JOŠ JEDNOM O AUTOBUSKOJ STANICI

Od kupovine do danas grad Kragujevac nije učinio ništa da na lokaciji za novu autobusku stanicu Zastavin servis, koja je plaćena tri miliona evra, imovinski odnosi budu rešeni, tvrde opozicioni odbornici u Skupštini grada

Kragujevčani su dobili novi red vožnje. Dobili su i lokaciju za novu autobusku stanicu. Ali, mesec i po dana koliko je, po Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ostalo do ispunjenja obaveze da „svi prevoznici koji imaju nameru da i posle 12. februara 2018. godine nastave sa obavljanjem delatnosti prevoza putnika, svoje poslove usklade sa pomenutim zakonom“, opozicioni odbornici, ali i stručna javnost, smatraju da ispunjenje ove zakonske obaveze – nemoguća misija.

Kao i da je kupovina lokacije za novu autobusku stanicu u najmanju ruku – sumnjiva i mnogo košta. Naime, grad Kragujevac je za kupovinu bivšeg „Zastavinog servisa”, na ulazu u grad iz Batočine, opredelio tri miliona evra, jer je procenjeno da lokacija tog objekta najviše odgovara pošto je blizu centra grada. U vreme kada je odluka usvajana, sem lokacije, nisu detaljnije obrazložene ostale okolnosti.

„Čudno je koliko je to plaćeno, kako je plaćeno i kako su došli do toga“, kaže bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i dodaje:

• Kao da je postojao dogovor. Na licitaciji je učestvovao samo grad i početna cena bila je tri miliona evra. Da je bilo dobrih namera, odmah bi se odustalo, a na drugoj licitaciji cena je mogla da bude i milion i po evra. Očigledno je da je u pitanju neki dil. Verovatno prethodnog predsednika države, njegovog sina i onog čije je vlasništvo.

Parcela se može pogledati ovde: katastar

Stevanović tvrdi i da imovinska pitanja na pomenutoj lokaciji nisu rešena, da je jedan deo placa u postupku restitucije, kao i da je u blizini te lokacije predviđena gradnja hotela.

I odbornik Liberalno demokratske partije Zlatko Milanović, koji pitanje autobuske stanice više puta pokušava u skupštinskim raspravama da „kandiduje“ kao temu, kaže da „istraživanjem dolazi do informacija da na parceli ima suvlasnika“.

• Od kupovine do danas gradonačelnik Radomir Nikolić nije učinio ništa da plac na kome se nalazi servis postane vlasništvo grada jedan kroz jedan. I prema informacijama koje imam, suvlasnici mogu da se namiruju, pa lokacija za autobusku stanicu više ne košta tri i po miliona evra, nego mnogo više. Postoje dve mogućnosti: da suvlasnici učestvuju u vlasništvu sa gradom i namiruju se iz profita, ili da im se isplati deo koji je u vlasništvu privatnih lica.

Sagovornici Glasa Šumadije smatraju da je kupovina ove lokacije već „pripremana“ godinu dana ranije kada je grad Kragujevac za 82.100,000 dinara kupio „imovinsku celinu 2“, odnosno „zemljište i objekat kod Metroa“. Druga ponuda („KASICA“ iz Beograda) iznosila je 4.760.000 dinara, ali zemljište kupuje grad za višestruko veći iznos.

Kupovina lokacije kod Metroa: Zemljište i objekat kod Metroa 1 Zemljište i objekat kod Metroa 2

Zlatko Milanović tvrdi da u tom trenutku „u budžetu gradu, na poziciji Uprave za imovinu, nema novca“. I postavlja pitanje – kako se, i odakle, našao novac koji za tu namenu nije predviđen:

• Ili je u pitanju neiskustvo, ili je trebalo da se nekome da novac. Ukazivao sam na problem i smatrao da neko mora da snosi posledice – ili gradonačelnik ili Dejan Nešić, koji je u ime grada učestvovao na licitaciji i koji je samo mesec dana posle te licitacije podneo ostavku.

Pitao sam – kako je novac prenet. Odakle 80 miliona dinara i zbog čega se kupuje zemljište koje ničemu ne služi. Gradonačelnik             Nikolić izašao je i rekao da je to jedna od boljih kupovina i da je to realna cena. Mene u tom trenutku nije zanimalo da li je u                      pitanju realna cena, već kako je formirana kada je druga ponuđačka cena bila mnogo niža.

I Stevanović i Milanović tvrde da je kupovina Zastavinog servisa pogrešna investicija. Zlatko Milanović podseća da je svojevremeno za autobusku stanicu bila predviđena lokacija ispod Šumadija sajma, koja je već u vlasništvu grada, a Stevanović tvrdi da je to mesto, u vreme njegovog mandata, odabrano na „osnovu stručnih analiza“:

• Ideja je bila da se lokacija ispod sajmišta pripremi za autobusku stanicu, transportni terminal i ekskluzivnu pumpu. To bi otvorilo mogućnost da onaj ko na tenderu dobije pravo da gradi pumpu, praktično izgradi autobusku stanicu. Da grad ne košta ništa. Izmeštanje i transportnog terminala na tu lokaciju omogućilo bi Šumadija sajmu da razvija i ugostiteljstvo.

U saopštenju povodom odluke o kupovini bivšeg servisa, svojevremeno jednog od najvećih u zemlji, svojevremeno je na sajtu Skupštine grada objavljena je informacija u kojoj članica Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Minja Obradović navodi da su razmatrane lokacije za jedan takav kapitalni objekat, te da se lokacija bivšeg servisa pokazala kao najbolje rešenje.

Ukoliko grad ne stigne da završi posao u vezi sa autobuskom stanicom u produženom vremenu od sedam meseci, Kragujevčanima ne bi bilo prvi put da vreme provode na čekajući autubuse. Mnogi su zaboravili blokadu puta Kragujevac Kraljevo, kroz Korićane. Zaposleni u Autosaobraćaju u oktobru 2013. godine, zbog kašnjenja devet plata, blokirali su put, a zabeleženo je da je propušten auto tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića na putu za Bajčetinu. Pošto je u to vreme u Kragujevcu na vlasti bila Zajedno za Šumadiju, verovalo se da nije bio zanemarljiv upliv Srpske napredne stranke na dešavanja u Slobodnom sindikatu koji je protest organizovao.

Putnici su,  ne zbog blokade puta, već autobuske stanice ostajali na ulici i tokom 2014. i 2015. godine. Jedno vreme nije se znalo ni ko gazduje stanicom. Agencija za privatizaciju izdala je u aprilu 2015. preduzeću „Babilon”, čiji je direktor Draško Đuričković, u zakup stanicu na godinu dana, a mesečna zakupnina iznosila  je 300.000 dinara.

U februaru ove godine iz grada i Gradske agencije za saobraćaj stizale su utešne informacije da će za sedam meseci problem biti rešen.

Zastava promet i servis” izgrađen je u vreme velikog razvoja Fabrike automobila u Kragujevcu i prostorno i funkcionalno prilagođen tadašnjim potrebama prodaje i servisiranja vozila iz „Zastavinog” programa kada ih je dnevno sa trake silazilo po 1.100 komada.
Kupci „jugića” i „stojadina” iz centralne Srbije ovde su preuzimali nova vozila i na licu mesta obavljali takozvani „nulti” servis, a vozila sa većim kvarovima dolazila su ovde na popravku iz cele bivše Jugoslavije, od Vardara do Triglava.
Sada zgradu sa jednom specifičnom namenom za veliko tržište treba adaptirati za sasvim druge potrebe, a kako će to izgledati tek ćemo videti. Kao i mnogo puta ranije i kod ove odluke gradske vlasti izostala je transparentnost i iznošenje argumenata pred javnost. Tako ne znamo koliko je u pripremanje odluke bila uključena struka, odnosno reč prostornih planera iz Direkcije za urbanizam ili stručnjaka za saobraćaj iz gradske uprave. Sve to ostalo je u uskom krugu ljudi, iza zatvorenih vrata.