Plandište, Paraćin i Novi Pazar najtranpsarentnije su lokalne samouprave u Srbiji prema istraživanju koje je sprovela organizacija Transparentnost Srbija. Prema tom istom istraživanju Kragujevac je od mogućih sto poena je osvojio 43 i na listi od 145 gradova i opština našao se na 58 mestu, odnosno za 18 mesta niže nego u istraživanju 2015.
Najniže ocene grad je dobio zbog lošeg organizovanja javnih rasprava o budžetu i načina na koji se građani upoznaju sa trošenjem budžetskog novca.
Za novinarku i građansku aktivistkinju Bojanu Vlajović Savić „loše ocene koje je kragujevačka gradska uprava dobila“ nisu iznenađenje, a kako kaže – sigurno nisu iznenađenje za bilo koga, ko bar površno prati dešavanja u Kragujevcu.
- Za građane i većinu medija potpuno zatvorena gradska vlast je čini se samodovoljna i samozadovoljna u proceni sopstvenih rezultata, pa se ne trudi, da makar i prividno, pokaže interesovanje za stavove javnosti, u čijem bi interesu trebalo da radi. To je bilo najočitije prilikom usvajanja budžeta za 2019. godinu, koji je suprotno principima dobre uprave, kreiran bez bilo kakvog učešća javnosti. I dok u Šapcu, Pirotu, Vranju, Novom Bečeju i mnogim drugim gradovima i opštinama, građani imaju priliku da se izjasne o tome koje bi investcije trebalo finansirati javnim novcem, u Kragujevcu, vlast ne samo da nije konsultovala građane, već se potrudila da nacrt budžeta od njih dobro sakrije, kaže Vlajović Savić i podseća da je „najvažnija odluka za funkcionisanje jedne lokalne samopurave u četvrtom po veličini gradu u Srbiji, bez prethodne najave, istaknuta na gradskom zvaničnom sajtu i oglasnoj tabli u petak popodne, odakle je skinuta u ponedeljak ujutru“.
- Dva dana vikenda planirana su za uvid u predlog budžeta i dostavljanje predloga, čime je u formalnom smislu ispunjena zakonska obaveza, ali je suštinski pokazan poražavajuć odnos prema građanima, čijim se novcem puni gradska kasa. Zbog toga gradska uprava, u ovoj oblasti, i nije mogla dobiti nijednu drugu ocenu sem nule.
Podseća da je slično bilo i prilikom javne rasprave i raspisivanja konkursa za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma, koji su, takođe , organizovani bez namere da se građani stvarno zainteresuju za ovu važnu temu i motivišu za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, pa je logično što su prošli neuspešno. Bojana Vlajović Savić smatra i da je opštem padu transparentnosti gradske uprave doprineo i stav gradonačelnika, Radomira Nikolića koji, kako kaže, u svakoj prilici demonstrira odsustvo bilo kakve želje da komunicira sa javnošu:
- Predstavljajući konferencije za novinare i nastupe u medijima kao bespotrebno hvalisanje, a ne kao obavezu da polaže račun javnosti o svom radu i informiše je o važnim temama, on pokazuje potpuno nerazumevanje uloge jednog javnog funkcionera. Takvom stanju, svakako je značajno doprinela i činjenica da grad Kragujevac ne finansira javno informisanje na način predviđen zakonom. To je uticalo na pad kvaliteta izveštavanja i mali broj medija i novinara koji se ovom važnom društvenom delatnošću bave u skladu sa pravilima profesije. Time je umanjen i pritisak medija i javnosti koji bi mogao da utiče na gradsku upravu da bude otvorenija i da kroz redovnu komunikaciju sa građanima, osluškujući njihove potrebe i uvažavajući kritike, nastoji da unapredi svoj rad, a time i život u lokalnoj zajednici.
I odbornik Šumadijske regije Pokreta slobodnih građan Bojan Stojadinović nije iznenađen rezultatima istraživanja organizacije Transparentost Srbija:
- Ovo najnevidljivija gradska vlast koju pamte Kragujevčani. Nevidljiva jer počevši od Gradonačelnika, preko članova Gradskog veća, pomoćnika, načelnika uprava građani Kragujevca uopšte ne mogu da dođu, ne vide ih na svojim radnim mestima, a kamoli na ulici u obilasku kakvih – takvih radova. Odluke koje donosi Gradsko veće i Skupština grada se ne nalaze na sajtu Grada, a raspolaganje budžetom grada Kragujevca kao da je diskreciono pravo isključivo gradonačelnika Radomira Nikolića. U taj, najvažniji segment upravljanja gradskim resursima, nemaju uvid ni odbornici Skupštine grada, a ni građani koji taj budžet pune. U tom delu, najzanimljivije je buddžetsko finasiranje Radio televizije Kragujevac, potpuno van zakonskih okvira.
Stojadinović, međutim, misli da je Kragujevac „slika cele Srbije“, odnosno da je odlika vlasti Srpske napredne stranke potpuna netransparentnost rada javne uprave, totalno odsustvo borbe protiv korupcije i urušavanje javnih finansija.