U Kragujevcu je evidentirano 106 divljih deponija. Njihovo uklanjanje ide na teret vlasnika parcela na kojima su nastale iako, najčešće, oni sa nastankom deponija nemaju nikakve veze.
Na prilazu gradu, na mnogim mesta mogu se videti divlje deponije što na javnim površiama, što na privatnim posedima i to baš nije reprezentaivna slika ni za ovaj grad, njeno rukovodstvo, niti za same njene građane. Jedna od 106 divljih deponija, koliko je ukupno evidentiranu po poslednjem popisu iz marta 2015. godine nalazi se i velika, u Panonskoj ulici i oko reke Uglješnice sa dosta takozvanog krupnog otpada.
„Nažalost u Kragujevcu postoji velki broj divljih deponija, preko sto. Najveći su problem u perifernim delovima grada, mada mogu se javiti i u nekim centralnim delovima grada, ali manjeg obima. Do pre pet-šest godina bio je problem što JKP „Čistoća” nije skupljalo otpad po selima i nekim rubnim mesnim zajednicama. Međutim, od 2011. prikuplja komunalni otpad iz svih gradskih, prigradskih i seoskih sredina. Praktično svi stanovnici su obuhvaćeni prikupljanjem otpada, možda ne u idealnom obimu, ali u skladu s finansijskim sredstvima“, kaže mr Dragan Marinković, šef Službe za zaštitu životne sredine.
On napominje da nema toliko bačenog komunalnog otpada na mestima koja za to nisu predviđena, koliko ovog drugog kabastog, građevinskog otpada. I vrlo malo osoba je kažnjeno zbog toga.
Subvencije 16,5 miliona za čišćenje
Dok za takozvane divlje deponije na javnim površinama postoji lek, s obzirom da je grad za ovu godinu opredelio 16,5 miliona dinara subvencije JKP „Čistoći” od ekološke takse, upravo za njihovo uklanjanje, ali i za nabavku novih kontejnera kao i deo za nabavku za reciklažni centar, druge deponije moraće o svom trošku da uklone vlasnici parcela, iako je to nepravedno prema njima, jer oni su najmanje krivi što se neko drznuo da na njihovom zemljištu istovara šut i smeće, ali zakon tako kaže.
Naime, da bi vlasnici izbegli da to sami finansiraju trebalo bi prvo da uđu u trag nesavesnim osobama koje izbacuju otpad na toj lokaciji i da podnesu prijave Komunalnoj inspekciji. Ali da bi nemarni bili i sankcionisani kod sudije za prekršaje, nije dovoljno da se u nekoga uperi prst i daju njegove generalije, potrebno je mnogo više od toga – da ih komunalna inspekcija uhvati na delu, što baš i nije lak posao s obzirom da se vrlo često za takve stvari koristi gluvo doba noći, u suprotnom nema dokaza i predmet „pada u vodu”.
U praksi se najčešće dešava da komunalna inspekcija, koja vrši nadzor, nalaže vlasnicima zemljišta da je sami očiste i dobro obezbede lokaciju i na taj način spreče dalje širenje deponije na svojoj parceli.
Međutim, kaže Marinković, često se dešava da na udaljenosti od 300 metara od očišćene i ozelenjene površine, nikne nova deponija, jer prosto su građani navikli da tom potezu bacaju sve i svašta. Poseban problem je ambalaža hemijskih proizvoda, opasnog kućnog otpada i hemikalija za tretranja, koje završavaju nekontrolisano u zemljištu ili pijaćoj vodi.
Po rečima Marinkovića postoji plan plan čišćenja divljih deponija i to je u ingirenciji JKP „Čistoće”, jer oni prave raspored gde će i šta raditi i grad se u to ne meša. Oni im prebace kompletan planiran iznos subvencija odjednom. Građani sami prijavljuju problem divljih deponija mesnim zajednicama, a one posreduju kod „Čistoće” da se što pre uklone, jer je to lakši put, mada građani mogu to učiniti i direktno obraćajući se „Čistoći”.
Lokacijski gledano, deponije uglavnom niču u prigradskim naseljima i na lokaciji oko groblja ili u njima samima, što nam je i potvrdio direktor JKP „Čistoća” Nemanja Dimitrijević.
Po njegovim rečima teško je izaći na kraj, jer taman što se jedna lokacija očisti, nikne u blizini neka nova i tako u krug.
Teško je, kaže, iskoreniti loše navike i lično smatra da bi edukacija, koja treba da počne od najmlađeg uzrasta, pomogla u nekom narednom periodu da se svest o ovom problemu podigne na viši nivo i sačuva zaštiti životna sredina.
Naplata odlaganja šuta na deponiji
Po Dimitrijeviću nije problem za nastanak divljih deponija što „Čistoća” naplaćuje u Jovanovcu odlaganje otpada, kada građani sami dovezu nego loša navika ljudi. Cena je 61 dinar po kubnom metru šuta, zemlje ili drugog krupnog otpada. To je, napominje, cena od pre tri-četiri godine i nisu je u međuvremenu korigovali. Druga mogućnost je iznajmljivanje takozvanih čamac kontejnera kapaciteta pet kubnih metara, naročito tamo gde ima krupnog otpada u većim količinama. Naplaćuje se po jednom kontejneru 2.037 dinara, ali u tu cenu ulaze i transportni troškovi „Čistoćinih” kamiona, koji prevoze te kontejnere – kade, što po njegovoj oceni uopšte nije skupo.
Kome se učini da je povoljnije da angažuju druge prevoznike i da će imati tako više uštede to mogu mogu da učine. Ali dešavalo se da uslugu plate nekom prevozniku, on novac stavi u džep, a šut i zemlju umesto na jovanovačku deponiju istovari na nekoj petoj lokaciji.
On napominje i kada bi uhavtili nekoga na delu nemaju prava identifikacije te osobe, tako da sankcionisanje generalno mora ići samo preko komunalnih inspektora.
Bilo je, primera radi, situacija da su njihovi radnici zaticali ljude koji su čitave džakove ostavljali pored kontejnera.
„Problem što građani i kada znaju i ko je bacio, neće da prijave, ili ukoliko i kažu i slučaj dođe do suda onda na sudu ne žele da potvrde, da se ne bi zamerali s komšijom“, kaže Marinković.
Inače, pre tri godine sprovedena je i jedna anketa na zahtev državne Agencije za zaštitu životne sredine u svim mesnim zajednicama. Angažovani su ljudi iz MZ računajući i seoske i zadatak je bio da lociraju gde su divlje deponije i naprave presek – kog su obima. Posle toga se pravio i program njihovog uklanjanja.
Elizabeta JOVANOVIĆ