JOŠ MALO O REUJEDINJENJU

• Ovih dana se govori o pravljenju opozicione, proevropske koalicije u Srbiji. Ubeđen sam da nikakva koalicija od ostataka Demokratske stranke ne može da igra značajnu ulogu na predstojećim izborima, niti na bilo kojim izborima u budućnosti. Pitao bih sve koji su imali člansku krtu DS, da li misle da će dovoljan broj birača da glasa za koaliciju ostataka demokratske stranke. Pitanje za lidere ostataka Demokratske stranke je: da li mislite da će birači u Srbiji verovati da ćete u okviru koalicije bolje sarađivati i voditi državu u interesu građana, iako to niste mogli dok ste bili u jednoj stranci?

Ovako je, kao lični stav u listu Danas 2016. godine pisao Đorđe Belamarić, u to vreme koordinator Centra za edukaciju Demokratske stranke.

• Verujem da misija Demokratske stranke, čak i u ovom trenutku, nije u tome da se sve demokrate kao koalicija bore za prelazak cenzusa, već je svrha da bude relevantan politički faktor u državi. A to može ako ima najmanje 20 odsto podrške glasača. Ovo je pravi trenutak da lideri svih ostataka Demokratske stranke razumeju političku i ekonomsku budućnost naše države. A ta budućnost umnogome zavisi od postojanja jake, energične i ofanzivne Demokratske stranke. Kao što je pravi, (nažalost i propušteni) momenat za reorganizaciju stranke bilo leto 2012. godine, posle poraza na izborima, tako je sada poslednji momenat za potpunu promenu načina delovanja demokratske stranke.

Tri godine od stava iznetog u medijima, dolazi do reujedinjenja Demokratskte stranke. Odluke su već donele Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Socijaldemokratska stranka, čiji je lider nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. U odlukama o reujedinjenju i izjavama u javnosti kao trenutni cilj navedeno je ujedinjenje oko zajedničke programske platforme u kojoj bi centralno mesto zauzimale evropske integracije i socijaldemokratska orijentacija, jer se sve tri partije zalažu za to da Srbija bude deo EU i za vrednosti koje su bliže levici.

Predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je da je tehnički potrebno neko vreme za ujedinjenje i da će do tada ova grupacija „spolja i iznutra“ suštinski funkcionisati kao jedna organizacija.

List Danas, pozivajući se na izvore u Demokratskoj stranci, pisao je i o potrebi bliže saradnje kako bi se napravio otklon od Saveza za Srbiju u kojem evropske integracije nisu dominantna orijentacija a primat su preuzele stranke desnice. Osim ovih razloga, pojedini sagovornici Danasa, dodaju i sprečavanje odliva članstva u buduću stranku koju će formirati Dragan Đilas, jedan od lidera SZS.

Jedna od prepreka brzog reujedinjenja mogla bi da bude blokada računa DS. SDS- u i Zajedno za Srbiju računi nisu u blokadi, a ukoliko bi bili objedinjeni, sav novac koji stranke primaju za redovan rad od države „otišao bi u DS bunar“. Takav scenario, naravno, malo kome odgovara.

U redovima DS ne misle svi da je reč o dobitnoj kombinaciji. Nekadašnji lider demokrata Bojan Pajtić smatra da je „najšira opoziciona koalicija prava mera“ i da je on zato podržao ulazak DS u Savez za Srbiju.

• Ja sam član DS, nikada nisam prestao da to budem. Stranke koje se pominju u kontekstu ujedinjenja su na beogradskim izborima nastupile u koaliciji i proknjižile su dva odsto glasova. Tako da o velikoj DS, nažalost, ne može biti reči – navodi Pajtić za „Blic“.

S druge strane, Đorđe Belamarić je 2016. godine napisao:

• Jednostavnije rečeno, reujedinjenje svih ostataka Demokratske stranke. Verovatno izgleda kao utopija, ali samo velike političke ideje i neočekivane promene mogu da dovedu do napretka čitave države. Velike ideje se nekad ostvaruju i brzo i lako, ali samo ako su stvarno velike.

I još:

• Znam da će ovaj predlog izazvati revolt skoro svih lidera ostataka Demokratske stranke. Ipak, ubeđen sam da će eventualna koalicija biti samo preživljavanje ostataka DS-a, uz eventualnu šansu za ostanak starih i istrošenih političara u parlamentu. U stvari, to će biti kraj Demokratske stranke možda i njeno gašenje, jer ako nema reujedinjenja, verovatno će i ubuduće biti razjedinjenja.

Kako bi ujedinjenje stranka koje su proistekle iz Demokratske moglo da se odrazi na Kragujevac? U Kragujevcu je Gradski odbor Demokratske stranke u lokalnom Savezu za Srbiju, u kome nije SDS Borisa Tadića. Iako se u ovom kontekstu ne pominje, ne bi trebalo da bude iznenađenje da se kao „treći faktor“ pojavi Zajedno za Šumadiju, koja tri godine ne uspeva da registruje stranku, a na poslednjim lokalnim izborima učestvovala je pod „firmom“ Zajedno za Srbiju, čiji je predsednik gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.