JKP Šumadija duguje preko milijardu dinara prema dobavljačima i po kreditima

Prema dobavljačima i po kreditima JKP Šumadija trenutno duguje preko milijardu dinara.

S obzirom na to da JKP Šumadija prema dobavljačima i po kreditima duguje preko milijardu dinara, da li je to za jedno komunlano peduzeće previše i na koji način te obaveze mogu da se servisiraju, pitali smo redovnog profesora dr Petra Veselinovića Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i bivšeg direktora nekadašnjeg komunalnog preduzeća ,,Čistoća’’ Dejana Raonića.

Veselinović navodi da dug od preko milijardu dinara koji JKP Šumadija ima prema dobavljačima i kreditima predstavlja značajno opterećenje za funkcionisanje ovog preduzeća. Dodaje da se to naročito odnosi na servisiranje tekućih obaveza.

• Veoma izražena finansijska disciplina na svim nivoima, kao i problemi unutar samog preduzeća – odnos administrativnih i terenskih radnika, doveli su do složene finansijske situacije. Za dugoročno rešavanje ovih problema neophodno je, pre svega, da osnivać redovno izmiruje svoje obaveze, ali čini mi se da će, pored toga, biti neophodna i pomoć države (kroz transfere), kako bi se našao izlaz iz postojeće situacije. U svemu ovome, dobro je da radnici JKP Šumadije primaju redovno plate, iako su one značajno manje od proseka države, objašnjava Veselinović.
  

Prema Raonićevim rečima, to je ozbiljno dugovanje, a na koji način se te obaveze mogu servisirati, on navodi dva načina.

• Prvi način je da povećaju cene komunalnih usluga, a drugi da smanje troškove. Oni plate da smanje ne mogu, znam da je to po kolektivnom ugovoru. Broj radnika sad, sa obzirom na veličinu firme, da kažemo da im je i to nešto optimalno. Problem je u tome što verovatno mogu da smanje troškove goriva i ne znam kako je to raspoređeno to kod njih danas.

Cene komunalnih usluga, kako Raonić primećuje, jeste socijalna kategorija, nije tržišna.

• Recimo kod nas na deponiji, koliko je meni poznato, ovo deponovanje građanima nije ni naplaćivano, naplaćivalo se firmama, ili kad neko donese otpad. Lokalne vlasti čuvaju socijalni mir, a meni nije jasno kako se čuva socijalni mir, nekome nije teško da se plati telefon 4000 npr, a teško je da se plati otpad. Sve drugo navodno nije skupo, a ovo je skupo. Na taj način mogu samo da se komunalni sistemi unište, objašnjava on.

Smatra da je jedini način da se povećaju cene komunalnih usluga, jer ne vidi drugi način. Imaju deset komunalnih delatnosti, prema njegovim rečima, ,,a možda im struktura zaposlenih nije dobra, možda imaju više administracije“. Dodaje da, koliko je obavešten, radnici koji su na odvozu otpada rade preko agencije ili na određeno.

• Pod većim su pritiskom, koliko znam čak nemaju ni ista prava kao zaposleni. S obzirom na to da smo sve komunlane deltanosti, osim vodosnabdevanja stavili u jednu firmu, tu ne može neka ušteda ko zna kakva da se napravi. Dakle, povećanje komunlanih cena i ušteda, da li to da se ostvari u gorivu, da li da se ostvari na održavanju opreme ili da se povede računa o javnim nabavkama – da Grad pooštri javne nabavke. Za javnu nabavku je bitno da malo košta, nažalost, tako smo u državi napravili, rekao je sagovornik.

Na kraju Raonić konstatuje da ne vidi treći način kako obaveze mogu da se servisiraju.

• Građani treba da shvate da ovo što se radi, kao što je: vodosnabdevaje, prikupljanje, transport i deponovanje, da to nigde nije jeftino, i nigde nije socijalna kategorija. Ako ukapiramo da to nije socinalna kategorija, ako se prihvati tako nešto, onda ćemo imati drugačiju priču. Ja tako mislim, ne znam šta bi drugačije moglo da bude, završava on.