Kako se ispraća voljena profesorka u penziju (VIDEO)

Uz aplauz, ovacije, cveće i poklone profesorka Prve kragujevačke gimnazije Dušica Kovačević ispraćena je u penziju posle 35 godina rada. Petak, 19. april, ostaće joj u sećanju kao jedan od najemotivnijih dana u školi kada su je mnogobrojni đaci ispratili posle poslednjeg časa. Međutim, kako kaže profesorka, cela prošla nedelja bila je u znaku rastanka i zahvalnosti.

• Ja sam tako ispraćena od ponedeljka, cele nedelje, u petak je bila kulminacija, nisam to očekivala, iako sam razmišljala o tome, priča profesorka Kovačević.

O tome kako profesor zasluži ljubav i poštovanje i na kraju bude na takav način ispraćen, sagovornica kaže da je najbitnije voleti decu i poštovati njihovu ličnost. Potrebno je razumeti i njihove godine, kao i dogovarati se.

• Nikada mi nisu smetale njihove godine, njihove ludosti, jer i mi smo ih imali. I ja sam bila đak Prve kragujevačke gimnazije, imali smo i mi takve ispade. Postoje deca koja su ekstrovertna, ne mogu da sede mirno, tako da i to treba ispoštovati. Dozvoljam živahnost na času, kretanje, razgovore, pitanja, kaže profesorka Dušica.

Posebno naglašava da je važno da profesor vlada materijom, on mora da dominira, mora da zna mnogo više od onoga što predaje: „Ja sam kroz ceo svoj radni vek učila i nastaviću tako da radim”.

Ističe da deci ne treba davati jednice, već je potrebno sa njima se dogovarati i ispoštovati ih, „onda kada ste ga vi ispoštovali jednom, drugi put, treći put, četvrti će ga biti sramota da ne nauči”, navodi profesorka, na ovaj način uspela je mnoge slabije đake da motiviše, te su oni dobijali zaslužene petice. Napominje da je važno uspostaviti odnos pun poverenja.

• Kada vam učenici veruju, poveravaju svoje najtananije, najskrivenije tajne, to je velika stvar, onda možete u tom odeljenju da radite šta hoćete, kaže sagovornica.

Doslednost je još jedna važna tačka u sticanju poštovanja od strane učenika, dodaje profesorka, te napominje da se trudila kroz sve ove godine da im da primer, da bude uzor.

O tome kako vidi trenutnu situaciju u našem školstvu, profesorka Kovačević navodi da od kada je sprovedena reforma postoji puno toga što se njoj ne dopada. Ističe primer učenika drugog razreda koji imaju sedamnaest predmeta, uvedeni su im novi predmeti – izborna nastava, a kako učenici ne mogu da imaju više od sedam časova dnevno, neki su morali da budu skraćeni, pa tako biologiju, hemiju, fiziku imaju jedan plus pola časa.

• Gradivo iz većine predmeta je veoma obimno i to se ne može preći kroz ovakvu nastavu, navodi ona.

Dodaje još jedan primer gde u trećoj godini udžbenik ima više nastavnih jedinica nego što je godišnji fond časova, pa tako nastavnici moraju da zaduže decu da neke jednice pripreme kod kuće, a da se onda na času o njima diskutuje: „Moj posao je da sedim, kucam i pišem šta je ko rekao, koji je ishod ostvario, to je nemoguće”.

• Svi znamo da je ponavljanje majka učenja. Ako učenik ne nauči lekciju, ne ponovi je nekoliko puta sam kod kuće i na časovima, ta lekcija neće dugo ostati u njegovoj glavi. Što se više ponavlja, gradivo ostaje duže u pamćenju, a mi prosto trčimo iz nastavne jednice u nastavnu jedinicu, kaže prof. Kovačević.

Pored toga što je gradivo obimno, ono je vrlo često i veoma teško, te je nužno da profesor predaje i objašnjava, navodi ona. Trudila se da, kako kaže, bude zanimljiva. Kako je predavala biologiju, nauku o životu, uvek je davala primere iz svakodnevice.

• Uvek im dam neki primer iz života, onda se oni sete, aha, to se desilo i meni, zainteresuju se, onda svi žele da ispričaju šta im se desilo. Uspevala sam da postignem balans i da ne budem dosadna. Ne sme da vas prođe žar da to radite, ističe sagovornica.

Profesorka naglašava da je učenici nisu doživljavali kao blagu profesorku koja je „delila ocene tek tako”, uvek je isticala da se ocena zarađuje, a ne dobija, kao i da je potrebno da uče zbog znanja, a ne zbog ocene. Navodi da je van gradiva bila đačka majka, jer se posao nastavnika ogleda ne samo u obrazovnom, već i u vaspitnom smislu.

Iako je već par dana u penziji, profesorka se ne zaustavlja, kaže šaljivo da je puna energije, te da se ona pitala, ne bi se ni penzionisala. Nastavlja da uči i da druge uči, pripremajući buduće studente za studije medicine, biologije, stomatologije.

Piše: Sandra Solujić

Video: Lazar Novaković

Fotografije: Privatna arhiva