Poziv kandidatima za popisivače u poljoprivredi bio je otvoren do 21. avgusta, a trebalo je da kandidati popune elektronsku prijavu. Jedan od uslova bio je znanje rada na računaru i mogućnost pristupa internetu tokom perioda angažovanja.
Drugi korak trebalo je da bude „intervju“ sa kandidatima, a kako je on tekao, možda najbolje govori prigovor koji je jedan „intervjuisanih“ Predrag Petaković uputio komisiji iako je, kako kaže, „svestan okolnosti da će i institut prigovora,kao i sam proces konkursa biti obesmišljen“.
- Samo letimičnim pogledom na rang listu, može se uočiti da je ukupan broj bodova dobijen zbirom bodova dokumentacije (od 8 do 20) i broja bodova nakon intervjua(od 6 do 15). Broj bodova za dokumentaciju nije sporan, jer su jasno i transparentno definisani kriterijumi. Broj bodova utvrđen intrevjuom je potpuno sporan i diskutabilan. Pre svega zato što intervjua nije ni bilo. Bio je to dvominutni protokolarni razgovor prilikom predaje dokumentacije, koji se ne može nazvati ni ćaskanjem, jer je ćaskanje ozbiljniji i duži razgovor uz kafu.
Petaković u prigovoru ističe da je „intervju za posao mnogo ozbiljnija forma, koja podrazumeva niz pitanja na osnovu kojih poslodavac može da stekne uvid u kompetentnost kandidata, što podrazumeva poznavanje oblasti rada (u ovom slučaju poljprivrede), komunikativnosti, elokventnosti, poznavanje rada na računaru…“
- Poslodavcu kao da to nije bitno( u šta sumnjam), već nekom čudnom metodom, samo njima znanom, utvrđuje broj bodova za svakog kandidata. Siguran sam da je Zavod za statistiku potpuno kompetentan da osmisli efikasan intervju za izbor kandidata i da je to možda i uradio, ali su politički nalogodavci dostavili „svoje kriterijume“ za formiranje liste kanditata. Tako su ponovo potcenili struku i demonstrirali bahatost i nasilje.
„Kriterijumi“ su, kaže, „politički uticaj (u krivičnom zakonodavstu definisan kao trgovina uticajem), pripadnost određenoj političkoj grupaciji(kvalifikacioni element) ili politička nepodobnost (diskvalifikacioni element), nepotizam, prijateljske veze, a sve to skupa se, ocenjuje, zove korupcija.
- Može se steći utisak da regularnost popisa i krajnjeg rezultata nije ni bitan. Važno je otaljati posao, a za poljoprivredu ionako nema ko da brine.
U odgovoru predsednika Komisije Saše Simića kaže se da su „članovi popisne komisije su na osnovu ličnog mišljenja i određenih smernica iz Uputstva za obavljanje razgovora dodeljivali bodove svakom
kandidatu“.
- Zbir je išao od 0 do 15 (komunikativnost, timski rad, dostupnost, uvažavanje drugih, pitanja…). Međutim, za razliku od prethodnog Popisa u kome je bilo preko 400 učesnika, ovog puta za klaster naselje Kragujevac od 94 pozvanih kandidata na intervju, a većina su bivši instruktori i popisivači, trebalo je izabrati samo 17, piše Simić u odgovoru Petakoviću.
Inače, popis poljoprivrede biće od 1. oktobra do 15. decembra 2023, a prvi rezultati očekuju se najkasnije do 31. januara 2024. godine. Konačni, kako je ranije najavljeno, biće objavljeni sukcesivno do kraja 2025. godine.
U popisu će učestvovati ukupno 4.000 ljudi, od čega 3.000 popisivača, a biće obuhvaćeno oko 680.000 domaćinstava, pravnih lica i preduzetnika koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Naveo je da je finansiranje popisa obezbeđeno iz budžeta Srbije, ali i pretpristupnih fondova EU IPA 2018.