Velika se prašina digla oko uvođenja državne mature – projekta Ministarstva prosvete u kojem će srednjoškolci završnih razreda polagati iste obavezne predmete za upis na fakultete. Vlada opšta neinformisanost učenika, roditelja i nastavnika, ali i druge javnosti o tome kako će se polagati ovaj ispit. Novi način polaganja predviđen je da se uvede školske 2024/25. godine, što znači da će oni koji su upisali prvi razred srednje škole 2020, polagati ovu maturu. Đaci smatraju da ovakav način polaganja nije adekvatan, jer se predmeti koji su obavezni u polaganju (srpski i matematika), uče po različitim planovima i programima. Postavlja se pitanje, na primer, kako će jedan medicinar znati matematiku isto kao gimnazijalac prirodno-matematičkog smera?
Sledi još jedna proba
Budući brucoši će moći da konkurišu za upis na nekoliko fakulteta istovremeno, a škole bi bile u obavezi da besplatno pripremaju učenike za polaganje ove mature. Testovi će biti rangirani u tri nivoa znanja, a bodovi za svaki tačan odgovor na testu i uputstvo za ocenjivanje testa odrediće oni koji ga sastavljaju.
Ministar prosvete Branko Ružić je izjavio da će državna matura „biti implementirana u onom trenutku kada sve bude kristalno jasno, uz nultu toleranciju za bilo koju vrstu iznenađenja”.
- Uveren sam da će većina fakulteta prihvatiti državnu maturu, kao i da ćemo kroz dijalog sa đacima i školama uvideti koji je nivo spremnosti sistema da se ona uvede u definisanom roku 2024. godine. Ono što mora da prethodi tome jeste još jedna proba, i to 31. maja, 1. i 2. juna, koja će nam sigurno dati dodatne povratne informacije šta treba poboljšati ili promeniti do sledeće godine. Učenici koji su sada treći razred srednje škole, imaće priliku da se na probi upoznaju s procedurama i zadacima za državnu maturu koja ih očekuje sledeće godine, rekao je ministar Ružić.
Od dvanaest fakulteta koji pripadaju Univerzitetu u Kragujevcu njih sedam je do sada objavilo predloge načina vrednovanja državne mature, a to su Fakultet medicinskih nauka, Pravni, Prirodno-matematički, Fakultet inženjerskih nauka, Filološko-umetnički fakultet, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini i Pedagoški fakultet u Užicu. Na svim fakultetima će se uspeh četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja vrednovati sa četrdeset poena.
Fakultet medicinskih nauka će uspeh na maturskom ispitu iz srpskog jezika i književnosti, iz matamatike, kao i iz predmeta koje je fakultet odredio sa liste opšteobrazovnih predmeta (za gimnazije i umetničke – stručne profile koji nemaju direktnu prohodnost) to su biologija ili hemija, vrednovati po deset poena. Trideset poena nosi provera znanja na dodatnim ispitima sklonosti i sposobnosti, a to je prijemni ispit iz biologije i hemije.
Pravni fakultet je odredio da srpski jezik i književnost, matematika i treći izborni predmet (strani jezik, istorija, geografija, fizika, hemija, biologija, srpski kao maternji jezik – samo za učenike koji su polagali na jeziku neke od nacionalnih manjina, Umetnički nastavni predmet) vrede po 20 poena. Uspeh iz teorijskog dela stručnog – umetničkog maturskog ispita (za stručne – umetničke obrazovne profile koji imaju direktnu prohodnost) vrednuje se 20 poena. Svi obrazovni profili imaju direktnu prohodnost za određeni studijski program.
Fakulteti predlažu načine bodovanja
Na Prirodno-matematičkom fakultetu postoji šest programa i to za Biologiju, Ekologiju, Fiziku, Hemiju, Informatiku i Matematiku. Za Biologiju i Ekologiju važe ista pravila, a to je da srpski i matematika „vuku” po deset, a treći predmet (biologija, hemija, fizika ili geografija) 40 bodova. Uspeh iz teorijskog dela stručnog – umetničkog maturskog ispita (za stručne – umetničke obrazovne profile koji imaju direktnu prohodnost) nosi 40 poena, a to su svi četvorogodišnji profili iz područja šumarstva i obrade drveta, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, hemije, nemetala i grafičarstva, zdravstva i socijalne zaštite i prirodno-matematičkog područja.
Isti princip vrednovanja dele programi Matematika i Informatika, na kojima srpski jezik nosi deset, a matematika čak 50 poena, dok se treći predmet ne polaže. Na Hemiji oba obavezna predmeta vrede po 15, a izborni 30 poena. Na Fizici je nešto drugačije, srpski nosi 20, matematika 30, a izborni deset bodova.
Na svim studijskim programima Fakulteta inženjerskih nauka (Mašinsko inženjerstvo, Vojnoindustrijsko inženjerstvo, Inženjerstvo zaštite životne sredine, Urbano inženjerstvo, Računarska tehnika i softversko inženjerstvo), opšti uspeh iz srednje škole vredi 40 poena, srpski – deset, matematika 30, sem na smeru „računara”, gde je maksimalan broj poena iz matematike 35. Za treći predmet se bira između fizike, hemije, biologije i geografije i „vuku” 20 bodova, dok je na računarima obavezna fizika i ona nosi 15 bodova.
Filološko-umetnički fakultet je na sledeći način odredio vrednovanje državne mature – za filologiju najviše poena nosi srpski jezik i književnost – 40, dok matematika i izborni predmet nose po deset bodova. Za likovnjake je upis nešto drugačiji, akcenat je stavljen na talenat. Naime, za uspeh iz srednje škole dobija se deset bodova, srpski jezik i književnost i izborni predmet četiri, a matematika dva boda. Najviše nosi ispit sklonosti i sposobnosti – 80 poena. Na muzičkim smerovima, situacija je takva da se uspeh iz srednje škole vrednuje deset poena, srpski jezik i književnost – pet, kao i izborni predmet ili uspeh iz teorijskog dela stručnog – umetničkog dela ispita. Kao i kod likovne i primenjene umetnosti, najviše se vrednuje ispit za proveru znanja, sklonosti i sposobnosti.
Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini srpski jezik i književnost nosi 20, matematika ili drugi opšteobrazovni predmet sa liste za umetničke i stručne škole u kojima matematika ne ulazi u okvire mature kao obavezni predmet – deset poena i treći deo opšte-stručne ili umetničke mature – 30 bodova.
Pedagoški fakultet u Užicu je odredio vrednovanje na sledeći način: uspeh iz srednje škole – 40, srpski jezik i književnost – 20, matematika – 10 i izborni predmet (strani jezik, istorija, geografija, biologija, hemija, fizika, srpski kao nematernji) 30 poena.