Kako je SNS u Kragujevcu izgubila 18 mesnih zajednica

Na jednom biračkom mestu, za izbore u savete mesnih zajednica, grupa građana u Stanovu je osvojila 175, a lista koju je podržala Srpska napredna stranka 164 glasa. Na drugom je SNS imala 240 glasova, grupa građana 11. Mesna zajednica Stanovo tog 3. oktobra bila je jedina u kojoj se glasalo na dva mesta. Zvanično – zbog veličine lokalne zajednice. Nezvanično, grupa građana navodno nije ni znala da je drugo biračko mesto otvoreno.

Glasovi su se prošlog ponedeljka brojali do popodne a nakon što je SNS izgubila u 18 mesnih zajednica, od 57 u kojima su građani mogli da biraju između dve liste, pojedini funkcioneri te partije međusobno su razmenjivali poruke u kojima je pisalo – pukli smo.

Zvanično, od ukupnog broja birača upisanih u delu jedinstvenog biračkog spiska za područje grada Kragujevca, zaključenog na dan 13. septembra 2021. godine (152.426) na izbore za savete građana mesnih zajednica na teritoriji grada Kragujevca čiji su rezultati utvrđeni, izašlo je 16.373, što u procentima iznosi 10.74 %, stoji u Izveštaju Komisije.

Grupe građana činile su, uglavnom otcepljeni delovi SNS-a, njihovi koalicioni partneri poput Slavoljuba Bradonjića u Sušici, ili Dušana Zeke Aleksića i pokreta „300 Kragujevčana“ na nekoliko biračkih mesta. Sa nekih biračkih mesta, na kojima su pobedile grupe građana, Glasu Šumadije stizale su poruke: Mi nismo otcepljeni SNS.

Nedelju dana po zatvaranju biračkih mesta Dušan Zeka Aleksić kaže da „grupa građana 300 Kragujevčana i pokret Volim selo svoje – Dušan Zeka Aleksić, nije učestvovala na izborima za savete mesnih zajednica:

• Sledeći svoja programska načela pozvali smo građane da se kandiduju i da izađu na izbore da glasaju za najbolje predstavnike svojih mesnih zajednica. Među njima je bilo i članova naše ili neke druge organizacije ili stranke ali i ljudi koji nisu pripadnici nikakvih organizacija, to je nebitno.

Alkeskić, čija je lista, za koju kaže da je nije bilo, u Erdogliji izgubila za četiri glasa, sada kaže da je „bitno oživeti institucije mesnih zajednica, što je bila „jedna je od sedam tema koje su kandidovali u kampanji“:

• Da bismo oživeli institucije mesnih zajednica, moramo da u savetima imamo vredne aktiviste. Čvrsto smo uvereni da je dobro i korisno da u svakom naselju komšije izaberu ljude za koje smatraju da mogu uspešno, u saradnji sa gradom, da rade na rešavanju problema u njihovoj mesnoj zajednici. Niko ne poznaje probleme naselja i prioritete za njihovo rešavanje bolje od meštana tog kraja. Kandidati koji su pobedili po naseljima ili selima pobedili su na svoje ime, svojim radom, svojim integritetom kod komšija i njihove rezultate ne bi trebalo da svojata bilo koja stranka ili drugi politički subjekt.

Za člana užeg rukovodstva Pokreta KG priča Bojana Stojadinovića rezultati izbora za savete MZ nisu iznenađenje:

• Izbori za Savete građana Mesnih zajednica su po definiciji i slovu zakona vanstranački, ali praksa je da skoro iza svake grupe građana koja učestvuje na ovim izborima stoji neka stranka ili grupacija koja kroz ove izbore ostvaruje neki politički uticaj. To što ovi izbori nisu prošli onako kako se očekivalo, jednobrazno,  za mene nije iznenađenje i pokazuje da je na tom mikro – lokalnom nivou i dalje bitnije koji čovek se kandiduje nego koja politička grupacija stoji iza njega.  Svakako, smatram da će politička heterogenost u Savetima MZ doneti raznovrsnije ideje i bolju realizaciju poslova na lokalu, i probuditi kod građana potrebu za političkim pluralizmom.  Bez obzira na skromnu izlaznost, i to što su u nekim MZ dobre rezultate napravile grupe građana koje uživaju podršku i nekih koalicionih partnera dominatne stranke u vlasti, analitički gledano ovi izbori su ostvarili veći efekat nego celokupno delovanje opozicije u gradu od izbora pa do danas.

Milan Milosavljević iz Narodne stranke kaže da bi na izborima za savete mesnih zajednica trebalo da se glasa „direktno, za ime i prezime ne za stranku ili grupu građana“:

• Smatramo da je rad saveta mesnih zajednica obesmišljen, pa smo zbog toga i savetovali građane kao i naše članove da sami odluče da li će izaći na ove izbore. Nije ni toliko važno na koliko izbornih mesta je pobedu odnela neka od grupa građana, koliko je bitan podatak da je na te izbore izašlo svega desetak posto biračkog tela i to je podatak koji ukazuje da je ogromna većina birača nezadovoljna, da ne podržava ovakav sistem i da ovakav društveno-politički ambijent mora da se menja. Izbori su takvi da se glasa direktno, za ime i prezime pa samim tim ne možemo da budemo sigurni koje su to grupe građana . Sa druge strane, SNS i pojedini lokalni pokreti koji blisko sarađuju na lokalu, od 153.000 upisanih birača, uspeli su da animiraju svega 16.000, što može da bude dobar pokazatelj da je mnogo više onih nezadovoljnih i nezainteresovanih, mnogo više onih koji ne podržavaju ovakav sistem.

Milosavljević kaže da će se „Narodna stranka zalagati da mesne zajednice dobiju veće nadležnosti, da se donošenje odluka spusti na nivo mesnih zajednica, da svaka mesna zajednica dobije svoje budžete, da imaju planove i realizaciju istih“:

• Cilj bi trebalo da bude da se što veći broj građana uključi u rad svojih lokalnih zajednica i da sami građani odlučuju koji su im prioriteti.

Da SNS nije biranje prepustila slučaju svedoče i tvrdnje pojedini članova te partije da je bilo angažovano 20 automobila koji su prevozili biračke. Novinar Radija slobodna Evropa i dopisnik agencija FoNet iz Kragujevca Branko Vučković ocenjuje da je „sigurno da ovakav izborni rezultat  neće proći nezapaženo u centrali Srpske napredne stranke, čiji predsednik Aleksandar Vučić insistra na apsolutnim pobedama i vrlo je verovatno da će kragujevački odbor biti sankcionisan, tim pre što se tako ozbiljan propust dogodio u vreme predizborne kampanje za parlamentarne izbore u aprilu naredne godine“:

• Nekome iz Beograda iz Glavnog odbora SNS se može učiniti da njihove kragujevačke kolege nisu smele da dozvole takav luksuz i da, za primer ostalima, moraju biti ozbiljno kažnjeni. Sklon mišljenju da izborni debakl SNS nije posledica slabosti Gradskog odbora, već izraz snage osvešćenih građana Kragujevca, nezadovoljnih učinkom SNS vlasti.

Razloga za nezadovoljstvo, kaže Vučković, ima mnogo na svim nivoima, od „zidanja Skadra na Bojani“ u šta se pretvorila rekonstrukcija Gradske tržnice u Kragujevcu do afere Jovanjica:

• Neslavan rezultat kandidata SNS na proteklim izborima za savete mesnih zajednica u Kragujevcu pokazuju da u javnosti postoji raspoloženje za promene i da aktuelni režim nije nedodrljiv i nepobediv, pogotovu ako se obezbede bar minimalni uslovi za fer i poštene izbore, a koliko mi je poznato osim u Adžinim livadama nije bilo nekih ozbiljnijih incidenata.

Vučković smatra da opozicione stranke u Kragujevcu rezultate izbora za savete mesnih zajednica mogu shvatiti „kao ohrabrenje“. S obzirom da su pojedine od njih pozvale građane da bojkotuju te izbore, pitanje je da li su ovi rezultati ohrabrenje njima, ili građanima.