A to se, upravo, dešava u naselju Lekina Bara. Ulica bez ivičnjaka, bandera koja se, prilikom saniranja vodovodne cevi nakrivila, ali je „valjda sada sigurna“, a voda iz hidranta teče i u sledeću.
Stanari Ulice Prvi srpski ustanak kažu da je to, pa gotovo redovno stanje poslednjih nekoliko godina, ali da je od pre desetak dana postalo dramatično.
Jugoslav Brkić priča da je „agonija trajala sedam dana“:
- Od trenutka kada je pukla cev, posle toga su za nedelju dana pucale naizmenično: Pukne cev, dođu iz Vodovoda poprave, ponovo pukne… Kad završe radove i puste vodu, cev pukne na sledećem mestu. Našli su rešenje, postavili su hidrant kao odušak, da bi se smanjio pritisak i voda sada ide i niz sledeću. Šta će biti tokom leta, kad stigne zime?
Branko Antonijević pokazuje da mu je voda bila u dvorištu, dok Nataša Milivojević kaže da bi stanari bili zadovoljni ukoliko bi imali bar informaciju kada će dugoročnije da se reši problem, kako ne bi prošlo leto i došla zima uz vodu koja teče ulicom
U naselju Lekina Bara već problem sa čestim pucanjem cevi u tri ulice je već „rešen“ postavljanjem hidranata.
