Na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Kragujevcu bilo je samo osmoro ljudi baš iz
ovog grada, iako je raspravi prisustvovao i ministar informisanja Mihailo Jovanović. Da li ova
brojka govori o nezainteresovanosti javnosti za učešće u javnim raspravama ili se ona tiče
konkretnih tema, ili mogućnosti da se sugestije građana uvaže, o ovim i drugim pitanjima
govorile su naše sagovornice, Bojana Vlajović Savić i Marija Simić Savić.
Marija Simić Savić iz udruženja Ekomar, koje deluje u oblasti zaštite životne sredine, kaže da
je učešće građana izuzetno malo u postupcima usvajanja dokumenta javnih politika u oblasti
zaštite životne sredine, a to se vidi i na najskorijem primeru usvajanja Programa zaštite
životne sredine grada Kragujevca.
„Na javnoj raspravi o Programu zaštite životne sredine grada Kragujevca, nije bilo prisutnih
građana dok su primedbe podneli samo Prirodno-matematički fakultet i udruženja Ekomar i
Prvi Prvi na skali. Posebno je zabrinjujuća činjenica da na javnim raspravama u oblasti zaštite
životne sredine, osim pomenutih udruženja, nikada nije učestvovalo nijedno od 24
udruženja koja su finansirana sredstvima grada Kragujevca na konkursu za podršku
organizacijama u oblasti zaštite životne sredine”, napominje Marija.
Dodaje još da osim predstavnika udruženja, na javnim raspravama izostaju i predstavnici
zainteresovanih institucija i organizacija koje poziv dobijaju direktno u skladu sa svojim
stručnim oblastima (Instituti, fakulteti, predstavnici komunalnih preduzeća i inspekcija i sl.).
Da je aktivnost građana mala, potvrđuje i druga sagovornica Bojana Vlajović Savić, jedna od
predstavnica Res Publike: „Građani nisu dovoljno uključeni u javne rasprave, što je potvrdilo
i istraživanje koje je Res Publika sprovela tokom prošle godine, a koje se odnosilo na učešće
građana u odlučivanju tokom 2021.”
Koristeći dokumenta dostupna na zvaničnom sajtu grada i podatke dobijene na osnovu
Zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, utvrdili su da je učešće
građana u javnim raspravama gotovo zanemarljivo, što možda ponajbolje ilustruje javna
rasprava o nacrtu budžeta, jednoj od najvažnijih odluka za funkcionisanje lokalne
samouprave. Za javnu raspravu o Nacrtu budžeta Grada Kragujevca za 2022. godinu, gradska
uprava je uvela jednu novinu, u vidu konsultovanja građana kroz online anketu. Iako je reč o
dobroj ideji, ova inicijativa nije adekvatno sprovedena u praksi, ističe Bojana.
Objašnjava da je upitnik bio dug, nedovoljno promovisan i da građanima nije pojašnjeno
čemu će služiti i zašto je važno da se uključe, te da je to razlog što ga je popunilo tek 36
ispitanika. „Iste godine, tokom javne rasprave o nacrtu budžeta elektronskom poštom,
ubacivanjem u kutiju u holu gradske uprave i poštom dostavljeno je ukupno 14 predloga
građana, udruženja, mesnih zajednica”.
Bojana kaže da im je iskustvo i ispitivanje stavova građana pokazalo da je glavna prepreka
značajnijem uključivanju građana nedovoljna informisanost o prilikama za učešće, kao i
nepoverenje u institucije, odnosno u mogućnost da se njihovi predlozi čuju i uvaže.
Interesovanje za participaciju postoji, građani smatraju da treba da budu pitani i da
učestvuju kada im se pruži prilika.
„Uslovi za to su da budu unapred pravovremeno, jasno i jednostavno o svemu informisani,
kao i da im lokalna samouprava demonstrira da zaista uvažava njihove stavove. Zbog toga je
neophodno da nadležni ulože mnogo više truda i volje da građane informišu, zainteresuju i
istinski motivišu da učestvuju u javnim rasrpavama, jer se može reći da trenutnim pristupom
samo ispunjavaju svoju formalnu obavezu da javnost uključe u proces donošenja odluka, bez
namere da omoguće i stvarni uticaj na kreiranje tih odluka”, naglašava Bojana.
Marija Simić Savić napominje da javne rasprave o propisima koje usvajaju organi javnih
vlasti predstavljaju važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces
donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima. Smatra da je u skladu s principima
dobrog upravljanja, prilikom donošenja odluka, izuzetno važno postojanje interakcije
između javnih vlasti i građana, odnosno da vlast prepoznaje građane kao učesnike u
kreiranju javnih politika, da ih adekvatno informiše i pojednostavi proces aktivnog
uključivanja svih zainteresovanih strana.
Na pitanje da li se sugestije građana prihvataju, Bojana Vlajović Savić kaže da udruženje Res
Publika poslednjih godina redovno učestvuje u javnoj raspravi o nacrtu budžeta i u dva
navrata lokalna samouprava je prihvatila njihov predlog i uvećala sredstva koja izdvaja za
medijski konkurs, odnosno za proizvodnju sadržaja od javnog interesa u informisanju. Pored
toga, usvojen je i predlog koji su dostavili tokom javne rasprave o Planu razvoja grada
Kragujevca od 2021. do 2023. godine, pa su kreiranju ovog dokumenta doprineli izradom
analize kragujevačke medijske scene, kao i definisanjem jednog od prioritetnih ciljeva i
indikatora za njegovo praćenje. Ona napominje da su poznati i primeri drugih udruženja
građana, iz oblasti ekologije ili socijalne zaštite, čiji su predlozi, takođe, prihvatani tokom
javnih rasprava.
Ističe da je preporuka da se obavezno učestvuje i koristi svaka prilika koja postoji, jer je veće
interesovanje građana ujedno i način da se utiče na lokalnu samoupravu da unapređuje
postojeće prakse. Sa druge strane, kaže da je loše to što nadležni ne odgovoraju nakon što
im se predlozi upute. Iako ih propisi na to obavezuju, oni ne dostavljaju nikakvo
obrazloženje o tome da li je predlog prihvaćen ili ne i zbog čega. To sigurno ne doprinosi
poverenju, već naprotiv, uz to deluje demotivišuće i nepovoljno utiče na interesovanje za
učešće u nekim narednim prilikama.
U oblasti javnih rasprava u procesu usvajanja dokumenta javnih politika u oblasti zaštite
životne sredine, Marija iz udruženja Ekomar kaže da izveštaji o održanim javnim raspravama
nisu javno dostupni što otežava praćenje uspešnosti uključivanja građana u ove procese, a
samim tim i smanjuje poverenje građana u institucije.
Na osnovu podataka koje je udruženje Ekomar prikupljalo prethodnih godina poznato je da
se primedbe građana u ovim procesima delimično usvajaju. U slučaju usvajanja Programa
zaštite životne sredine grada Kragujevca, sve primedbe iznete na javnoj raspravi odmah su
usvojene iako je sam proces javne rasprave održan potpuno u suprotnosti sa zakonom, jer je
javna rasprava održana svega dva sata pred početak sednice Skupštine grada na kojoj je
Program usvojen, napominje Marija.
„Izveštaj o sprovedenom postupku javne rasprave i usvojenim komentarima građana za ovaj
dokument nikada nisu javno objavljeni. Po Odluci grada Kragujevca o javnim raspravama,
nadležni organ dužan je da objavi izveštaj o javnoj raspravi sa podacima o prihvaćenim ili
odbijenim primedbama najmanje 7 dana pre usvajanja dokumenta. Ova odredba se u praksi
gotovo nikada ne poštuje”, zaključuje Marija iz udruženja Ekomar.
Ovaj tekst je nastao u okviru aktivnosti koja se realizuje u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji podržava Američka agencija za međunoradni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ).