Dosadašnji
predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata (SSS) Kragujevca
Jugoslav Ristić, po trći put zaredom izabran je na tu funkciju sa
mandatom od pet godina.
Odluku
o tome jednoglasno su doneli delegati Skupštine tajnim glasanjem, a
pored predsednika, izabrani su i članovi Gradskog veća, Nadzorni i
Statutarni odbor, kao i poverenici za opštine Knić, Rača, Batočina i
Lapovo.
Ristić
je nakon ponovnog izbora za predsednika SSS Kragujevca, rakao da je
prošlo teško vreme tranzicije, zatvaranja fabrika i masovnog otpuštanja
radnika, ali da su pred sindikatom novi, i kako je ocenio, još teži
izazovi.
Suprostavićemo
se politici jeftine radne snage jer mislimo da je takva politika
pogubna po građane i da neće doneti ništa dobro Srbiji, rekao je Ristić
FoNetu dodajući da se Srbija pretvorila u zonu jeftine radne snage.
To
tera mlade ljude na odlazak iz zemlje što je nedopustivo. Mi smo bili
srednje razvijena evropska zemlja i sindikat će se odlučno boriti protiv
svih koji našu zemlju tretiraju kao da smo afrička država, a naše
radnike kao roblje, rekao je Ristić.
On
je rekao da će se sndikat zalagati za bolje zarade i sigurna radna
mesta, ocenivši da je u Srbiji sada u trendu radna i fnansijska
nesigurnost zaposlenih.
Izbornoj
skupštini Gradskog veća SSS Kragujevca prisustvovali su predsednik tog
sindikata Ljubisav Orbović i generalni sekretar Zoran Mihajlović.
Bravo Jugo, svaka čast. Ti si se dokazao, potvrdio i ostao isti beskompromisni borac, za razliku od ovih tvojih raznih Orbovića, Mihajlovića, Potežica i sl. njima kojima je sindikat mesto za sve samo ne za ono što treba da rade. Poseban pozdrav za Zokija i baš me zanima koji sada auto vozi
Srećom dočekao sam da odem u penziju. Radio sam 40 godina u (nekada) uglednoj, jednoj od najboljih društvenih preduzeća u Kragujevcu. Obavljao sa, pored ostalih, sve moguće sindikalne funkcije u tom kombinatu, ali volonterski. Devedesetih godina, a i kasnije, sindikalci dobiše plaćene funkcije. Po pravilu, to su bili među najgorim radnima, u svim sindikatima (SSS, Nezavisni, ASNS…). Pre svega su gledali samo sebe, manipulisali radnicima (da bi imali što veću podršku), davali lažna i nerealna obećanja, pozivali na štrajkove čak i kada su bili ugovoreni izvozni poslovi, direktno su uticali na kadrovsku politiku (izbor direktora i rukovodilaca) a da nisu imali ni malo pameti kuda to sve vodi. I onda se desilo ono što se desilo. Sindikati su zlo ovakvi kakvi jesu, jedino je dobro funkcionarima. Naši sindikati se nikada ni po kojem pitanju nisu složili i udružili da brane interese radnika. To se ne treba dokazivati, jer kada je kod nasa masa nezadovoljnih radnika izašla na ulice? Nikada, i neće. Tolika je snaga naših sindikata. A narod i radnici su, po meni, obična marva koju političari i sindikati decenijama vuku za nos i iskorišćavaju. Nisu bolje ni zaslužili. Postoji izreka da više vredi vojska magaraca koju vodi jedan lav, nego vojska lavova koju vodi magarac. A mi izgleda imamo samo magarce na obe strane.
Juga je, bio najbolji predsednik Namenske. Posle njega, vise nista nije bilo isto.