Kako rade kragujevačke mesne zajednice u kojima SNS nema vlast

Nakon izbora za članove Saveta građana mesnih zajednica, koji su u Kragujevcu održani u oktobru prošle godine, malobrojne su mesne zajednice, kakve su Pivara, Lepenica ili Petrovac, u kojima SNS nije zaokružila svoju vladavinu.

A kako one rade osam meseci kasnije i da li je to što nisu u „sistemu“ Srpske napredne stranke smetnja za razvoj lokalne zajednice? Predsednik MZ Pivara i član udruženja građana „300 Kragujevčana”, Aleksandar Radojičić kaže da je saradnja sa gradom „korektna“, ali „ne daje naročite rezultate“.

Raojičić Udruženju „300 Kragujevčana“ priključio jer mu se, kako kaže, dopala čitava organizacija, priča, kao i samo ime organizacije. Kao rođeni Pivarac ponudio je pomoć u rešavanju lokalnih problema, a zatim je udruženje na lokalnim izborima, zajedno sa grupom građana „Ljubitelji Pivarskog parka”, odnelo pobedu nad kandidatom Srpske narodne partije. Radojičić kaže da posebno zadovoljan pobedničkim rezultatom i sa druge strane Lepenice.

Na temu komunikacije s gradom i predstavnicima SNS, kao pripadnicima vladajuće većine u gradskoj skupštini naš sagovornik kaže da je ona korektna, ali ne daje naročite rezultate:

• Nismo imali neku odbojnost od početka. Išli smo na razgovore sa Dašićem u vezi sa Pivarskim parkom i tako da se prepozna taj deo preko Lepenice jer je u pitanju katastrofa. Mislim da je to jedini deo grada u koji nije ulagano godinama, ako ne i decenijama. Strašno je da se putevi rade svuda, a da u Pivari koja je u takvoj blizini centra nije urađen nijedan asfaltni put. Nemamo mobilijare za decu. Da bi se igrala deca, mi moramo da pređemo Lepenicu. Bukvalno prvi mobilijar je kod Perona. Mislim, otvorili smo neke priče i naveli stvari koje nedostaju Pivari – naročito Energetika, pepeo i tako to. Oni su malo uvideli kakvo je stanje, verovatno pošto je bio njihov partijski lobi jednostavno nisu obraćali pažnju, već su radili pro forme, zaključuje Radojičić.

Radojičić smatra i da je dobro da se građani udružuju u lokalnoj zajednici:

• Dobro smo se uigrali. Dosta stvari smo uradili. Mesna zajednica nema sredstava, dakle samo volja, samo upornost. Sve što je bilo do nas – sredili smo: sve sijalice, za košenje trave stalno apelujemo da dođu, pošto je Pivara jedna od zelenijih površina, imate veliki Pivarski park koji jednostavno već deset godina nije u funkciji. Tu smo uspeli preko organizacije da izborimo izvođenje ekpeprtize zemljišta, jer Pivarski park je neupotrebljiv; čak ima zabranu korišćenja zbog eventualnih klizišta, ali sada je urađena ekspertiza na 120 strana. Zaključak je da nema klizišta, već samo nekoliko manjih saniranja. I eto, već deset godina kako je zabranjeno – preko, ne znam: 13, 14, 15 godina kako se desilo to klizište: kažu, na osnovu seče nekog drveta koje je tu bilo, a koje su vadili, pa je došlo do pomeranja tla. Jedan od najlepših delova grada, teren koji ima istoriju i tradiciju već godinama ne radi.

Najveći problemi koji muče mesnu zajednicu u Pivari jesu nedostatak sredstava, kao i odnos sa službama.

• Da imamo bilo kolika sredstva: trenutno su 0… Nikakva sredstva se ne daju mesnim zajednicama – to su samo sredstva održavanja prostorija. Mesna zajednica Pivara koja i nema mesnu zajednicu, nego imamo iznajmljenu kuću u kojoj se obavlja sve. Tako da se to plaća – mislim 40.000 dinara na mesečnom nivou sa sve komunalijama i samo ta sredstva se daju. To je milion dinara godišnje: kad kažete „milion dinara dali su mesnoj zajednici Pivara” – ne, nisu dali mesnoj zajednici Pivara, to je samo za trošak. Znači, mi nikakvih sradstava nemamo – ama baš nikakvih. Štaviše, mogli smo sami da utičemo, da zaposlimo čoveka da kosi jer, jedan od problema proleće-leto je komunalna služba koja ne može da stigne na ovoliki grad da dođe u normalnom terminu. Oni dođu, ali nema ih dva meseca – dva meseca, podigne se trava: onda imamo pritužbe građana, pa onda zovi komunalno i tako ukrug. Najviše se žale ljudi na travu, na dečje igralište koga nema, sijalice kojih nema.

Kako Radojičić zaključuje, problemi mesnih zajednica ne dopiru odatle koja opcija je na vlasti, već se pojavljuju podjednako na svim mestima.

• Organizovali smo se da uradimo table ulica koje nedostaju – mnogo ih je. Mislim da u Pivari preko pedeset ulica nedostaje, pedeset ulica nije označeno kako treba. Tako da, to što je bilo do nas, do ljudstva, do upornosti – mi smo sve uradili, ali neke malo veće stvari: eto, taj mobilijar koji ne znam koliko košta – možda 10.000 evra – što je za grad ništa, ali jednostavno za to možda i nema razumevanja. Kažem, bili smo tamo na razgovoru i oni su načelno prepoznali problem i ne mogu da kažem da smo zbog toga što smo grupa građana, a ne SNS, po tom pitanju gurnuti u stranu. Ne, vidim da je isti problem svuda – tako da nema političke barijere.

Na pitanje ima li naznaka o mogućoj promeni situacije, naš sagovornik odgovara da su sva obećanja u vazduhu: „ako ovo, ako ono, ako se proda nešto tamo onda će onamo…”. Radojičić za takve metode planiranja navodi da „nemaju nikakvu priču” i, mada ne sumnja u dobre želje gradske vlasti, ističe svoje nezadovoljstvo njenim delovanjem.

Piše: Janko Milošević