Samo jedan tvit bio je dovoljan da poznatog genetičara Miodraga Stojkovića ponovo vrati u fokus javnosti, koja je, praktično tek sada, saznala da je on ponovo napustio Srbiju i preselio se u Boston gde na Univerzitetu Harvard nastavlja istraživački rad na matičnim ćelijama. Isti tvit je pokrenuo pitanje dvogodišnjeg probijanja roka za izgradnju Centra za matične ćelije u Kragujevcu vrednog 14 miliona evra, kojim je, prema prvobitnim planovima, trebalo da rukovodi upravo profesor Stojković.
Slučaj Centra za matične ćelije može da preraste u ozbiljnu korupcionašku aferu, ali i odlazak profesora Stojkovića iz Kragujevca u kome je imao ozbiljne planove. Njegov konačan odlazak iz Srbije predstavlja svojevrsnu moralnu aferu sa „velikim brojem povezanih lica“ koja su, svojim činjenjem ili nečinjenjem, praktično primorala uglednog profesora da spakuje kofere i ode sa Univerziteta Kragujevac, rangiranog na začelju Šangajske liste na Univerzitet Harvard koji se nalazi na njenom čelu.
Sticajem slučajnih okolnosti, neizgrađeni Centar za matične ćelije i njegov nesuđeni rukovodilac, profesor Stojković postali su neka vrsta simbola Srbije u kojoj živimo i Srbije kojoj težimo, „slika i prilika“ odnosa vlasti prema nauci i naučnicima.
Zajednički imenitelj neizgrađenom centru i njegovom nesuđenom rukovodiocu je prof. dr Nebojša Arsenijević, bivši rektor Univerziteta u Kragujevcu koji je smenjen u junu prošle godine. Arsenijević je idejni tvorac Centra za matične ćelije upoznat sa svim problemima i opstrukcijama različitih interesnih grupa koje su usporavale njegovu izgradnju, a on je „kriv“ i što je genetičar prof. dr Miodrag Stojković, jedan od vodećih naučnika u toj oblasti, prihvatio ponudu da posle povratka iz inostranstva karijeru nastavi na Fakultetu medicinskih nauka (FMN) Univerziteta u Kragujevcu, kao šef Katedre za matične ćelije.
Bilo je teško boriti se i izboriti da Centar izvrsnosti u kome će pored Centra za matične ćelije biti još šest istraživačkih centara bude izgrađen u Kragujevcu. Takav projekat nije lako realizovati ni tehnički ni investiciono, ali do moje smene sa mesta rektora, taj projekat je bio živ. Posle mog odlaska kao da je projekat pao u zaborav, uprkos obećanju predsednika države prilikom posete Kragujevcu da će njegova izgradnja biti privedena kraju, kaže Arsenijević za NM.
Uprkos tome, izgradnja nije nastavljena, a u Kragujevcu se sve češće govori da će grad ostati bez te važne institucije, kao što je ostao i bez nove zgrade Kliničkog centra i rekonstrukcije postojeće u okviru projekta obnove kliničkih centara u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu, za šta je Evropska investiciona banka pre 13 godina odobrila 200 miliona evra.
Te priče čuo je i naš sagovornik koji, na osnovu nezvaničnih informacija, zaključuje da je sudbina Centra u najmanju ruku neizvesna.
Sada se priča da će namena zgrade biti promenjena. Ne znam kako, zbog čega i za koga ali slutim da to neće biti u interesu nauke i Kragujevca. Imam zebnju u srcu da će se od njegove izgradnje u Kragujevcu odustati. Tome u prilog ide i nedavna izjava ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji najavljuje izgradnju nekakve imitacije kragujevačkog centra u Leskovcu, pri Univerzitetu u Nišu. Započet je pa prekinut proces nabavke opreme, koji treba na vreme završiti, a ne da se posle izgradnje zgrade čeka dve godine dok se organizuju tenderi i stigne oprema, pri čemu postoje sve potrebne odluke nadležnih ministarstava i Vlade, kao i novac na računu. Zbog toga ne vidim nijedan opravdan razlog zbog čega se započeti posao ne završava, osim ako nije u pitanju pokušaj da se ta zgrada prenameni u nešto što će biti privatni posao, kaže Arsenijević.
Zajedno sa usporavanjem izgradnje Centra za matične ćelije, gasila se i nada o dugoročnom angažmanu profesora Stojkovića na Univerzitetu u Kragujevcu, koga je, po tvrdnjama brojnih članova iz akademske zajednice, upravo Arsenijević ubedio da, nakon povratka iz inostranstva, u tom gradu nastavi svoj naučno-istraživački rad.
Po rečima našeg sagovornika, genetičara svetskog glasa koji je mogao da bira na kom će univerzitetu u svetu nastaviti svoju blistavu karijeru, u Srbiju je dovela želja da se vrati, a u Kragujevac povoljan ambijent za rad i velika energija mladih ljudi koji su se iskreno radovali da uče od njega.
Našu prednost je predstavljao mlad fakultet koji se ubrzano razvijao i koji je u tom trenutku bio rangiran između 250. i 300. mesta liste svih medicinskih fakulteta u svetu. I druga povoljna okolnost po nas bila je što ga drugi nisu hteli. Jer, kada primite jednog takvog čoveka o kome možete da mislite šta hoćete, ali, što bi rekli Englezi, „there is no way to put him down“ (ne postoji način da ga osporite, prim. auotora) u naučnom smislu. Mnogi u poređenju sa tako velikim čovekom i naučnikom, sami sebi izgledaju da su još manji i ne žele ga u svojoj blizini. Mi smo ga primili sa punim srcem i sa radošću i imali smo uspešnu saradnju punih 10 godina. Ja sam lično dosta sarađivao sa njim i verujte mi da je neuporediv, kaže Arsenijević i dodaje da su Stojkovića ubedili da će u Kragujevcu imati perspektivu, ne samo zbog Centra za matične ćelije, već i zbog energije i entuzijazma mladih istraživača koji su postizali odlične rezultate u neuslovnim laboratorijama.
Na pitanje NM da li je pripadnost Demokratskoj stranci trasirala trnovit naučni put ili, bolje reći, hod po mukama stranputicama srpskih političkih bespuća profesora Stojkovića, Arsenijević pita „da li može da zameni pitanje“.
To je teško pitanje za mene. Ja nikada nisam bio član nijedne stranke, čak ni u vreme kada je postojala samo jedna, pa ne znam kako to funkcioniše. Ono što mogu da zaključim na osnovu kampanje vođene protiv mene i na osnovu kampanje koja se sada vodi potiv profesora Stojkovića, da one nisu ni akademske, ni pravne već potpuno političke. Stojkovićeva politička pripadnost ne bi smela da ima bilo kakve implikacije na ovakve projekte od svetskog značaja, od značaja za razvoj nauke, univerzitetskog obrazovanja, za mlade ljude koji treba da upoznaju namodernije svetske tehnologije. Taj centar se pravi za budućnost Srbije, da postoji i kada nas ne bude, da i tada bude u funkciji napretka naše zemlje i nauke, ističe naš sagovornik.
Dodaje da se naučnici i političari ne razumeju, jer su dva različita sveta, udaljeni kao nebo i zemlja. Po njegovom mišljenju nauka i politika moraju da koegzistiraju i da se dodiruju u nekim tačkama, ali da se razumeju ne mogu „jer naučnici potvrđuju istinu, a političari je stvaraju, često stvarajući iluziju istine“.
Zbog toga je najbolje kada ta dva sveta jedan drugog poštuju, ali se jedan drugom ne mešaju u posao. Čitam da ga sada prozivaju da ovde prima platu, a radi u Americi, da neće da odgovori na telefonske pozive ministra… To su ljudi koji ne znaju da po zakonu ove države, svaki profesor posle pet godina provedenih u zvanju ima ultimativno pravo na godinu dana plaćenog odsustva, naglašava Arsenijević, dodajući da se nada da će se ugledni profesor ipak vratiti iz drugog egzila.
To je, može se slobodno reći, i kolektivna želja Kragujevčana, a pre svega njegovih mladih saradnika koji nastavljaju rad na projektima započetim sa profesorom Stojkovićem.