Knjiga novinarke Margite Cvetković „Pekine priče i priče o Peki” zbirka je svedočanstava i anegdota o stalnim gostima jedne od najstarijih kafana u Kragujevcu.
Čovek pije da utoli tugu ili da rasplamsa žar sreće. U kafani „Stara Srbija” se uglavnom pilo zbog ovog drugog, mada su osećanja ponekad bila pomešana. Vrata kafane su uvek bila otvorena za svakog, ali su u „Staroj Srbiji” najčešće boravili kragujevački umetnici i novinari, pogotovo od kako je ovaj ugostiteljski objekat u Karađorđevoj ulici, krajem prošlog veka, preuzeo Predrag Petković, alijas Gazda Peka.
Okosnicu nedavno predstavljene knjige „Pekine priče i priče o Peki” čine priče koje su objavljivane u listu „Svetlost”, od 23. septembra 1999. do 26. aprila 2000. godine. Te priče su autentična svedočanstva o kafani i gostima, ali i o istoriji Kragujevca druge polovine 20. veka. Slušajući Gazda Peku, visprenog ugostitelja i zanimljivog pripovedača, napisala ih je novinarka Margita Cvetković Megi.
U drugom delu su anegdote o životu kafane, novinara Nenada Jankovića Neše Kauboja, karikaturista Milete Miće Miloradovića i Vladimira Stevovića Beluge, te rvača i trenera Zorana Sinđića Sinđe. Njih je najčešće služio vešti konobar Ciga.
Volšebnicima iz „Stare Srbije”, koji se sada, uz čašicu, druže na nebu, posvećen je poseban deo knjige, pod nazivom „Sećanja na večite goste”. Tom duhovitom, uvek živom društvu, pripadaju: Radovan Šarenac Šare, pesnik, dizajner, taksista, trgovac i ko zna šta još, Zoran Petrović, pisac, Aleksandar Dimitrijević Aca Krnja, karikaturista, Dragić Lazić, dugogodišnji dopisnik „Politike” iz Kragujevca, Milutin Đević Đeva, novinar, Radoje Milivojević, ovdašnji fotograf, i „uvek nasmejani dečko” – nedavno preminuli Nebojša Uške Nikolić, mag preferansa.
„Žali se kafedžija Peka novinaru, i svojevremeno svom ’portparolu’ (on je govorio: ’potparol’) Nenadu Jankoviću (Neši Kauboju), kako se pojavila ptičija kuga. Uplašio se šta će biti sa njegovih hiljadu petsto pilića koje gaji u rodnom selu Pretoke. Sluša ga Neša, kako i dolikuje, pa mu kaže: ’Peko, ima vakcina za to, vakciniši ih.’ ’To mnogo košta, Nešo!’ ’E, ti onda sačekaj da napune po šezdeset pet godina, za to godište vakcina je besplatna.’” Priča „Vakcina” je samo jedna od gotovo pedeset koje tvore knjigu.
Kafana „Stara Srbija” je najverovatnije počela da radi 1924. godine. Bila je u vlasništvu Veselina Vasiljevića, a do rata su je pod zakup držali Ljuba Stevović i Milisav Trmčić. Uoči nacionalizacije 1948. godine, nalazila se u posedu porodica Anđelić i Erski. Posle toga je radila u sklopu Ugostiteljskog preduzeća „Kragujevac”, navodi istoričar Radovanović, jedan od recenzenata ove knjige.
Izvor: POLITIKA