Čak 820 miliona dinara opredeljeno je za subvencije gradskim preduzećima u Kragujevcu za 2024. godinu. Rečnikom opozicione odborničke grupe ‘’Za Kragujevac-Znamo se’’- jedan ceo, novi, zatvoreni bazen.
Nije tajna da gradska javna komunalna preduzeća i privredna društva u Kragujevcu već godinama dobijaju ‘’bust’’ od strane grada u vidu subvencija, kako bi fiskalnu godinu završili u plusu, pa čak pokrili i plate.
JKP ‘’Šumadija’’
Ove godine, a pre ‘’busta’’, pojedinim preduzećima odobreno je i poskupljenje usluga. Tačnije, cene pojedinih usluga najvećeg gradskog Javno komunalnog predezeća (JKP) Šumadija, koje je, što bi se narodski rečeno nadležno za ‘’sito i rešeto’’, od parking servisa do groblja, od 1. septembra su poskupele. I to je drugo poskupljenje u ovoj godini.
U februaru su cene odvoza smeća za domaćinstva poskupele za 5 odsto, cene parkinga na javnim parkiralištima za 16, dok su u javnoj garaži cene usluga poskupele za 20 odsto. Poskupele su i pogrebne usluge za 10 odsto.
Osam meseci kasnije, poskupljuju iste usluge. I to cena parkinga za 27 odsto, dok cena iznošenja smeća raste za vrtoglavih 40 odsto.
Do poskupljenja dolazi ‘’zbog usaglašavanja cena sa drugim gradovima, konstantnog rasta cena na tržištu i povećanja troškova vršenja usluga’’, objasnili su tada iz Sektora za parking JKP ‘’Šumadije’’.
Sva ova poskupljenja, čini se, nisu bila dovoljna pa je grad rešio da subvencijama u vrednosti od 32 miliona dinara, dodatno ‘’pripomogne’’ JKP ‘’Šumadiju’’.
’’Treba namiriti sva gladna usta’’, rekli bi zli jezici, jer bi u JKP ’’Šumadiji’’, bar prema planu s početka godine, trebalo da bude 659 stalno zaposlenih. Još 38 zaposlenih na određeno, kao i dodatnih 175 radnika angažovanih preko agencije.
Prosečna plata sredinom godine u JKP ’’Šumadiji’’, iznosila je nešto više od 80 hiljada dinara, dok se plata rukovodioca kreće 170 do 200 hiljada dinara.
I sve to možda ne bi bilo ni čudno da sredinom iste ove godine nije izašla informacija da je isto to preduzeće dužno više od milijardu dinara prema dobavljačima i po kreditima.
Dodatno ’’upumpavanje’’ u JKP ’’Šumadiju’’ u vidu subvencija od 32 miliona, čini se neće mnogo promeniti stvari, ali se isto tako čini i da se ’’nasipa’’ u rupu bez dna. Jer pomenuto preduzeće ne posluje sa profitom od svog osnivanja 2018. godine.
Javno stambeno preduzeće ’’Kragujevac’’
Subvencije u visini od 75 miliona, otišle su i u Javno stambeno preduzeće (JSP) ‘’Kragujevac’’, koje faktički ni nema javnu delatnost, jer im se posao svodi na naplatu računa gore pomenutog JKP ‘’Šumadija’’, ali i gradske ‘’Toplane’’.
- Delatnost preduzeća: Vođenje Sistema objedinjene naplate komunalnih i drugih usluga, obuhvata poslove formiranja i održavanja baze korisnika komunalnih usluga, štampanje već obračunatih usluga i distribuciju cca 60.300 mesečnih uplatnica, naplatu komunalnih usluga i uredno prenos naplaćenih iznosa komunalnim preduzećima. Vršimo pravnu zaštitu potraživanja komunalnih preduzeća putem opomena i utuženja korisnika koji kasne sa uplatama ili ne plaćaju usluge, stoji na sajtu ‘’Stambenog’’.
Prema informacijama do koji je došlo udruženje ‘’Za Kragujevac-Znamo se’’ i pored toga što Javno ‘’Stambeno’’ ima isključivo ulogu naplate računa, njihovo poslovanje ‘’debelo’’ je u minusu.
- Javno ‘’Stambeno’’ koje ima 49 zaposlenih ima prihod od 53 miliona dinara, ali su zato njihov poslovni rashod 171 milion dinara, gde samo na plate odlazi gotovo trećina, odnosno 64 miliona, kaže šef poslaničke grupe ‘’Za Kragujevac-Znamo se’’ u Skupštini grada, dr Miroslav Stojanović Džiga.
‘’Niskogradnja’’, ‘’Putevi’’ i ‘’Sajam’’
Subvencije u visini od 8,5 miliona dinara dobili su i JKP ‘’Niskogradnja’’, 18,5 miliona Javno preduzeće ‘’Putevi’’ Kragujevac, a čak 58,5 miliona otišlo je ‘’Šumadija sajmu’’.
- Ono što je interesantno jeste da recimo Javno preduzeće ‘’Putevi’’, koje ima prihod nula dinara, ima trošak od 12,5 miliona, dok im je poslovni rashod 16 miliona dinara. ‘’Niskogradnja’’ takođe prihoduje nula dinara, dok su njihovi poslovni rashodi 3 miliona, a troškovi plata 2,5 miliona, kaže dr Stojanović.
Kada je reč o ‘’Šumadija sajmu’’, gde je broj zaposlenih 31, prosečna bruto plata iznosi 111 hiljada dinara. S toga ni ne čudi podatak da samo na plate odlazi 41 milion, bruto, dok je ukuni poslovni rashod duplo veći, a prihod gotovo duplo manji.
- Troškovi proizvodnih usluga iznose 18 miliona dinara, materijalni troškovi – za energiju, gorivo i ostalo – 8,5 miliona dinara… Dakle ukupni poslovni prihod ne pokriva osnovne troškove proizvodnje, već se trošak plata direktno pokriva iz gradskog budžeta, naglašava dr Stojanović.
JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’
Još jedno gradsko preduzeće koje je ove godine podiglo cene svojih usluga, jeste JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’. Takođe u februaru, cena ove usluge u glavnom gradu Šumadije skočila je ‘’tek za 20 odsto’’, kako je tada istakao direktor ovog preduzeća, Nebojša Jakovljević.
- Poskupljenje od 20 procenata je tek da se kaže poskupljenje. Ali to je procenat koji je prihvatljiv za grad Kragujevac, glasila je izjave direktora Jakovljevića.
Ovo ‘’tek’’, rukovodstvo ‘’Vodovoda’’ objasnilo je rečima da je uz ‘’analizu stanja neophodno povećanje cene vode od 38,3 odsto’’.
Amin za novo poskupljenja za sada nisu dobili, ali subvencije jesu. Tako se na račun ovog preduzeća našlo dodatnih 52 miliona.
Centar za strna žita
Centar za Stran žita i razvoj sela, subvencionisan je od strane grada sa 50 miliona dinara. Sa svega 26 zaposlenih, ovo preduzeće ima 12 miliona dinara prihoda, ali i gotovo sedam puta veće rashode, od kojih čak 41 milion odlazi na plate.
Rečnikom pomenute opozicione ‘’Znamo se – Za Kragujevac’’, ako se privredna društva se osnivaju kako bi poslovala sa profitom na tržištu, zašto onda primaju subvencije od strane građana Kragujevca?
- Ili ako je pomenuto preduzeće u funkciji razvoja sela, zašto se ne finansira iz agrarnog budžeta? A ako se pak bavi naukom ,onda bi moralo biti na budžetu Univerziteta ili je država dužna da im obezbedi status Instituta, jer grad obavezu finansiranja visokog školstva nema, poručuju iz ‘’Znamo se’’.
eKG InfoData i BiC
Novac Kragujevčana, u vidu subvencija dobila su i Privredna društva poput Biznis inovacionog centra (BiC) u visini od 11 miliona, kao i Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja u visini od 18 miliona.
- BiC ima 6 zaposlenih, gde je prosečna plata 144 hiljade dinara. Njihov prihod iznosi svega 270 hiljada, ali im je zato poslovni rashod 15 miliona, od čega dve trećine ide samo na plate. Kod EKG Info Data je još gora situacija. Subvencije od 15 miliona, sa 6 zaposlenih i prihodima od 2 miliona dinara. Dok je rashod 14 miliona dinara, od koji na plate odlazi više od 80 posto, objašnjava dr Stojanović.
Radio televizija Kragujevac (RTK)
Novac građana Kragujevca tako odlazi i na subvencionisanje rada najpre privatizovane, pa ponovo otkupljene medijske kuće, Radio televizije Kragujevac.
Ova medijska kuća, čiji se program vrlo često svodi na prenos aktivnosti predsednika države i to reemitovanjem signala privatih medijskih kuća sa nacionalnom frekvecijom, od grada je za 2024. dobila subvencije od 65 miliona dinara.
Plate zaposlenih na RTK za nijansu su niže od ‘’beogradskih’’, a s obzirom na to da je, doduše nezvanična gledanost na nivou statističke greške, teško da bi bez pomenutih subvencija ova medijska kuća bila u stanju da zaradi i za plate zaposlenih.
SPD Radnički
A tu je i najveći ‘’dobitnik’’, Sportsko društvo (SPD) Radnički, na čiji je račun ove godine legla gotovo trećina od ukupne cifre izdvojenih subvencija, odnosno 281 miliona dinara. Ovo sportsko društvo osnovano je za vreme gradonačelnika, Radomira Nikolića (sina bivšeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića).
O stanju SPD ‘’Radnički’’, najbolje govore sportski objekti koji se nalaze u njihovoj nadležnosti. Bazeni u Kragujevcu, kako otvoreni, tako i zatvoreni gotovo da su bez održavanja. Građani su se letos žalili na pojavu žaba u njima, a tokom održavanja kvalifikacije za Ligu šampiona, voda u bazenu je znala biti i zelene boje. Dok je nešo ranije nastao problem i na prvenstvu Srbije za kadete, kada su takmičari zatekli prazan bazne. Slično je i sa halama i terenima, u koje se gotovo ni ne ulaže, dok novi nisu ni na pomolu.
Grad kao slamka spasa
Od brojki može da zaboli glava ili da vam se barem zavrti. Ali kada se stvari poslože crno na belo, dođe se na kraju do prostog zaključka. Većina ovih preduzeća, da ne kažemo sva, ne bi mogla da pokriju ni osnovne troškove bez dodatne pomoći grada. A zašto pomagati ili oživljavati nešto što iz godine u godinu samo pravi gubitke, vlast nema validan odgovor ili ga bar ne može naglas reći.
Čak sedam javnih preduzeća u Kragujevcu sa ukupno 129 zaposlenih, ne dobacuje godišnjim prihodima ni do 100 miliona dinara. Ali zato rashoduje gotovo četiri puta više, od čega 182 miliona ide samo na zarade. U prevodu, ne zarađuju ni za sopstvene plate.
Najnovijim subvencijama od strane Grada, sedam javnih preduzeća dobilo je ‘’pomoć’’ od 237 miliona dinara, čime će plate, koje se u proseku kreću od 111 do 150 hiljada, biti namirene. A nešto će i da pretekne, ne bi li se namirilo i po koje dugovanje.