Kragujevčanka Milesa Jakovljević doživela je nezgodu u kojoj su joj polomljena sve rebra, grudna kost, ključna kost, nagnječeno srce, povređeni vratni pršljenovi a ruka bezmalo otrgnuta iz ramena. U bolnicu je prevezena sa gredom duboko zarivenom u grudi… Otad je prošlo godinu dana i tek danas se sa sigurnošću može reći da je Milesa na putu sigurnog ozdravljenja
Pedesetšestogodišnjoj Milesi Jakovljević iz Donje Sabante, 24. jun prošle godine bio je sudbonosan. Pravi tropski dan, teška vrućina. Oko 15 sati Milesa je sela u „opel astru” i pošla do obližnje prodavnice po hladnu mineralnu vodu. Na nekih 500 metara od kuće i isto toliko od prodavnice, izgubila je svest, sletela s puta i produžila autom u komšijsko dvorište. Srećom, nije vozila brzo. Prošla je tri platna ograde, probila zatim drvenu ogradu a poprečna greda iz ograde sa sve ekserima zarila joj se duboko u grudi. Sreća, je napominje, što je pošla sama i što se u tom trenutku niko nije zatekao na ulici ili u dvorištu. Uglavnom, neko je pozvao hitnu pomoć i ekipa je stigla na lice mesta za rekordna četiri i po minuta, a usledila je „luda vožnja” levom stranom kolovoza.
Sa prethodno fiksiranom dva metra dugom gredom prevežena je kombijem Hitne pomoći u Urgentni centar. Ispostavilo se da je tokom njene vožnje „astrom“ došlo do ishemije – pucanja krvnog suda u mozgu, zbog čega je izgubila svest. To je utvrđeno kasnijim snimanjima.
Pobeda kragujevačke medicine
– Kada smo došli na lice mesta konstatovali smo da je pacijent u besvesnom stanju. Zatekli smo je sa tom gredom ispod instrument table, na prostoru suvozačevih nogu. Morali smo da izvalimo vrata suvozača, da skoz pomerimo sedište unazad, da spinalnom daskom fiksiramo vrat i da je uz pomoć meštana koji su se tu zatekli bezbedno izvučemo iz automobila. Zatim smo obezbedili vensku liniju i disajni put, fiksirali gredu jer, po pravilu, predmet ne sme da se vadi, pošto vrši, na neki način, kompresiju. Najviše sam se plašio eksera, jer su mogli da nanesu najraznovrsnije povrede, objašnjava docent dr Dragan Milojević iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je Milesi prvi ukazao pomoć.
Odmah posle toga krenuo je, kako kaže dr Milojević, rapidni transport a istovremeno su obavestili svoj dispičarski centar da im obezbedi ekipu za reanimaciju i hitnu hiruršku ekipu u bolnici. Kada su stigli, već su ih čekale spremne ekipe lekara koji su preuzeli Milesu. Od tada počinje velika borba za život. U komi je bila 26 dana, a zatim borba koja je trajala ne samo tri i po meseca – koliko je provela u kragujevačkom Kliničkom centru – nego i posle toga, da bi stala na noge i osposobila desnu ruku..
U njeno zbrinjavanje bili su uključeni Hirurška, Interna i Infektivna klinika, Transfuziologija i Laboratorija, Farmakologija, Neurologija i Psihijatrija. Veliki broj lekara i medicinskog osoblja najrazličitijih profila. Svi oni zajedno, bez izuzetaka, doprineli su da Milesa izađe kao pobednik u ovoj borbi života i smrti.
– Ona je zadobila tešku povredu u predelu grudi. To je teška penetrantna povreda kod kojih je mali stepen preživljavanja. NJen slučaj predstavili smo na tri medicinska stručna skupa. Prvi je bio ovde u Kragujevcu – Simpozijum lekara urgentne medicine, drugi u Vrnjačkoj Banji i poslednji je bio u Beogradu, Međunarodni kongres urgentne medicine Balkanskih zemalja. Poslednje što sam pronašao u literaturi je da su u poslednjih deset godina preživeli sam ona i jedna osoba iz Brazila. Analize i procene su različite. Kod povreda takvog karaktera negde je procenat preživljavanja ispod 10 posto, a negde ide čak ispod pet odsto, objašnjava dr Milojević.
Posle izlaska iz šoka rovela je samo nedelju dana u Centru za rehabilitaciju. Zatim je insistirala da ide kući. Procena lekara je bila da bi joj više prijala kućna atmosfera, domaći ambijent zbog psihičkog oporavka. Zato je glavna junakinja otpuštena na kućno lečenje. Ubrzo je otišla u Selters banju na dalji oporavak. Tamo je boravila mesec i po dana. Vratila se pred Novu godinu. Ni ruke ni noge, pre toga, nije mogla da pomera. Povređeni su joj bili lumbalni pršljenovi, diskus C5 i C6. Hranili su je i kupali u krevetu. Tek posle tri nedelje provedene u Selters Banji kreće poboljšanje. Korak po korak u hodalici i Milesa je prohodala.
– Tamo su uspeli da je stave na noge. Od juna do septembra to nije uspela. Zapravo, i ovde je s njom vežbao fizioterapeut ali za to vreme samo smo uspeli da je malo uspravimo. Tretman u banji je dao mnogo bolje rezultate. Počela je da hoda dosta stabilnije i bolje, naravno uvek uz tuđu pomoć. Morao je stalno neko da bude uz nju, objašnjava Milesina kćerka Dragana.
Sa fizikalnom terapijom su nastavili i po povratku sa banjskog lečenja u ovdašnjem Centru za rehabilitaciju. Plaćali su fizioterapeuta da dolazi kući i vežba s njom i rezultati nisu izostali. Uspela je da prohoda sama, što je bio veliki napredak, i da u mnogo većoj meri koristi desnu ruku, kojoj je prvobitno pretila amputacija zbog pokidanih nerava i tetiva. Danas bez problema šeta po kući i po dvorištu. A zna i po gradu zna da prošeta s ukućanima. Podiže povređenu ruku, ali je ostao problem sa šakom, zbog čega je mnogo tužna.
Teške povrede, tokom perioda lečenja i oporavka, bile su propraćene komplikacijama zbog sepse, visoke temperature, sve do bakterije klastridije, gljivica…
– U julu ili avgustu prošle godine, dok je još bila u šok sobi, došlo je do sepse. Povećali su joj se svi parametri. Zahvaljujući farmakologu prof. dr Slobodanu Jankoviću koji joj je na svakih četiri-pet dana menjao terapiju, jer je ona alergična na penicilin, uspela je da se izvuče. Posle je usledila kandida, pa na kraju klostridija. To je bilo već alarmantno. Sve što je moglo da je „zakači“ nju nije mimoišlo dok je bila u šoku. Često joj je skakala temperatura. Imala je i tešku hipotirozu. Znam samo da je ona 10. jula skinuta s aparata i samostalno je počela da diše. Do tada je bila na aparatima. Prvih mesec dana uopšte nije reagovala. Bila je sedirana, u takozvanoj veštačkoj komi, zbog složenosti povreda, objašnjava kćerka Dragana Jakovljević- Biočanin, koja je provela sate i sate uz majku, računajući i one najkritičnije, kada se lomilo da li će uopšte preživeti.
Ispostavilo se posle, kaže laički, da je bilo dobro što je odmah uvedena u veštačku komu jer se mozak nije trošio.
Najveća agonija je ipak bila na samom početku, neposredno posle saobraćajne nezgode, kada je jedan od lekara predložio da se amputira ruka, da bi se spasila glava. Na kraju ipak su pokušali da spasu i jedno i drugo i posrećilo im se, zbog čega je porodica Jakovljević svim kragujevačkim lekarima koju su učestvovali u njenom lečenju, neizmerno zahvalni. Prof dr Ćuković je, napominje Milesin suprug Zoran, uspeo da spoji krvne sudove i ruka je profukcionisala. Međutim, za puni oporavak su zaslužni ne samo lekari, nego i medicinsko osoblje i tehničari, jer svako od njih je, na svoj način, dao svoj doprinos.
Tražila da prodaju kola
– Uopšte nisam bila svesna šta mi se desilo. Kada sam se osvestila, vidim neki nepoznat prostor i pitam se šta ću ja ovde. Moji nisu odmah hteli da mi kažu šta je bilo samnom, nego postepeno samo po neku informaciju. Kada sam saznala šta mi se desilo rekla sam odmah da se prodaju kola, neću da ih vidim kad izađem iz bolnice, kaže Milesa Jakovljević.
Na to se nadovezuje njen suprug Zoran rečima da su joj uslišili tu želju.
– Prodali smo auto. Na „astri” nije nastala velika šteta, sveukupno ni 1.000 evra. Ni manje štete na autu ni težih posledica. Sva rebra polomljena, grudna kost, ključna kost…Grudna kost se odvalila od rebara i pritisla srce. Vazdušni jastuci su se otvorili, a ona udarila glavom u šoferšajbnu. Bio je to potisak od 400 kilograma, borba kao sa Tajsonom. To se ne viđa često. Imala je jake bolove i nije mogla od bolova ni jednu noć da zaspi, objašnjava Zoran Jakovljević.
Sada je sve to iza njih. Predstoji im borba za spašavanje Milesine desne ruke, pre svega šake, koja je trenutno skoro sasvim van funkcije. Imaju obećanja iz Beograda da se može osposobiti još jednom hirurškom intervencijom kojom bi se premostio deo koji je van funkcije.
Proslavila je i prvi rođendan ne kalendarski, nego na dan preživele saobraćajne nezgode, 24. juna, u društvu najdražih osoba, u svojoj kući u Ulici Milivoja Bankovića 88.
– Jedino nisam srećna što mi je ruka ovakva, kaže Milesa, jada se Milesa na rastanku sa novinarom.
Docent dr Dragan Milojević tvrdi da je Milesa pravi medicinski fenomen.
Inače, razlog zašto tek sada pišemo o tom slučaju je više etičke prirode. Dosad, niko nije želeo da priča o tome i bilo šta da prejudicira. Čekalo se da se okonča oporavak i vidi da li je Milesa prebrodila životnu krizu. Godinu dana kasnije, to se već sa sigurnošću može reći.
Piše: Elizabeta Jovanović