Predsednik Odbora za pravosuđe Narodne stranke Jovica Todorović ističe da su na Međunarodni dan ljudskih prava naše misli i zabrinutost posvećeni Srbima na okupiranom delu naše državne teritorije, kojima su ugrožena i ona najvažnija među univerzalnim ljudskim pravima i slobodama – pravo na život, pravo na slobodu kretanja, pravo na imovinu i pravo na dom:
Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ta deklaracija je ustanovila jedan korpus univerzalnih prava i sloboda koje pripadaju svakom ljudskom biću, i ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti, od pola, prebivališta, boje kože, vere, jezika ili bilo kog drugog ličnog svojstva. To su građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava koja ima svaki čovek, od prava na život i slobodu, dostojanstvo, privatnost, imovinsku sigurnost do prava na ispovedanje vere i udruživanje.
U civilizovanim i demokratskim državama ljudska prava i osnovne slobode su garantovani ustavom, zakonom, međunarodnim pravom, a uspostavljen je sistem njihove zaštite kako u domaćem pravnom sistemu, tako i na nivou međunarodne zajednice. Dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda se ne sme smanjivati propisima i praksom.
Međunarodni dan ljudskih prava, koji podseća na univerzalnu zaštitu svakog čoveka kao ljudskog bića, Srbija dočekuje kao država u kojoj postoji regresija u ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno u procesima njihove zaštite.
Sloboda izražavanja, a posebno sloboda štampe i medija, pravo na pravično postupanje, a posebno pravo na pravično suđenje, političke slobode i prava, a posebno pravo na slobodne izbore, i konačno poštovanje zabrane diskriminacije, odnosno pravo na ravnopravnost u našoj zemlji su u regresiji, a delotvornih instrumenata njihove zaštite gotovo i da nema. Uzrok tome je konstantno urušavanje institucija demokratskog društva.
Civilizovani i demokratski svet, koji se temelji na univerzalnim ljudskim pravima i osnovnim slobodama, zaboravio je da ta prava i slobode pripadaju i Srbima na Kosovu i Metohiji.
Naši sunarodnici su prognani iz svojih domova, i posle dve decenije nisu im obezbeđeni elementarni uslovi za povratak u njihove domove i na njihova imanja na Kosovu i Metohiji. Oni koji su uspeli da se održe na svojoj zemlji su suočeni sa svakodnevnim opasnostima za život i fizički integritet, kretanje im je ograničeno neprijateljskim okruženjem, pravo na ljudsko dostojanstvo i ravnopravnost osporeno zbog nacionalne i verske pripadnosti, a druga ljudska prava i slobode su za njih nedostižni.
Iako umorni od decenijskih gubitaka, stradanja i svekolikog posrnuća nacije i države, naši građani moraju smoći snage, volje i mudrosti da ne odustanu od zahteva i borbe za ostvarivanje i zaštitu univerzalnih ljudskih prava i sloboda, koje pripadaju svima, pa i nama.
I uvek kada tirani misle da se u ljudima ugasila iskonska težnja ka životu dostojnom čoveka, ona se iznova razgoreva iz pepela. Na Međunarodni dan ljudskih prava, treba se podsetiti da je borba za ljudska prava i slobode, za život dostojan čoveka – neprestana.