Javna rasprava o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa Srbije do 2024. godine koja srpsko sudstvo vidi kao nezavisno, samostalno, moderno, efikasno, odgovorno i otvoreno prema građanima i društvu, upravo je počela u Kragujevcu. U okviru trategije razvoja srpskog pravosudja predvidjene su, rečeno je u Kragujevcu, i mere za promenu Ustava Srbije.
- U oblasti nezavisnosti, na primer, glavni i prioritetni cilj je promena Ustava, što bi obezbedilo veću nezavisnost i samostalnost pravosuđa u celini, do jačanja pravosudnih institucija i organizacija i povećanja njihovih ljudskih i materijalnih kapaciteta, dok se u oblasti nepristrasnosti radi o jačanju etike, integriteta i odgovornosti pravosuđa, o principima koji sve više zaokupljaju pažnju i međunarodnih institucija, rekla je Majda Kršikapa, zamenica direktora Pravosudne akademije koja je, zajedno sa Snežanom Andrejević, savetnicom predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavila radni rekst Strategije.
Zamenik predsednika radne grupe za izradu Strategije Nenad Vujić ocenio je da se nakon reformi ulazi u fazu razvoja pravosuđa, jer kao zemlja koja je otvorila Poglavlje 23 u pregovorima za članstvo u EU, mora da odgovara obavezama u pogledu standarda koje treba da dostigne, a među njima je unapređivanje efikasnosti.
- U tom delu imamo i pitanje unapređenja ljudskih prava u pogledu dostupnosti pravde u okviru efikasnosti našeg pravosudnog sistema, kaže Vujić, napominjući da se napredak ne može zasnivati samo na jednom prioritetu već na „celokupnoj grupi prioritetnih komponenti koje se prepliću“.
Sudovima u Srbiji, da bi bili efikasniji, nedostaje oko 400 sudija, rečeno je na skupu u Kragujevcu. Sudovi su, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Mirka Čikiriza, I dalje preopterećeni starim predmetima, te bi njihovo kadr ovsko jačanje obezbedilo veću efikasnost,
- Tako bi se izbegla izreka da je pravda spora, ali dostižna, jer je spora pravda u stvari nepravda, smatra Čikiriz.
Radnu grupu koja je izradila radni tekst Strategije razvoja pravosuđa u Srbiji činili su predstavnici svih pravosudnih institucija, strukovnih udruženja, kao i eksperti koje je angažovala Američka agencija za međunarodni razvoj u okviru projekta „Vladavina prava“.
Piše: Zoran Radovanović