Od samog početka pandemije u Šumadijskom okrugu i Kragujevcu, što se tiče zdravstvenih ustanova sve informacije objedinjene i na jednom mestu stizale su od doktora Dragana Vasiljevića, direktora kragujevačkog Instituta za javno zdravlje. Tako je i danas, na izmaku druge godine pandemije.
Od mart prošle godine, već 22 meseca, svi novinari u Kragujevcu i Šumadiji su upućeni na informacije, koje Vasiljević objedinjene iz 16 zdravstvenih ustanova u Šumadijskom okrugu svakoga dana šalje medijima i javnosti (na preko 300 adresa). Vasiljevićevi, svakodnevni izveštaji, kako je duhovito primetio naš kolega Miroslav Miletić – Mića Turčin „konačno su pomirile sve kragujevačke novinare” na njegovoj viber grupi za medije.
Ono što njegove izveštaje razlikuje od svih ostalih informacija vezanih za kovid-19 nisu samo puke brojke: novoobolelih, testiranih, hospitalizovanih… već i brojni saveti koje svakonoćno šalje preko viber aplikacije a tiče su očuvanju i poboljšanju imuniteta, toliko bitnog u doba korone.
– U početku su to bili opšti, protivepidemiološki saveti koje su upućivali svi zdravstveni radnici ali sam video da to nije dovoljno. Bilo je puno dezinformacija, slušao sam i čitao sve i svašta… Od najužeg kruga rođaka i prijatelja, preko društvenih mreža, medija, do zdravstvenih ustanova… Svako je pričao svoju verziju priču i varijantu šta je najbolje za jačanje imuniteta. To može da bude i opasno po zdravlje ako neko uzima na svoju ruku nešto što nije preporučljivo, kaže doktor Vasiljević, koji je po specijalizaciji nutricionista.
Pošto je to baš njegova struka krenuo je sa svakodnevnim savetima i preporukama za jačanje imuniteta. Po njemu (kao i po SZO) u tome su presudna dva faktora: pravilna ishrana i fizička aktivnost.
– Da bi se hranli ispravno (pa i ne samo u pandemiji) neophodno je da svakog dana da uzimamo tri grupe namirnica: mlečne proizvode, povrće i voće. To je jasno ali je sledeće pitanje koliko i kako?
Obavezno pola litra svakoga dana tečnog mlečnog proizvoda, bez obzira da li je u pitanju: mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko… (praktično po šolju ujutro uveče) savetuej doktor Vasiljević, dodajući da je potrebno to da „pojačamo” i obaveznim parčetom sira (50 do 60 grama) dnevno.
– U mlečnim proizvodima imate najviše kalcijuma i fosfora koji su neophodni kostima, mišićima i nervima u našem telu. A takođe oni imaju najbolji odnos kalcijum i fosfora (2:1), kao i amino kiseline i visoko vredne proteine nephodne za formiranje imunoglobulina i antitela, navodi on.
Povrće je neophodno unositi u organizam svakoga dana, oko 400 grama.
– To zaivisi od osobe do osobe ali je to otprilike količina dovolja zdravoj osobi jer sadrži vitamine, minerale, dijetna vlakna i antioksidanse koji jačaju imunitet i stvaraju otpornost organizma, pojašnjava doktor Vasiljević.
Takođe, svakodnevno je obavezno i voće, po njegovom preporuci najbolje dva puta u toku dana (pre i popodne) kao užine.
– I unos voća se određuje prema konkretnoj osobi ali bi poželjno bilo da porcije budu od 200 do 400 grama, ili minimum 300 grama dnevno, napominje ovaj nutricionista.
To bi, uz dodavanje parčeta mesa ili ribe (barem tri puta nedeljno) bio idealan „recept” i zaokružena priča za očuvanje i osnaživanje imuniteta tako neophodan svima u vreme kovida.
– Riba ima visokovredne i lako svarljive proteine i aminokiseline bitne za stvaranje antitela i otpornost organizama ali čuvene omega 3 masne kiseline, značajne ne samo za formiranje imuniteta, već i kod kardiovaskularnih i reumatski oboljenje, navodi Vasiljević, dodajući duhovito da one čak smanju i obim struka.
Takođe riba u ishrani pomaže da ne dođe do stvaranja tromba, što je bilo fatalno kod nekih obolelih od kovida, pa se po njegovoj preporuci može uzimati i kao suplement uz ručak.
Fizičke aktivnosti doktor Vasiljević deli u dve kategorije. Klasične vežbe poput sklekova i trbušnjaka, koje svi trebamo da radimo svaki dan (osim osoba koje imaju smetnje sa kičmom – onda samo uz konsultacije sa ortopedom i fizijatrom) i kretanje, hodanje (makar pola sata svakog dana), bicikl (spoljni ili sobni), plivanje… u kombinaciji sa teretanom, aerobikom i fitnesom.
– Šetnja treba da traje makar 40 do 45 minuta. Prvih 20 minuta „trošimo” samo šećere, a tek potom „topimo” salo što je veom važno kod osoba koje imaju problema sa gojaznošću, kaže doktor Vasiljević, naglašavajući da spojem ove dve vrste fizičke aktivnosti poboljšavamo cirkulaciju i ubrzavamo metabolizam.
Hodanje je najbolje u prirodi, zelenilu, parku ili šumi pored vode, nikako po, svuda, zagađenim gradskim ulicama.
– Na takvim mestima, posebno posle kiše, sevanja i grmljavine, kao i kad pada dolazi do prave eksplozije kiseonika negativnih jona i ozona koji deluju izuzetno dobro na vaš imuniet, kaže on.
Naravno, Dragan Vasiljević, podseća da tek uz poštovanje svih epidemiloških mera, socijalnu distancu i obaveznu vakcinaciju možemo da pobedimo kovid-19.
Vernici koji su nedavno preležali kovid ne bi smeli da poste
U toku je Božićni post a doktor Vasiljević, ističe da osobe koje su nedavno preležale koronu ne bi smele da poste.
– Prilikom njihovog oporavka neophodna je što raznovrsnija ishrana: meso (govedina i belo pre svega – zbog gvožđa i hemoglobina), riba i mlečni proizvodi, ističe on, naglašavajući da i crkva razrešava od posta ljude koji su bili ili su još uvek teško bolesni, tako da on ne vidi da tu postoji sukob naučnog i crkvenog učenja.
Na pitanje, koliki je to period posle preležanog kovida, doktor Vasiljević kaže da on ne bi smeo da bude kraći od tri meseca, ali da to nije isto kod svakog. U svakom slučaju osobe koje su preležale koronu po putanju posta ili povratku intenzivnijim fizičkim aktivnostima trebale bi da se konsultuju sa svojim lekarom.