deo namenjen medijma, uz predlog da budžet za medije iznosi bar tri puta više.

• Dodatno, u 2022. očekivano je da se u nadmetanje uključi i najveća medijska kuća u gradu. Кako je grad Кragujevac 2017. godine, nakon neuspešne privatizacije, u potpunosti preuzeo vlasništvo nad Radio- televizijom Кragujevac, čije poslovanje od tada finansira subvencijama, smatramo da je pri planiranju budžeta za zaštitu i unapređenje javnog interesa u medijima potrebno imati u vidu i obavezu ponovne privatizacije ove medijske kuće. Naime, prema Akcionom planu za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja, planirano je da se proces privatizacije izdavača medija kod kojih su raskinuti ugovori o prodaji kapitala sprovede u poslednjem kvartalu ove godine, navode za Cenzolovku iz Udruženja ‘’Res Pubilca’’.

Nova stavka u budžetu, od rebalanasa tekućeg iz 2021. jeste ‘’energetska efikasnost i obnovljivi izvor energije’’. Prethodnih godina ova se stavka sporadično nalazila u budžetu grada, da bi 2021. za ove potrebe bilo izdvojeno ukupno 187.546.907 dinara. U Nacrtu budžeta za 2022. ta stavka bila je uvećana pet put, te bi na današnjoj sednici trebalo da iznosi gotovo milijardu dinara.

ŠTA JE SA ZADUŽIVANJEM GRADA?

U 2017. godini Fiskalni savet prognozirao je ‘’raspad’’ Kragujevca, ako Vlada Srbije nešto ne preduzme.

• U najtežem je položaju od svih gradova u Srbiji i bankrotiraće bez određenih mera iz vrha države, ocenio je Fiskalni saveta juna 2017.

Par godina kasnije, odnosno 2019., Kragujevac samo za otplatu glavnice kreditorima izdvajao više od 630 miliona dinara, a kamate i troškovi zaduživanja iznosli su 165 miliona. U 2020. glavnica se smanjila za 160 miliona, ali su kamata i prateći troškovi zaduživanja ostali na oko 150 miliona. U 2021. pak, glavnica za otplatu kredita poslovnim bankama i Evropskoj banci za obnovu i razvoj ostali su na oko 470 miliona.

Ipak, uvidom u Nacrtu budžeta Kragujevac može se videti da su u opticaj ušle i nove otplate, s obzirom na to da je povećana glavnice kako domaćim kreditorima, tako i stranim. Te će Kragujevac u 2022. morati da izdvoji ukupno 583 miliona dinara za otplatu glanice, dok će na konto kamate izdvajati još dodatnih 117 miliona.

OTPLATA KAMATA I PRATEĆI TROŠKOVI ZADUŽIVANJA

2019. – 165.411.000 dinara

2020. – 150.047.000 dinara

2021. – 116.045.000 dinara

2022. – 117.000.000 dianra

OTPLATA GLAVNICE POSLOVNIM BAKAMA/EVROPSKOJ BANCI

2019. – 638.674.000 dinara

2020. – 497.400.000 dinara

2021. – 469.500.000 dinara

2022. – 583.000.000 dinara

Podaci od jula 2021. kažu da je kreditna zaduženost grada, tada iznosila 24 miliona evra, uz reprograme sa Energetikom i EPS-om, koji su sklopljeni ove godine, ukupni dug iznosi 49 miliona. Najveće opterećenje za budžet predstavljaju kretiti uzeti u period od 2015. do 2018. Reč je o čak 7 dugoročnih kredita kod poslovnih banaka u iznosu od 24 miliona evra, ali i kredit uzet od Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 10 miliona.

Ironije radi, najstariji kredit koji Kragujevac ima, još uvek nije u potpnosti iskorišćen. Kredi je uzet u decembru 2015. godine od Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 10 miliona evra sa namerom da se od jedne polovine obnovi oprema JKP ‘’Šumadija’’ i asfaltiraju određene ulice, a od druge izgradi autobuska stanica. Kako autobuske stanice još uvek nema, nema ni novca, a za to vreme Kragujevčani otplaćuju dug za kredi koji nije ni potrošen.

Takođe od preostala 24 miliona, 3 su iskorišećena za kupovinu zemljišta za autobusku stanicu, dok je ostatak sredstava utrošen za vraćanje prethodnih dugovanja.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić

Fotografija: Lazar Novaković