Koliko su nam vidljivi stari? Njihovi životi, potrebe i želje? Starost je danas teška neizvesnost, daleko od one idealistične vizije srećne i bezbrižne starosti, na izmaku radnog veka kada treba živeti dostojanstveno i ubirati plodove svog celoživotnog rada, truda i stvaranja.
Podaci o starima u Srbiji su poražavajući, kao i prizori koje svakodnevno viđamo – siromašni, potcenjeni, nevidljivi, često maltretirani, bolesni, piše portal Mašina.
Prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji ima preko milion i po osoba starijih od 65 godina, što čini preko 20% ukupne populacije. To znači da je svaka peta osoba u Republici Srbiji starija od 65 godina.
Prema analizi objavljenoj u posebnom izveštaju iz 2021. godine o položaju starih Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, „u stvarnosti, nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na „stvar“. Nisu dovoljno brzi jer su se oblikovali u neko drugo vreme i nije im pametni telefon stvar rutine sa „dva klika do uspeha“, ma šta on značio,“ navodi se u izveštaju.
Ogledalo društva treba da bude upravo njegov odnos prema starima, bolesnima, deci. Onima koje treba posebno čuvati, osmišljavati politike koje će im živote učiniti sigurnim i dostojanstvenim, koje će napraviti prostor da se osećaju kao vredni članovi ovog društva, kao što i jesu.
Diskriminacija
Da je diskriminacija starih prisutna u različitim oblicima pokazuju analize i podaci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugih istraživanja, uprkos zakonskom okviru koji broji pored Zakona o zabrani diskriminacije i brojne druge zakonske i podzakonske akte i ratifikovane konvencije. Diskriminacija starih se često dešava u kombinaciji sa nekim drugim svojstvom – materijalnim statusom, invaliditetom, mestom življenja ili polom.
Kao uzroci diskriminacije starih navode se stereotipi i predrasude o nesposobnosti starijih da donose racionalne odluke i nepoštovanje njihove autonomije, ali i drugi stereotipi kao što su oni da su stariji nesposobni, teret za društvo i opterećenje.
Kada je reč o ostvarenju prava na zdravstvenu zaštitu, kako se navodi u posebnom izveštaju Poverenice za ravnopravnost „ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ne treba da predstavlja problem ni jednom građaninu, bez obzira na mesto prebivališta, dijagnozu, godine starosti i druge karakteristike.
Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante) u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja.
Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.
Gerontološki centri i pomoć starima
Kako se navodi u pomenutom izveštaju, ukupan obuhvat starijih domskim smeštajem iznosi manje od 0,8%, što je daleko ispod proseka evropskih zemalja. Kada su u pitanju dnevne usluge u zajednici, u periodu 2015-2018. godine se nominalno više nego udvostručio broj korisnika usluge pomoć u kući za odrasle i starije. Ipak, obuhvat starijih građana ovom uslugom od 1,24% ukupne populacije 65+ je nizak naročito u poređenju sa razvijenim zemljama, navodi se u izveštaju.
Ukupan kapacitet Gerontološkog centra u Beogradu, u čijem sklopu radi nekoliko domova za stare, je 1182. Prema podacima ove ustanove, u toku prošle godine su kapaciteti bili popunjeni, a broj korisnika i korisnica je u porastu u odnosu na prethodnu godinu.
Institut „Pomoć u kući“ deo je politika socijalne zaštite i podrazumeva da oni koji su bolesni, stari ili teško pokretni imaju pravo na pomoć u kući. Ove poslove održavanja higijene stana i lične higijene, obezbeđivanja hrane, brige o lekovima i lečenju, ali i zadovoljenju kulturnih i socijalnih potreba obavljaju geronto domaćice. Geronto-domaćice ove usluge obavljaju zadržavajući se do dva sata dnevno u domaćinstvima, pet dana u nedelji, a ukoliko domaćinstvo broji više starih one će biti prisutne do tri sata.
Broj geronto-domaćica je manji nego što su realne potrebe. U 2018. godini, usluga pomoć u kući za odrasle i starije se pružala svih 12 meseci u manje od 50% jedinica lokalne samouprave, dok se u 19 lokalnih samouprava ova usluga pružala 6 i manje meseci, navodi se u izveštaju Poverenice. Na nivou grada Beograda njihov broj je, prema poslednjim dostupnim podacima, nešto manji od 700, dok je samo pre dve godine preko 600 starih samo u glavnom gradu bilo na listi čekanja za pomoć u kući, ali liste postoje u svakom gradu gde je usluga dostupna.
Ipak, kako se navodi u analizi Projekcije siromaštva starijih Fondacije Centar za demokratiju, javna briga za starije ostaje veoma ograničena uprkos sve starijem stanovništvu: „Većina starijih osoba kojima je neophodna pomoć, oslanja se na lične mreže. Iako je ovo najčešće pružana usluga socijalne zaštite, podaci iz 2016. godine pokazuju da je samo 1,5% starijih pokriveno javnom institucionalnom negom, uslugom dnevnog boravka (nege) ili uslugama pomoći (nege) u kući, i da su liste čekanja dugačke u većim gradovima. Privatne institucije su sveprisutnije, međutim, većina
stanovništva ne može da ih priušti.“ Da je situacija ove postpandemijske godine samo gora, dok čekamo zvanične podatke – možemo da pretpostavimo.
Siromaštvo
Penzija je osnovni institut socijalne zaštite, odnosno osiguranja, starijih od 65 godina. Prema podacima iz pomenute analize Centra za demokratiju, procenjena stopa siromaštva starijih u 2022. godini iznosila je preko 12%, što je skoro dvostruko više u poređenju sa nivoom pre krize izazvane pandemijom koronavirusa i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini, dok se, prema projekcijama istraživača očekuje dalji rast apsolutnog i relativnog siromaštva starih i u narednim godinama.
Prema podacima PIO fonda, ove godine je prosečna penzija iznosila oko 37800 dinara, dok penziju prima nešto više od milion i po ljudi. Najniži iznos penzije i manje od tog iznosa prima svega 14 odsto penzionera, tj. prema podacima iz decembra 2022. u tom trenutku 18.404 dinara u slučaju regularnih penzija i 14.469 u slučaju poljoprivredne, prenosi portal 021.
Niske penzije i rastuće cene života, posebno opterećeni troškovima lekarskih pregleda, lekova, dugotrajnog lečenja, plaćanja dodatnih usluga kako bi se olakšao život u starosti, ne ostavljaju puno prostora za dostojanstven život i starenje u blagostanju.
Sistemske politike brige i nege starih su nestale, iako nikada do kraja nisu bile ni izgrađene. Tako životni uslovi naših starih bivaju otpisivani kao posledica njihovih izbora, sposobnosti da se „snađu“, zarade, imaju mrežu podrške. Sve one funkcije koje država treba da obezbedi svakom građaninu i građanki u starosti, ostaje na nekim novim generacijama da grade i, nadamo se, izgrade.